четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Шабан ће вечно бити у Нишу и с Нишлијама

Бројним дешавањима и великом манифестацијом обележена десета годишњица смрти краља ромске музике Шабана Бајрамовића
Аутор: Тома Тодоровићсубота, 16.06.2018. у 22:00
(Фото Т. Тодоровић)

Ниш – Вишедневном манифестацијом под називом „Me se Šaban” („Ја сам Шабан”), који су организовали ентузијасти и дугогодишњи пријатељи Шабана Бајрамовића Небојша Саитовић Неша Саита са својим ансамблом „Црне мамбе”, и Радиша Сарић Сарма, заједно с Федерацијом Рома основаца и средњошколаца из Ниша, у граду на Нишави обележена је десета годишњица смрти познатог уметника.

Упечатљив као појава Шабан Бајрамовић, са широким осмехом и златним зубом, у свечаном белом оделу и црној кошуљи, обавезним црно-белим ципелама и његових чак 760 оригиналних ауторских дела у правом смислу речи некада су били обележје, а данас су незаборав Ниша. За живота проглашен (после боравка код Индире Ганди и Нехруа у Индији) „краљем ромске музике”, Шабан и данас живи међу Нишлијама. Радиша Сарић, деценијама нераздвојни пријатељ Шабанов и један од иницијатора свих дешавања у част десетогодишњице одласка уметника са животне сцене, кратко је за „Политику” рекао:

– Шабанови пријатељи у Сарајеву сваког 16. априла, на рођендан уметника, организују посебну манифестацију у част Шабана Бајрамовића... Магазин „Тајм” га је сврстао међу десет најбољих и највећих блуз певача на свету. Био је заиста ред да и ми у Нишу учинимо нешто за свог суграђанина, за легенду града и незаборавног пријатеља и уметника светског гласа.

А прослављени глумац Петар Божовић, чест гост града Ниша и својевремено неизоставно присутан на свим дешавањима везаним за Бајрамовића, овог пролећа на манифестацији „Ја сам Шабан” рече:

– Иако се у свету добро зна да је Ниш родно место римског императора Константина Великог, много више се зна о Нишу по Шабану, захваљујући његовој музици и интерпретацији која дирне у срце. Памтим његова гостовања у Америци, где је у колевци соула и џеза, слично црначкој популацији, освајао сваког ко га чује и са сваким био близак. Нико у својој песми и гласу није као он имао толико изражена осећања туге, бола и муке које је његов народ преживљавао кроз векове. За мене је ова нишка манифестација у част Шабана диван знак и преседан. Ако Ниш већ има једног таквог уметника као што је он био, то треба искористити и претворити у стални фестивал. Тек ће тада свако ко дође у Ниш схватити да се чува тај бренд, а Шабан је бренд, и тек тада ће се свако осврнути и на све остале, а велики их је број, квалитете и знаменитости које Ниш има – рекао је Петар Божовић.

У склопу овогодишње манифестације поводом десете годишњице смрти Шабана Бајрамовића одржано је и више трибина, изложби, боемских вечери и дружења. Свакако да треба рећи да је Скупштина града Ниша пред прву годишњицу смрти уметника, маја 2009. године, донела одлуку да се Јужни булевар преименује у Булевар Шабана Бајрамовића. А августа 2010. на платоу изнад Амфитеатра на Нишавском кеју у Нишу откривен је споменик Шабану у природној величини, аутора Владе Ашанина. Израду споменика помогли су бројни уметници и пријатељи краља ромске музике попут Горана Паскаљевића, Љубише Самарџића, Есме Реџепове, Емира Кустурице, Горана Бреговића...

Позната композиција, или „најлепша циганска песма”, како је он стално потенцирао „Ђелем, ђелем”, у извођењу и обради управо Шабана Бајрамовића, средином осамдесетих година прошлог века проглашена је ромском химном. На целој планети Земљи.

„Нема ту шта да се дискутује”, говорио је Шабан Бајрамовић. „Ја сам ’Ђелем, Ђелем’ поставио на главу, ја сам је певао и ја је певам како је Циганин пева. Није то она песма коју пева нека београдска госпођица. Није и поновићу, није. Јер ја је кидам, она сама излази из мојих груди, ја знам те речи и знам шта оне значе, а шта песма говори.”

Шабан је рођен 16. априла 1936. године у Нишу. Средином педесетих година прошлог века побегао је из војске и са служења војног рока због чега је завршио као осуђеник на Голом отоку. Тамо негде почео је да се бави музиком. Званично прву плочу (сингл са четири песме) снимио је 1964. године, касније је урадио и у залог будућности оставио преко 50 синглова и 23 албума.

Преко две деценије био је на челу оркестра „Црна мамба”, с којим је наступао у целом свету – од Србије, преко Италије до Америке, од Румуније до Индије. Огледао се и као глумац и остаће у сећању по улогама у филмовима „Црна мачка, бели мачор” Емира Кустурице, „Анђео чувар” Горана Паскаљевића, „Џипси меџик” Столета Попова, „Недељни ручак” Милана Јелића...

Неколико месеци пре него што се разболео и пао у постељу, успео сам да направим, показало се касније, последњи интервју са Шабаном Бајрамовићем који је објављен у нашем листу. Причао је о свом животу, о робијању, супрузи Милици и кћеркама, о музици, успонима и падовима после којих је увек знао да се подигне и издигне. Препричавао је дружења и доживљаје с пријатељима Драгољубом Новаковићем Гавром и Сармом, с колегама музичарима, са спортистима и политичарима. Неколико дана касније држећи издање „Политике” у рукама само је раширио очи и дубоко уздахнуо: „А, бре брате, шта је ово, ови твоји ми дали целу страну... Не могу да верујем.”

Онда се замислио и помало прекорно погледао. „А ниси написао оно што сам ти рекао за нас Цигане?”

Можда је баш данас, после десет година од његове смрти, и прилика да објавимо дословце оно што у том интервјуу „није нашло места”, а на чему нам је очигледно Шабан мало и шеретски замерио. Елем, као и небројено много пута пре, у разговору тог пролећа 2008. године на наше питање како о њему да пишемо – као о Рому или као о Циганину, одговорио ми је : „Ти знаш за најпознатијег нишког Циганина Авду Зекића? Е, видиш, њега су одавно исто питали као ти мене, а он је одговорио: ’Ја сам Циганин, а Роми су чланови партије’. Е, да запамтиш, ја нисам члан партије. И немој то да ме више питаш, јер ти добро знаш, био си код Милице и мене, да сам ја православни Циганин и да славим Светог Тому.”


Коментари0
c0c94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Хроника

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља