недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:23

Између две ватре

Одбијао сам разговоре о политици са мештанима, каже Симон Леренг Вилмонт аутор документарца „Лавеж паса у даљини” који говори о животу обичних људи у ратном подручју у Украјини
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 15.06.2018. у 22:00
Симон Леренг Вилмонт са сином (Фото А. Мијалковић)

Првенац младог данског режисера Симона Леренга Вилмонта „Лавеж паса у даљини“ , приказан на управо завршеном 14. Фестивалу европског дугометражног документарног филма „7 величанствених” у београдској „Комбанк“ дворани, освојио је овдашњу публику једнако као што је то учинио у свим осталим биоскопским салама у којима је приказан.

Прича о десетогодишњем Олегу Афанасјеву, који са баком Александром живи у источној Украјини, у месташцу Хнутове на самој граници ратне зоне, такорећи „између две ватре”, почела је свој победнички поход на највећем фестивалу документарног филма IDFA у Амстердаму, где је прошле године проглашена за најбољи први рад. Уследиле су номинације и награде на фестивалима у Сан Франциску, Тел Авиву, Солуну, Шефилду, Гетеборгу, Минхену, Барселони, Хонг Конгу...

Иако је „Лавеж паса у даљини” његов први дугометражни филм, Симон Леренг Вилмонт, дипломац Националне филмске школе у Данској, већ има искуства у снимању (успешних и запажених) кратких документараца, поменимо „Путовање са господином Т”, „Изнад земље, испод неба”, „Шампиони у мачевању” и „Чикара – син сумо рвача”. Потоњи је резултат његовог боравка у Јапану. Симон је, наиме, студирао и јапански језик са модулима визуелне и аудитивне антропологије што му је помогло да „уђе у душу” младог спортисте који се целог живота трудио да надмаши оца посветивши се нечему што у ствари и не воли.

Протагонисти филма „Шампиони у мачевању” су Олегови вршњаци и вршњаци Симоновог сина Фабијана (са којим је, иначе, допутовао у Београд), и то је био први улазак младог режисера у свет деце.

– Желео сам да забележим како дечаци и девојчице, пре него што тога уопште постану свесни, почињу да запажају супротни пол, како реагују на случајне додире и заљубљују се – каже за „Политику” Симон Леренг Вилмонт.

Тако је, касније, дошао на идеју да управо кроз дечије очи прикаже живот у подручју захваћеном ратом.

– Тада сукоби у Украјини још нису били „главна вест” у нашим медијима, али сам имао прилике да виђам на телевизији призоре разорених кућа у земљи која уопште није толико удаљена од Данске и постао сам опседнут жељом да сазнам како изгледа свакодневица тих људи. Тако сам стигао до Хнутове. Уз помоћ преводиоца и организатора, који ми је касније био и једини сарадник на снимању, између више кандидата за „главног јунака” одабрао сам Олега јер је једини умео својим речима да ми опише како се осећа кад се уплаши, док му гранате лете изнад главе. Он је погледао право у камеру и рекао: „Као да ми нека хладна рука посегне у груди сваки пут кад чујем бомбе и сваки пут ми све више и више стеже срце док оно не постане мало и хладно”. Тај снимак сам сачувао, али га нисам искористио у филму – објашњава Симон.

Наш саговорник истиче да никако није хтео да у филм умеша политику, да заузима страну или допусти да ставови одраслих на било који начин доспеју у свет десетогодишњака чија се свакодневица, упркос бомбама које „стежу срце”, састоји из школских и кућних обавеза, игара са другарима (додуше малобројним, јер је већина напустила село) и повремених мангуплука – дакле истих онаквих догодовштина какве су типичне за његове вршњаке широм света.

– Одбијао сам разговоре о политици са мештанима и они су убрзо одустали од покушаја да ми „објасне како ствари заиста стоје” или да сазнају мој став о сукобу. А за Олега, Александру, Олеговог млађег брата од тетке Јурика и старијег другара Костје, дакле главне протагонисте филма, био сам један занимљиви и добронамерни странац заинтересован за њихову судбину. Доживљавали су ме као неког далеког рођака који им долази у посету на свака два месеца и остане по недељу дана – прича режисер.

Иако у току тих годину и по дана, колико му је било потребно да доврши филм, није одседао у њиховој кући, био је део њиховог живота. У почетку је Александра била помало сумњичава јер су у то време колале гласине да разне сумњиве особе са ко зна каквим нечасним намерама вршљају тим делом Украјине лажно се представљајући да су из невладиних организација. Али кад је видела Симона да са својим сарадником једе у школској мензи насмејала се и прихватила га јер „такву жртву ни ти злотвори не би поднели”.

– Мислим да се и у филму осећа да дечаци доживљавају рат као неку страшну звер која их вреба из даљине, док њихова бака схвата реалну опасност, забринута је за будућност, труди се да заштити унуке, свакога дана се предомишља да ли да их одведе у други, мирнији крај земље или остане у кући у којој су живеле генерације њене породице. Опција одласка из Украјине за њу не постоји – наводи режисер.

Признаје да је током снимања филма повремено и сам био у ризичним ситуацијама, а највише се уплашио једне вечери кад је украјинска армија напустила своје уобичајено место и прешла с друге стране реке, па су руске снаге промениле смер гранатирања, и онда су се Симон, Олег и Костја затекли усред баражне ватре.

Нови филмски пројекат који планира поново ће се бавити обичним људима у украјинско-руском сукобу, али овога пута Симон ће ићи на другу страну, међу сепаратисте – а протагонисти неће бити деца.

И даље ће се, каже, држати подаље од политике.


Коментари0
f9fb1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља