субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.04.2008. у 22:00 Слободан Самарџија

Чернобиљ у хангару

Шематски приказ новог крова за нуклеарку Чернобил

Белорусија продаје велике количине радиоактивних печурки земљама Европске уније, пренеле су ових дана новинске агенције. Како је саопштио Јаков Кенигсберг, председник белоруске Националне комисије за заштиту од радијације, европским законима одређен је релативно висок дозвољени ниво присуства изузетно радиоактивног изотопа стронцијума у печуркама које стижу из бивше совјетске републике. Шта не смеју да једу Белоруси, смеју Европљани, закључује лаконски Кенигсберг.

Поменута вест, ма колико била бизарна, можда и не би изазвала посебну пажњу медија да није објављена свега неколико дана уочи 22. годишњице највеће мирнодопске нуклеарне катастрофе – експлозије 4. блока Чернобиљске нуклеарне електране, смештене у непосредној близини градића Припјат у Украјини. Био је то догађај који је у тренутку променио став човечанства према употреби најопаснијег вида енергије и на најужаснији начин показао колика је моћ природе када се вештачки изазове њен бес.

Априлска драма

Двадесет шести април 1986. није најављивао ништа необично. Москва, Минск и Кијев спремали су се за велике првомајске параде, совјетску државу водио је Михаил Горбачов. Остатак Европе, још увек подељене на „запад” и „исток” трошио је последњи априлски викенд... А онда су вести почеле да сустижу једна другу, призивајући слике ужаса који је августа 1945. захватио јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. Само, за Европљане, истина је, овај пут, била још суровија: зрачењем је захваћен простор од 145.000 квадратних километара, у Украјини, Белорусији и Русији. Нуклеарни облак стигао је у Скандинавију, Велику Британију, па чак и до источних делова САД. Само у Украјини контаминирано је 2.218 насеља и градова са око 2,4 милиона становника. И данас, 22 године касније, статус настрадалих од чернобиљске катастрофе у овој бившој совјетској републици има 2,376.218 особа од чега 541.641 деце.

Али прича о убиственом деловању чернобиљске електране до данас није окончана. Иако заливени у прави саркофаг од бетона, остаци нуклеарке настављају да прете. Привремено решење којим је зауздано опасно зрачење, последњих година показује знаке неумитног трошења. На саркофагу изграђеном у екстремним постхаваријским условима почеле су да се појављују пукотине довољно велике да се кроз њих провуку мање животиње и птице, или да у унутрашњост продре вода.

Решење које се нуди у оквиру „Плана за имплементацију”, потписаног 17. септембра прошле године у Секретаријату украјинског председника Виктора Јушченка, јесте изградња неке врсте челичног хангара који би наткрилио остатке нуклеарке и обезбедио чисту атмосферу у наредних 100 година. У том смислу одржане су две донаторске конференције, уз учешће десетина држава са свих светских меридијана, на којима је обезбеђено чак 90 одсто од 1.300-1.400 милиона америчких долара, неопходних за пројектовање и изградњу нове сигурносне коморе. Потписани уговор укључује и изградњу складишта за произведено нуклеарно гориво. Са финансијске стране посао је на себе преузела Европска банка за реконструкцију и развој (ЕБРД).

Хангар за историју

Сам „хангар” требало би да буде право ремек-дело инжењерије, а пројектант је био конзорцијум фирми „Бечел, Бател и Електроник де Франс”. Ширина лука „хангара” износиће 270, висина 105, а дужина 150 метара. Садржаће 13 лукова удаљених један од другога 12,5 метара, док ће крајеви бити затворени вертикалним зидовима. Интересантно је да ће ова челична грдосија бити изграђена поред садашњег саркофага како би се избегао утицај радијације, и тек потом „превучена” на своје право место. Биће то највећи покретни објекат икада изграђен и представљаће прави изазов за његове градитеље као и за генерације које ће тек доћи.

Челични хангар требало би да испуни неколико задатака: да уништену нуклеарку претвори у систем безбедан по околину, да успори корозију и руинирање постојећег „саркофага” и здања у којем се налази 4. реактор, елиминише могуће последице од рушења „саркофага” и конструкције електране што би неминовно створило нови облак радиоактивне прашине, и, на крају, да омогући безбедно демонтирање крова постојећег „саркофага” употребом даљински вођених алата.

Цео посао, како је најављено, биће окончан до 2012.

Коментари0
fc815
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља