среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:40
САНУ У ИЗБОРНОЈ ГОДИНИ

Србија добија нове академике у новембру

Прошлогодишњом изменом статута Академије укупан броја чланова ограничен је на 160, док свако одељење може да има максимум 25, па ће најмногобројнија одељења у најбољем случају моћи да приме по једног или два члана
Аутор: Милица Димитријевићсубота, 16.06.2018. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Гласање на Изборној скупштини САНУ одржава се 8. новембра. До тада ће бити непознаница ко ће од 18 кандидата бити одабран за редовног и ко ће се од 26 номинованих за нове, односно дописне чланове на крају придружити угледном друштву у Кнез Михаиловој 35. Могуће је да ће до тада трајати и расправе које се поведу сваке изборне године – какве су квалификације кандидата који су прошли на коначну листу и који су изабрани, а какве оних којима је то није пошло за руком, зашто су први успели, а други нису, ко је коме дао глас, а ко кога није подржао, да ли су правила адекватна или не, да ли се гласало објективно или не, да ли је било лобирања или не. И, наравно, да ли је било политичких притисака.

Питања су легитимна, последња могућност посебно би била недопустива, али се чини, при томе, да се пренебрегавају две ствари. Једна је чињеница да сама изборна процедура много тога дефинише, самим тим и утиче на нешто од поменутог. И то унапред знају сви који у процесу избора учествују, при чему евентуалну суштинску промену регулативе или замерке на исту нико, бар не јавно пред новинарима, није поменуо пре самог отпочињања овог изборног циклуса. Друга је нешто што такође знају сви, ако желе поштено да говоре, а то је да је сваки избор до извесне мере субјективна ствар, било да се гласа јавно или тајно, и да у сваким изборима увек има лобирања, барем у покушају. Постоји ли, уопште, механизам да се обе ствари спрече или је могуће само их свести на минимум и како тачно чак и то обезбедити?

Било како било, битно је рећи да ову изборну трку карактеришу три међусобно повезана момента: увођење такозваног нумерус клаузус правила, постојање могућности да Председништво САНУ предложи смернице за избор нових чланова, поготово када је реч о малобројним одељењима и неопходност да се повећа чланство нарочито у Одељењу друштвених наука.

Разлоге за наведену прву и другу новину за наш лист објаснио је председник САНУ, Владимир Костић, у интервјуу који нам је дао прошле јесени, непосредно пред објаву позива заинтересованима да предложе кандидате за пријем у ову институцију. Тада је говорио о озбиљном смањењу броја академика у друштвено-хуманистичким наукама, посебно примећеном након прошлих избора (65 одсто је чланова у природно-математичким дисциплинама, 21 у друштвено-хуманистичким и 14 у уметничким). Због тога је прошлогодишњом изменом статута Академије укупан броја чланова ограничен на 160, док свако одељење може да има максимум 25, па ће најмногобројнија одељења у најбољем случају моћи да приме по једног или два члана. Истовремено, отворила се могућност да одељења с изразитим падом чланства позову мањи број колега из сродних одељења да им помогну при избору њихових кандидата, при чему Председништво може да предложи број нових дописних чланова за угрожена одељења и подржи њихов избор.

Тиме долазимо и до треће битне ставке – Одељења друштвених наука.

За ово одељење (оно има шест академика и у њега у претходном изборном циклусу нико није био примљен), а након интерног изјашњавања у којем је, поред његових чланова, учествовало и пет колега из Одељења историјских наука, у оптицају су Александар Костић, једини кандидат за редовног члана, и то с подршком одељења, Алпар Лошонц и Павле Петровић, номиновани су за дописне чланове, и то с подршком одељења (двотрећинском већином), док су у тој категорији и Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић и Мирјана Рашевић, али без подршке одељења (већина гласова). Према из САНУ добијеним подацима, бар када говоримо о првобитним предлозима који су дошли ван ове куће, за ово одељење било их је највише – чак 25. Међу онима који нису прошли су: Ђорђе Кадијевић, Љубомир Маџар, Драган Симић, Слободан Самарџић, Драган Симеуновић, Мирољуб Јевтић, Милан Брдар, Јелена Ђорђевић, Слободан Дивјак, Загорка Голубовић, Марија Богдановић, Драгољуб Мићуновић.

Управо је већина досадашњих критика на ток изборног процеса дошла од оних који су у вези с овим одељењем (с изузетком генетичара Миодрага Стојковића, који је у медијима говорио о томе да је његов индекс цитираности већи од оних које имају кандидати који су, за разлику од њега, уврштени на листу о којој ће се гласати за Одељење хемијских и биолошких наука). Часлав Оцић, недавно разрешен дужности секретара Одељења друштвених наука, за ту околност на недавно одржаној годишњој Скупштини САНУ рекао је да је политичког карактера, указујући тада да неки кандидати које је предложило то одељење нису добили потребну подршку да би се нашли на коначном списку јер су се неки који су за њих првобитно гласали после предомислили, док су прошли даље кандидати који су предложени ван САНУ.

Слободан Самарџић говорио је о озбиљности конкурса и неозбиљности потоњег његовог тока, критикујући то што предлагачи кандидата и сами кандидовани за ово одељење нису могли месец и по дана да из САНУ добију никакве званичне информације док медији нису почели да објављују имена која ће се наћи на финалној листи номинованих. Он је додао и да су „избор кандидата овог одељења за чланове САНУ и процедурално ћутање Академије тим поводом повезане чињенице”. Слободан Дивјак оценио је да је недопустиво да на сајту САНУ нису објављене референце оних које је ово одељење одабрало за кандидате за његове дописне чланове, указујући на то да је реч о „мршавим достигнућима не свих али већине” у односу на оне који су остали ван списка и да код одлука које су ван очију јавности све може да има предност над постављеним критеријумима. Милан Брдар у отвореном писму председнику Костићу изнео је тврдњу да његов конкурсни материјал чланови овог одељења нису ни прочитали јер није био ни отворен када га је преузео из писарнице, па су избори за дописне чланове „невиђена научна брука” због чега би конкурс морао да буде поништен.

Постоји, на крају, још једна тема коју би ваљало поменути, а она се актуелизује када и све остале дилеме, поменуте с почетка текста. А то је број академика, тј. питање колико нам их је потребно, односно шта је превише, а шта би за нашу земљу био њихов оптималан број, слично често отвараном питању о потребном броју доктора наука. Можда би требало прво упитати на основу којих параметара је то могуће утврдити и ко је тај ко би требало да их успостави, односно ко је заиста компетентан да то о томе просуђује, будући да је у пребројавању најобразованијих чланова овог друштва углавном најгласнија већина оних који до тих звања нису ни стигли.

Ако на страну оставимо упоређивања с регионом и Европом (у овом другом случају није најупутније изводити неконтекстуализована и линеарна поређења) и, у последње време с разлогом, покренуте дебате о плагијатима и академској нечеститости, које свакако заслужују да добију епилог, требало би да академици, професори и доктори наука буду понос сваке државе. Необичан би био случај друштва које се стиди броја оних који спадају у ове групације и жели да их буде мање. Стога, да ли је трошак који земља у којој живимо плаћа за то што има 133 академика стварно горући проблем домаћег буџета, као што је то најчешћа замерка оних који их броје, или би оштрицу незадовољства животним стандардом требало усмерити у другом, адекватнијем правцу?

САНУ у бројкама

У овом тренутку ова институција има 133 академика, 97 редовних и 36 дописних.

Када је реч о појединачним одељењима, ситуација је следећа:

Одељење за математику, физику и геонауке – 16 редовних, 8 дописних, 1 ван радног састава; Одељење хемијских и биолошких наука – 12 редовних, 6 дописних, 5 ван радног састава; Одељење техничких наука – 15 редовних, 4 дописна; Одељење медицинских наука – 18 редовних, 7 дописних, 3 ван радног састава; Одељење језика и књижевности – 13 редовних, 4 дописна, 1 ван радног састава; Одељење друштвених наука – 5 редовних, 1 дописни; Одељење историјских наука – 9 редовних, 3 дописна, 2 ван радног састава; Одељење ликовне и музичке уметности – 9 редовних, 3 дописна, 1 ван радног састава.

Од 2000. до 2015. организовано је шест изборних турнуса, просечно је по циклусу примано 17 нових академика (односно дописних чланова). Тачније, 2000, 2006. и 2012. по 13, 2015. изабрано их је 14, 2009. тај број је износио 20, а највише је примљено 2003 – 29.

Просечна старост чланова САНУ износи око 73 године, при чему је распон од 47, колико има најмлађи, до 94 године, колико има најстарији академик. Млађих од 50 је 1,5, старијих од 90 има 6,7, а најбројнији су они између 66 и 70 година – њих има 24 одсто.


Коментари8
3768e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Чувена Француска академија наука има одређени број академика и да би се постао академик мора прво да буде упражњено место. Код нас изгледа то више личи на ону: ''Ја теби војводо, ти мени сердаре!''. Многи који не заслужују су академици, а више оних који заслужују нису, јер нема ко да их ''погура''. Код нас је изгледа најомиљенија реч ''инфлација''. Прво смо имали инфлацију новца, па инфлацију доктората и следствено томе инфлацију академика.
Vladija Sarac
Pre trideset i kusur godina jedan nas ugledan naucnik u inostranstvu je primljen u SANU (ali je i zasluzio). Pitam tada jednog starijeg profesora: "Lepo sto je on primljen, ali zasto nije u SANU taj i taj, on je u svetu jos ugledniji?". A on mi seretski namignu i rece: " Da bi usao u SANU prvo moras da imas svoje ljude u njoj da te predloze, ostalo je manje vazno.". Ako je to tacno, onda je sve jasno.
Драгољуб Збиљић
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА! СРАМОТА ЗА СРПСКИ НАРОД! Српска академија наука и уметности. То је она "српска академија" која у свом Институту за српски језик објављује и даље Речник књижевног и народног српскохрватског језика. Дакле, САНУ има свој Институт за српски језик који објављује капитално дело српског народа, а то није српски језуик, него је српскохрватски језик. Да ли је могућа таква брука за хрватски народ у Хрватској академији наука и умјетности? Да ли они објављују, уместо Рјечника хрватског језика "Рјечник хрватскосрпског језика".
Siki
Bolje da ne dobije.Sve je obesmisljeno
Ljuba
Sa kupovnim diplomama i doktoratima ,akademija nauka gubi svojznacaj i kredibilitet.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља