четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:06

Средска, село повратка и наде

Некада је у Средачкој Жупи било око две хиљаде Срба, сада тек нешто више од сто душа
Аутор: Биљана Радомировићсубота, 16.06.2018. у 22:00
Добрила и Радисав Совтић испред старе породичне куће (Фото Б. Радомировић)

Средска, Милачићи – Преко Брезовице, па на Превалац, преко превоја који се диже на више од 1.500 метара надморске висине, ту где је међа Сиринићке и Средачке Жупе, стижемо у сунцем окупану Средску.

Од Призрена, којем су одвајкада Сречани били окренути, дели је 12 километара.

Пружила се Средска, са седам својих заселака уз призренску смарагдно-зелену Бистрицу, расула их подно висова пркосне Шар-планине. Ту на осојној страни, погледа упртог ка Ошљаку, где се на Госпођиндан пред црквом Пресвете Богородице сви из Средске окупљају. Оно Срба што је остало на вековним огњиштима и они што су се у вихору последњег рата растурили широм Србије. А, деси се да дођу и потомци оних, који су још одавно, с почетка Другог светског рата, кренули да траже срећу пут Румуније, Америке, Аустралије…

– Ово је печалбарски крај. Одлазили су онда, тек стасали дечаци, момци, остављали код куће старије, жене и нејач. Били су познати грађевинари, зидари. Али се и враћали у Средску, зидали нове куће, куповали имања – говори Радислав Раде Совтић (80), ту у Милачићима, засеоку Средске, док нас његова супруга Добрила (75) како и приличи домаћинској кући дочекује медом и хладном, изворском водом.

Крећемо с причом, а напољу упекло јунско јутро, окупано росом. Са Шаре се тек дизаше магла.

И, Раде и Добрила, интелектуалци, које је рат приморао да напусте Метохију и поново се куће у Смедереву. Из Призрена у којем су живели 28 година, обрели су се у централној Србији. У Призрену им се у кућу уселио Албанац. Била је после тога Добрила само још једном. Жао јој што није могла синовљеву хармонику да узме.

Раде је завршио два факултета, Правни и Филозофски. Прво запослење му је било у Гори, где је у Броду и Рапчи провео непуне четири године. С Горанцима, уз тупане и зурле прославио је 19. рођендан. Радио је и у родном селу Средска, касније је био професор руског језика, а био је и директор Гимназије у Призрену. Пензију је дочекао у општинском одељењу друштвених делатности. Три пута је боравио у Русији, на усавршавању.

Добрила се пензионисала пред сам рат као банкарски службеник.

Вратили се Совтићи у Средску 2003. године. Са Србима којима су изграђене нове, типске куће. Радислав, витални господин, хтео је да му се кућа сагради на некадашњем гувну. Кућа уз саму, некадашњу шталу, од камена је, од којих су и некадашње двоспратне куће у Средској. На свакој кући чардак.

– Овде смо од пролећа, до 1. новембра. Буде нас око двадесетак за то време. Зими одлазимо. Прекраћујем време плетењем, а и стално нам неко долази. Синови, снаје, унучићи, пријатељи, Радетови ђаци – говори госпођа Добрила, док нам показује тек започету бордо блузу, коју плете од свиленог конца.

Дотерана жена, којој и у кући све блиста. Засадила је и цвеће уз сам улаз.

Средска је одувек била центар Средачке Жупе. До 1999. године у Жупи је живело око две хиљаде Срба, сада у 16 села, једва 120 српске чељади. Вековима је Средска била духовни, културни, образовни, привредни, политички и здравствени центар Срба. Помиње се још у Хрисовуљи цара Стефана Душана четвртог.

Било је до рата око сто Срба у Средској. Сада у Милачићима, Паличојћима, Богошевцу, Крајћима, Рачојћима, Пејчићима и Стајковцу, тек око 20, који стигну чим пролеће свитне, али и с првим, хладним јесењим данима оду. Зна Шара још у септембру да забели. Тада, ту у срцу Метохије, остане тек пет, шест српских душа. Да се са сметовима носе, да се с медведима срећу, да се вучјих шапа броје, да слушају како орлови горе, у висине Шар-планине кликћу.

Упекла „звезда”, увелико кренуло подне, а са Совтићима кренусмо до некадашње старе куле Совтића, у којој је живело 14 чланова. Двоспратна кућа, какве су се и правиле у Средској, годинама изједа зуб времена. Ту до ње је и новија, у којој су започели заједнички живот Раде и Добрила. Око куће покошена трава. Не дозвољава Раде да његова очевина зарасте у траву и коров. Совтићи су и башту засадили. Кад им деца дођу, да имају за прву руку. Старији син Саша је доктор, кардиолог и професор на Приштинском универзитета, а млађи Иван је електроинжењер.

Поче прича о кошници с пчелама, коју је Раде поставио на један од прозора куће на другом спрату. То је био једини начин да поштеди пчеле, јер је прошле године медвед развалио прозор, ограду, кренуо да се пење уза зид.

– Зимско време, а медвед осетио мед. Каква ли је то борба била. Поломио стакло, развалио ограду, али уз зид није могао. Морао сам некако да му доскочим – прича Раде, док Добрила каже да се брине кад јој супруга дуже нема.

Једно мече се већ дуже ту по шуми врзма.

Крећемо ниже ка селу. Око ногу нам се заплиће коприва, шипражје, ложњаци непокошена трава. Отава се овде не коси, Нема ко. Надвили се дубови, питомо кестење. Испред нове куће Бисе Зрндевић, дипломиране правнице, ружичњак. Не беше ту.

У селу је стално и медицинска сестра, Љиљана Гаџић. Доктор долази два пута недељно.

Гледамо пред собом, у страху да не нагазимо на каквог смука, док нас ко у каквом најстрашнијем филму на смрт не препаде лавеж везаног шарпланинца. Грунуо, ограду да развали. Ланац да покида. Задао се… одзвања љути лавеж Шар-планином. Ноге нам се ократиле.

– Неће, не може преко ограде – смирује нас Добрила, охрабрује осмехом, док Раде граби низ сокак.

Поново, с друге стране лавеж. Помислисмо, привиђају нам се нови пси. Шарпланинци ко телад. Нису везани. Облећу око нас, мотају се око ногу. Мути нам се у глави од страха.

То један Сречанин гаји шарпланинце и продаје. Мушка штенад су скупља.

Стигосмо до породичне цркве Радивојевића. Кабашовци их од памтивека зову. Прекрстисмо се „Светом Ђорђу”, захвалисмо Богу што претекосмо.

Пробијамо се кроз зарасле шљиваке, кроз зарасле ливаде, кроз неоране њиве. Некада, овај сточарски крај, сад ниједно грло стоке нема.

И, трешње овде нико не бере. Обрано тек оно што је са земље могло да се обере. Родиле и џанарике. Под теретом се гране савиле.

Пред основном смо школом, која је дуго носила име „Моша Пијаде”, а онда јој дали име „Средска”.

Ту, на сеоском гробљу сахрањен је и један руски доктор. Емигрант, Владимир М. Васиљев. На споменику, уклесано да је рођен у „Петровграду”. Раде Совтић му на сваке задушнице очисти гробно место и запали свећу.

Већ дубоко загазио дан. Сунце кренуло ка западу, док се враћамо ка дому Совтића. За нама остају куће из којих се глас не чује.


Коментари2
8a3f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bane
Sredska,rasadnik intelektualnog potencijala,porodica prof Radeta Sovtica primer vrhunskih intelektualaca a i citava porodica Sovtic iz sela Milacici rasadnik vrhunskih lekara,profesora,umetnika...
Asocijator
Мало је себично писати само о једном засеоку села Средске. Цела Средска је дала велики број интелектуалаца - професора, инжењера, лекара, уметника и др. Средска је дала и велики број занатлија свих струка. Треба рећи, иако то више није популарно, да је велики број становника био на страни Народноослободилачког покрета у Другом светском рату. Данас је Средска готово празна. Ако не рачунамо један број старијих људи, којима су направили мање куће и ту бораве од пролећа. Сакупљју плодове воћа и уживају у чистом ваздуху и планинској свежој води за пиће.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља