понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:25
СЕБАСТИЈАН СОСА, шеф канцеларије ММФ-а, за „Политику”

Биће повишица и за пензионере с најнижим примањима

У будућности, када се кризне мере укину, верујемо да повећања пензија треба да буду линеарна
Аутор: Аница Телесковићпетак, 15.06.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

Међународни монетарни фонд (ММФ) сагласан је са идејом да се укине Закон о привременом умањењу пензија, који је уведен током кризе као хитна мера, каже за „Политику” Себастијан Соса, шеф канцеларије ММФ-а у Београду.

– Такође смо сагласни и са идејом да пензионери с нижим примањима, који неће осетити корист од укидања овог закона, добију неко повећање прихода, али колико ће оно бити, зависиће од фискалног простора у буџету. А о томе ћемо преговарати у септембру, када буду отворени разговори о буџету за 2019. годину. У будућности, када се кризне мере укину, верујемо да повећања пензија треба да буду линеарна – рекао је Соса за „Политику”, одговарајући на питање да ли је за ММФ прихватљива идеја по којој ће, након укидања кризног закона, само пензионери с нижим примањима добити повишице.

На питање да ли је Влада Србије решавањем једног правног проблема упала у други, јер након укидања кризног закона неће сви пензионери добити повишице, Соса одговара:

– Када је о правним ризицима реч, ми нисмо стручњаци за ту област. Али смо схватили да влада припрема различите опције како би минимизирала евентуалне правне ризике.

То значи да је за ММФ прихватљив финансијски пакет који је лансирао председник Александар Вучић, али да Фонд још има извесне резерве када је о проценту увећања нижих пензија реч. Пре неколико недеља, председник Вучић представио је план по коме ће они с пензијама већим од 30.000 динара добити увећање само по основу укидања кризног закона, док ће они на које се овај пропис није односио добити повишице од пет одсто. Судећи према изјави министра финансија Синише Малог и шефа београдске канцеларије ММФ-а Себастијана Сосе, конкретан износ повишица тек ће бити предмет разговора у септембру.

Када је о правним ризицима реч, ми нисмо стручњаци за ту област, али смо схватили да влада припрема различите опције како би минимизирала евентуалне правне ризике

– Још је рано да изађемо с правим, тачним цифрама зато што је јун – рекао је пре неколико дана министар финансија.

Током мајске посете Србији, мисија предвођена Џејмсом Руфом, према незваничним информацијама „Политике”, као праг за повећање потрошње када је о пензијама реч поставила је износ од 33 милијарде динара. Финансијски пакет за пензионере који је предложио председник Вучић, према информацијама нашег листа, буџет ће коштати 35 милијарди динара. То, опет, не значи да је фискални простор који је ММФ поставио у мају закуцан до краја године, јер он у највећој мери зависи од тога колико ће до краја године износити привредни раст. И то је оно где се прогнозе ММФ-а и српских власти разликују.

Подсећања ради, бивши министар финансија Душан Вујовић буџет за 2019. годину скројио је на претпоставци да ће привредни раст до краја ове године бити 3,5 одсто. ММФ је током последње посете Београду остао при тој пројекцији. Али је Џејмс Руф, говорећи о привредном расту, рекао да ће он бити „најмање 3,5 одсто”. Уколико резултат привреде буде бољи од очекиваног, то ће умногоме олакшати позицију новог министра финансија Синише Малог. На конференцији за новинаре он је истакао да је привредни раст у првом тромесечју био 4,6 одсто и да је, према том резултату, Србија у „топ три европске економије”.

– Сада је изазов да се те стопе раста одрже до краја године – рекао је Мали.

Фискални савет очекује да ће раст до краја године износити четири одсто. Из буџетског угла посматрано, то није мала разлика. Заправо, уколико привредни раст буде чак и за пола процента већи од планираног, то значи да ће бруто домаћи производ бити већи за око 20 милијарди динара. Што, опет, министру финансија отвара већи простор за потрошњу.

Министарство финансија објавило је пре два дана и податке о извршењу буџета, према којима је републичка каса на крају априла имала суфицит од 6,5 милијарди динара. Како је пре неколико дана истакао министар финансија, до краја године очекује се да државна благајна буде у суфициту, иако је првобитно био планиран минус. Према његовој рачуници, очекивани резултат биће за 46 милијарди већи од плана, што је нешто више од један одсто БДП-а.


Коментари39
5977a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

evroskeptik
Problem je u politici i broju glasova. Penzionera sa primanjim ispod 30000 ima 65%, a onih iznad 30000 35%. Zato bi ukidanje zakona o smanjenju penzija dovelo povećanje penzija manjini penzionera, a većina bi ostala bez uvećanja, a onda nema njihovih glasova na izborima i Vučić je u problemu i zato sada ulazi u zakonski prekršaj i povećava samo delu penzionera penzije za 5%. Jedino zakonsko rešenje je da se njima dodatak od 5% vodi kao socujalna pomoć države, van penzionog sistema.
Petar
Nisu penzije umanjene linearno, pa će linearno povećanje opet uneti haos, vratiti penzije na pre umanjenjna,a posle socialnu politiku onima sa malim penzija posebno, van penzionog fonda.
sreten
Zašto se niste bunili kada je Đinđić povećavao plate i penzije posle dvehiljadite nelinearno? Zašto onda niste rekli - Nije po zakonu , povećanja moraju da budu linearna ! Sram vas bilo sve koji sada blejite u zakon i slepo ga se držite , dok oni koji su najoštećeniji "demokratskim promenama" i dalje gladuju i traže način da prežive. Nema puta u elitizam preko budžetskih para, jok more ! Država i budžet treba da zaštite sve . Pre svega one koji su naugroženiji, anjih je zaista mnogo. Šta mislite. koliko je onih koji ni ne pomišljaju na internet jer moraju da ishrane decu i nekako ih školuju dok vi ovde kuckate i laprdate o zakonu.
Ivan
Jedino što je isprano je da povećanja penzija i plata budu NELINEARNA jer kada su povećavane , za vreme DOSOVE vlasti , povećavane su nelinearno s tim, što sad treba povećavati većim procentom one penzije i plate koje su ispod vrednosti potrošačke korpe. I onda sam tvrdio da je DOSOVA vlast napravila ogromnu grešku kada je na svima poznat način ušla u povećanja primanja pa je za rezultat dobijeno da neki crkavaju od gladi ( podižu kredite da bi jeli ) a drugi kupuju stanove na kredit. Mora se obezbediti da svi mogu da žive od svojih primanja , pa tek onda napraviti poodvajanje. To mora da se sprovede bez obzira na to šta kaže zakon. Svaki zakon je izmenjiv pa i taj , a on ne prepoznaje one koji od svojih primanja ne mogu da sastave kraj s krajem. Nedopustivo je da u jednoj normalnojo drživi ne može da se živi od primanja ostvarenih radom. Dakle dok minimalna primanja ne dosegnu visinu potrošačke korpe u koju moraju da uđu i troškovi kirije samo lud može da ne povećava nelinearno.
Саша Микић
@Nataša Одакле вам та конструкција да ће се пензионерима, којима нису умањене пензије по Закону о умањењу, пензије вратити на ниво из 2014-те. У међувремену добијена повећања пензија остају, али је уствари тренутни проблем за Владу како дати једном делу пензионера повећање пензија, а другима не. И то је противзаконито и противуставно, јер се тиме један део пензионера ставља у повлашћени положај. Сва повећања пензија по Закону се исплаћују линеарно, а не једнима 5%, другима 10, а трећима ништа.
Саша Микић
@Nataša Сва линеарна повећања добијена током важења Закона би требало да остану, јер су та повећања оно што је ова држава дужна пензионерима на име усклађивања пензија са: инфлацијом, растом зарада и растом малопродајних цена. Сва усклађивања је требало да буду барем два пута годишње, али, колико ја знам, од 2014-те било је усклађивања свега два пута (можда грешим за евентуално једно).
Препоручујем 9
Nataša
@Саша Микић Ako se ukida privremeni zakon i vraća na nivo iz 2014. ne može, penzionerima koji nisu imali smanjenja, ostati sadašnja visina penzija već manja, odnosno sve može, ali nije po zakonu pa će opet biti posla za sud. Ako ostaju ona povećanja penzija penzionerima koja nisu imala smanjenja moraju ostati i ostalima, a na svakom izveštaju je već izračunato, penzija iz 2014. plus povišica, minus umanjenje i koliko je za isplatu po privremenom zakonu. Koliko vidim oni smišljaju neki novi "marifetluk". Koliko sam ja shvatila dobijena povećanja ostaju samo onima kojima nije ni smanjivano, a ostalima ne. Nejednakim povećanjima, da svi dobiju više nego 2014, samo žele da zamažu oči kako se ne bi bunili, ali im neće proći. Povećanja moraju biti, kako kažete linearna i sve drugo nije po zakonu. Izgleda "ćeraćemo se mi još".
Препоручујем 21

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља