четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:17
НА СТРАНИЦАМА КАФАНСКЕ ИСТОРИЈЕ

Од транзиционог катанца до ренесансе и неизвесности

Враћање у живот кафане не значи и њен сигуран опстанак, што потврђује „Златна моруна”. – Новитетима и моди годинама се успешно одупиру „Пролеће”, „Сунце”, „Морнар”, „Коларац”... – Наду да за стецишта боема долазе бољи дани вратило отварање „Бледа” и „Грмеча”
Аутор: Дејан Алексићсубота, 16.06.2018. у 23:59
Култни „Руски цар“ чека новог закупца (Фото А. Васиљевић)

Почетком прошлог века код данашњег Студентског трга отворена је кафана чији је домаћин био глуви Коста. У њу су, како бележе хроничари, Београђани ишли на пиво и кобасице. To боемско стециште било је једно од омиљених и политичарима и београдској елити. Уз добар залогај и капљицу размењивали су мишљена о свему и свачему. Разуме се, у таквим причама нису могла да се заобиђу ни дневнополитичка дешавања. После неког времена, испоставило се да глуви Коста баш и није глув и да је, сем што је био на услузи гостима, био и својеврсни доушник па су се многи гости нашли у невољи. Зато су потражили ново, сигурно уточиште, нешто даље у кафани коју данас знамо као „Блед”, на тромеђи Будимске, Војводе Добрњца и Булевара деспота Стефана, која се недавно вратила у живот.

Ово је тек једна од мноштва бележака о старим кафанама која говори о њиховом ривалству, историји и значају за Београд и његове житеље. Уз прашњави београдски друм, калдрму и асфалт кафане су настајале и нестајале, мењале имена, власнике и понуду. Али, свима њима заједнички је био шарм којим привлаче и Београђане и туристе од којих многи не знају наш језик, али познају језик српске кухиње.

Да овој „институцији” којој Срби највише верују не треба много рекламе можда најбоље потврђује најстарија кафана у Београду „Знак питања”, али и „Пролеће”, „Сунце”, „Морнар”, „Коларац”... Главни зачин којим оне деценијама привлачe госте, иако не прате у корак новитете, јесте домаћинска атмосфера.

Ове кафане и још један део њих, уз мање трзавице, успешно су преживеле, али то није случај са свим београдским кућама боема. Многима су пресудили транзиција, реституција и лоше приватизације. Када се данас осмотре неки од тих локала, ни трага да су то некадашња састајалишта боема. Јер „Под липом” годинама уместо специјалитета миришу купке и парфеми, у некадашњој „Жагубици” данас се окупљају млади и организују се свирке, а „Домовина” је доскора била модерна кафетерија...

Међу онима које тренутно најтужније изгледају су „Наше море”. Затворена је овог фебруара пошто је „Варош капији”, која је годинама управљала том кафаном, истекао уговор. Како је објекат враћен наследнику старих власника, он је изнео нове услове и цену закупнине која „Варош капији” није одговарала. Само неколико месеци касније, иако се очекивао нови закупац, прозоре здања у Милована Миловановића красе слојеви прашине и огласи.

Враћање у живот

Одлазак на странице кафанске историје не мора да значи и коначан одлазак са мапе престоничких кафана. О томе можда најбоље сведочи повратак „Бледа” и „Грмеча”. Кафане чије су просторије донедавно биле аветињски празне, у случају „Бледа” и руиниране, за кратко време доживеле су ренесансу. Водећи рачуна да не оскрнаве дух њихове прошлости, нови закупци су решили да их обнове, уз минималне, најнеопходније модернизације, и да их врате Београђанима. Да ли ће замисао и ентузијазам нових закупаца добити прелазну оцену од боема тек ће се видети, јер су кафане у Будимској 2 и Македонској 32 тек почеле нови живот.

Пре њих, привремено су дремали и „Шуматовац” и „Полет”, али када су се вратиле у живот, за разлику од „Бледа” и „Грмеча”, обукле су прилично другачије одело од некадашњег. „Шуматовац” је модерна кафе-пицерија, а знатно је иновиран и ентеријер „Полета”. Очекивано, уследиле су замерке и гунђања београдских боема. Ипак, „Шуматовац” је сачувао део старог шарма због чувене баште под крошњама тик уз „Политику”, али и „Полет” у коме се као и некада опет служе гирице.

Нови живот неке старе кафане није гаранција за њен опстанак. На то можда најбоље указује „Златна моруна” на Зеленом венцу. „Моруна” је закатанчена почетком двехиљадитих после чега су њене квадрате заузимали кладионица и продавница кинеске робе, да би се почетком 2014. у њих вратило ово угоститељско стециште. Али то што је Михајло Петровић Алас у „Моруни” својевремено сиромашнима делио сомове и моруне, као и то што су у њој Гаврило Принцип и његови другови ковали план за атентат на Франца Фердинанда, по свему судећи није био довољан аманет, па је после неколико година, ова кафана променила изглед. Њене излоге и улаз красе натписи на којима је истакнуто да је то сада кафе и билијар клуб.

Одлична локација и неизвесна судбина

Лош промет и локација, можда могу да буду оправдање за затварање кафана у деловима града где је мањи проток људи, али не и за кафане и ресторане у строгом центру. А, баш у епицентру сусрета Београђана и туриста већ дуже су закатанчене три угоститељске институције – „Српска кафана”, „Руски цар” и „Грчка краљица”. Рекордер по угоститељском таворењу је „Краљица”, која већ 11 година закатанчена чами на крају Кнез Михаилове. Кључ њеног катанца је дуго био у рукама Старог града. Тренутно је у градским. Али, проблем је што се за ову готово два века стару угоститељску даму, иако је у међувремену била чак и издата, и даље не назиру бољи дани.

Као и „Краљица”, новог закупца већ дуже чека и „Руски цар”, у чијој се прелепој башти на раскршћу Обилићевог венца, Трга републике и Кнез Михаилове уживало годинама. Али, искуство са „Руским царем” од пре неколико година, када се у њега накратко уселио модерни италијански ресторан, наговештава да ту не треба очекивати поштовање угоститељске историје.

Посебно велики знак питања је над „Српском кафаном” у Светогорској 25. Пре неколико година враћена је старим власницима, али је прошле године затворена, због како се испоставило, велике закупнине коју су наследници тражили. Топлину и стари добри дух ове кафане са карираним столњацима по којима пада прашина, Београђани су накратко осетили 1. јануара када је била привремено отворена у току Улице отвореног срца, манифестације рођене управо у њој.

Копање по архивама па оживљавање кафане

Поједини нови закупци старих боемских стецишта пре него што су кренули у њихову обнову, прионули су истраживању по званичним архивама, а консултовали су се и са стручњацима. Један од последњих примера је Маја Зеленовић, која је у закуп на десет година узела „Блед”.

– „Блед” је једна од 15 најважнијих кафана у Београду, институција овог града. Био је годинама под заштитом као културни споменик града и трудићу се да му се тај статус врати. У њега су долазили уметници, писци чије смо књиге обрађивали у школи, одржавани су скечеви, књижевне вечери – наглашава Зеленовићева која је детаљима у кафани одала почаст и Милану Илићу, коме је тај објекат одузет у току национализације, а своје место имају и фотографије које сведоче о богатој боемској прошлости Београда. У плану је да се уз помоћ стручњака који се баве заштитом споменика, среди и орнаментика на фасади.

Иновације, у духу времена, ипак неће изостати. Тако је „Блед” добио видео бим.

– Направићемо „Блед” телевизију где ћемо промовисати наше вредности. Тако ће и странци не само уз нашу историју на тањиру, и на овај начин бити у прилици да схвате ко смо заиста ми – објашњава Зеленовићева.

Незавршена прича око власништва

Незавршене приче око власништва над старим кафанама можда им чак иду наруку, поготову када је реч о онима којима управља или којима је управљала „Варош капија”. Овај угоститељски ланац не одустаје од квадрата у „Нашим морама”, „Знаку питања” и „Парку” код Калемегдана за које имају документацију и на које, како су раније нагласили за наш лист, полажу легитимно право.


Коментари1
4eb44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradim Rebronja
Na primeru "Grmeča" je moguće pokazati da takva kafana može biti i profitabilna. Najbolja hrana, hrana "za cara i sultana", po umerenim cenama za novinare Politike, i sa još nižim cenama za hranu za poneti je ta "čarobna formula".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља