субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:31

Евро пољуљан, нема више јефтиних кредита

Одлука Европске централне банке о престанку упумпавања новца на тржиште, уз кризу у Немачкој, ојачала долар
Аутор: Тања Вујићпетак, 15.06.2018. у 22:00
Задужене чланице ЕУ остају без драгоцене подршке централне банке уније (Фото Д. Јевремовић)

Презадужене државе чланице ЕУ од јануара 2019. мораће да се рву са својим дуговима без баснословне асистенције Европске централне банке (ЕЦБ) тешке преко 2,4 билиона евра у последње три и по године. Политичка судбина владајуће коалиције канцеларке Ангеле Меркел доведена је у питање унутрашњим спором о мигрантској политици, и то уочи кључног самита лидера Европске уније о реформи избегличке политике. Ове две вести: о финансијском осамостаљивању држава великих дужника у ЕУ (у четвртак) и политичкој клизавици у Берлину (у петак), заљуљале су вредност евра једнако као и она о изласку Велике Британије из ЕУ јуна 2016. године.

У четвртак, уочи конференције за штампу Марија Драгија, председника ЕЦБ, један евро вредео је 1,18 америчких долара.

Након Драгијевог двокраког саопштења, један евро вредео је 1,15 долара, колико су берзе обориле евро.

Најпре је Драги рекао да ће ЕЦБ у децембру ове године обуставити трогодишњи програм „квантитативног лабављења”, то јест програм доштампавања евра ради подстицаја анемичног раста еврозоне. А потом, да ће садашње референтне каматне стопе банке остати непромењене „најкраће до лета 2019”, а можда и дуже (Драгију мандат на челу ЕЦБ истиче у октобру следеће године).

Колико дан раније, америчка Централна банка (познатија као Федералне резерве) други пут је ове године подигла вредност референтних каматних стопа на темељу поверења да привреда САД показује поуздане и трајније знаке раста.

Опрезну одлуку ЕЦБ да на више од годину дана одложи одлуку о подизању каматних стопа – какву ће Федералне резерве, према најавама из Вашингтона – у више наврата поновити у 2018. години, Драги је образложио „непорецивим растом неизвесности” који се надноси над глобалну привреду, као и весницима успоравања раста привреде еврозоне.

„Нисмо дискутовали о томе када да подигнемо каматне стопе. Суочавамо се са непорецивим растом неизвесности”, истакао је Драги, без прецизирања тога да ли мисли на ескалацију трговинских напетости између САД, Европе и Кине.

„Протекционистичке мере ризикују да подрију поверење у светску економију и институционални поредак који је помагао одржању привредног раста деценијама”, упозорио је Драги. „Више него икада да се дискусије о овим претњама воде у постојећем мултилатералном оквиру. Јер , уколико подријемо тај мултилатерални оквир – који не само што је пратио нашу егзистенцију од Другог светског рата већ је учествовао у остварењу веома дугог периода просперитета – тада ћемо изазвати веома озбиљну штету”, нагласио је Драги у Франкфурту.

Одлагање одлуке о расту каматних стопа за јесен 2019. најраније, ЕЦБ је базирала и на процени да привреда еврозоне почиње да стагнира и показује знаке успоравања. Наиме, ЕЦБ је у четвртак снизила сопствену прогнозу привредног раста еврозоне у овог години са 2,4 одсто на 2,1 одсто (уз раст инфлације са 1,4 одсто на 1,7 одсто). Идуће године, када прекида са усијавањем сопствених ковница новца, ЕЦБ очекује још успоренији привредни раст еврозоне од 1,9 одсто (1,7 одсто у 2020).

У први мах, Драги је успео да изненади берзе. Са једне стране ЕЦБ је временски орочила крај трогодишње праксе упумпавања свежег новца на финансијско тржиште ЕУ (на чему одавно инсистирају представници Немачке и Холандије у управи ЕЦБ-а). Са друге стране, ЕЦБ је одлуком о одлагању промена каматних стопа берзама до јесени 2019. берзама вратио сигнал предвидљивости пословања на финансијском тржишту ЕУ. Такав „Драгијев коктел” успео је колико јуче да поврати део вредности коју је у четвртак на берзама изгубио евро (1,1621 долара).

У међувремену, берзе тек треба да израчунају колико би евро могла да кошта ескалација кризе немачке владе због миграната. Вест да је немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер објавио распад владајуће коалиције у Берлину изазвала је пометњу на европским берзама и тренутни пад евра. Након што је утврђено да је реч о лажној вести, вредност евра је поново порасла (на 1,56 америчких долара). Ово љуљање показује колики је утицај Меркелове на финансијску стабилност ЕУ, оценила је агенција Блумберг.


Коментари5
33a5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Sve ovo što se događa sa štampanjem para bez pokrića u 3 smene, sa trgovinskim ratovima između velikih država i još većih ekonomija, pokazuje besmislenost priča i bajki o "slobodnim tržištima", "tržišnoj ekonomiji", "konkurenciji",... glupostima koje ne postoje, odnosno, postoje sve dotle dok Zapad ima koristi, dok eksploatiše ono što je drugima ukrao, "rezultate" kolonijalizacija, neokolonijalizacija, posebno finansijskoglobalističkih. U uslovima nelojalne konkurencije i veliki giganti stradaju, dok naivnim državicama i njenim univerzalnim "ekspertima" za sve, ama baš sve i svašta, preporučuju kao "jedini spas" razvoj malih i srednjih preduzeća, koja će, naravno, da konkurišu multinacionalnim kompanijama koje jedna drugu jedu. Neviđeni amaterizam, neznanje i neodgovornost su uništili srpsku ozbiljnu privredu, a samo totalno bezosećajni prodaju u Srbiji ono što nam je stvarni spas, izvorišta vode, reke, jezera, banje, oranice, JP, domaće razvojne banke, kadrove i radnike kao roblje.
Радован
Није само случај у ЕУ да су нестали јефтини кредити. Иста ствар је и у Америци, Аустралији... свуда. То је глобална политика.
Леон Давидович
Са новцем се манипулише и он не прати реално стање привредних активности. Они који управљају токовима новца највећи су манипулатори и својим манипулацијама неком празне , а неком пуне џепове. Зна се и коме пуне?
Братислаб Рисимовић
Оштетили су ме преко ниске камате на штедњу бар 10.000 евра. Неки њихов капиталиста је ту суму ставио у свој џеп, јер је имао мању камату на кредите. Памти, па врати...
Јован Скерлић
За мање упућене, Европска Централна Банка је у последње три и по године буквално одштампала 2400 МИЛИЈАРДИ Евра. Самим тим је свесно и плански подривена вредност Евра односно куповна моћ свих грађана ЕУ као и оних који поседују ову валуту. Коме је наштампани новац поклоњен, односно како је пуштен у оптицај је још увек мистерија о којој ће се писати расправе, студије и романи.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља