среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Укидамо феудално одржавање путева

У новом инвестиционом циклусу се очекује градња Моравског и Фрушкогорског коридора, као и ауто-пута Ниш–Приштина
Аутор: Маријана Авакумовићсубота, 16.06.2018. у 22:00
(Фото Н. Мирчетић)

„Етихад” остаје у нашој земљи. Не повлачи се из власништва у „Ер Србији”, заједничкој компанији с Владом Србије, у којој има 49 одсто удела. Постоји и план да током ове године отвори нове авио-линије из Београда ка Пекингу и Канади.

Ово за „Политику” каже Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, поводом спекулација да „Етихад” због финансијских проблема унутар групације одлази из Србије, односно да с Владом неће обновити уговор о стратешком партнерству који истиче у августу.

„Етихад” је пре три дана објавио да је у 2017. имао губитак од 1,52 милијарде долара, упркос благом повећању прихода у односу на годину раније. Како је пословала „Ер Србија” у 2017?

„Ер Србија” је, према подацима које имам, ове године пословала у датим околностима најбоље што може. За нас је важно да национална компанија остане и опстане на овом подручју, снажна као што је била ранијих година.

Да ли „Етихадов” менаџмент остаје и у управљачкој структури „Ер Србије”?

Избор менаџмента је компанијска ствар. Како год се договоре српска страна и „Етихад” за мене је то прихватљиво. Важније ми је да је „Етихад” ту и да остаје је у власништву „Ер Србије”.

Да ли и када професори, лекари и остали запослени у јавном сектору могу да се надају јефтиним становима које ће моћи да купе за 500 евра по квадратном метру? Чиме сте се руководили када сте као приоритетне одабрали припаднике безбедоносног сектора?
То је као идеја потекло из министарстава полиције и војске. Испоставило се да 20.000 људи минимум десет година није решило стамбено питање. Размишљали смо шта то значи за државу и да ли ћемо пореметити тржиште некретнина. Нема разлога да када завршимо станове за војску, полицију и службе безбедности овај модел који смо успоставили не буде примењен на професоре, медицинске сестре или лекаре.

Када ће бити објављен концесиони уговор за Aеродром „Никола Тесла” и да ли је концесионар, француска компанија „Ванси”, имао неке посебне услове?

Оног тренутка када се заврши преузимање, а то очекујем крајем септембра, Влада Србије ће објавити уговор.

Да ли је концесионар тражио да буде ограничен број путника на нишком аеродрому?

Ниш није поменут у уговору. Имамо стварно добар уговор, иако нико није веровао да ће бити тако. Добићемо 400 милиона евра једнократне накнаде и 700 милиона евра инвестиција. У првих пет година „Ванси” је дужан да уложи 500 милиона евра и зна се тачно за шта. Чак постоје пројекције колико путника, колико летова…

А да ли је део уговора да се концесионару преда и паркинг за аутомобиле код аеродрома којим управља град?

Аеродром већ сада управља свим паркинзима и гаражама који се налазе у нашој највећој ваздушној луци.

Да ли с доласком „Вансија” можемо да очекујемо нове авио-превознике и више лоукост компанија…?

Ова година биће најуспешнија у пословању Аеродрома „Никола Тесла”. Чартер-саобраћај ће бити увећан за 20 одсто и чак 36 компанија ће летети из Београда током летње сезоне. Сигурно је и да ће концесионар имати још већи број превозника и путника. Зашто и у Београду не би било лоукост компанија? Наш интерес су били управљање и новац за инвестиције. Новац који добијемо као једнократну накнаду од око 400 милиона евра уложићемо највећим делом у путну инфраструктуру.

ММФ је пре неколико дана поновио захтев да се повећају издаци за јавне инвестиције и да се брже повлачи новац из кредита. Како је Србија дошла у апсурдну ситуацију да паре нису проблем, већ како их потрошити?

У претходне две, а и у текућој години није потрошено мање него што је планирано. Наш део капиталних инвестиција не прелази 40 одсто укупних инвестиција на нивоу Владе. Све што се стави у буџет и што се испланира у нашем министарству сваке године се искористи 99 одсто. Прошле године смо из буџетске резерве узимали додатни новац. Ове године на данашњи дан степен реализације буџета нашег министарства је 55 одсто.

Капитални расходи, то јест јавне инвестиције, у 2017. били су мањи за 6,7 одсто у односу на 2016, иако је планирано да порасту за шест одсто?

Јесте, али не зато што је инфраструктура заказала и није потрошила новац из буџета или из кредита, него зато што по другим областима капиталне инвестиције нису реализоване у планираној динамици. ММФ је потпуно у праву и с њима причамо о инвестицијама на нивоу целе државе, у војсци, спорту, култури. Ту мора да се повећа проценат реализације и ефикасности инвестиција. Управљање пројектима је најчешћи проблем у министарствима.

Обилазећи радове у Грделичкој клисури на Коридору 10 захвалили сте Зорану Бабићу, директору „Коридора Србије”, на великом ангажовању, пошто се, како сте рекли, много тога променило на градилишту. Шта се променило, чиме сте били незадовољни и колико су ваше ненајављене контроле допринеле да се радови убрзају?

На Коридору 10 стара пројектно-техничка документација није била највећи проблем. Много већи проблем је био дисбаланс између предузећа, Министарства и надзора. У неким тренуцима нисте знали ко шта ради. Дођете на градилиште – нема никога. Тражите документ од надзора – нема надзора. То је био један од разлога због кога су неке ствари стајале или биле спорије. С извођачима који су увек тражили кривца у држави и наплаћивали пенале почели смо да раскидамо уговоре и ми њима наплаћујемо пенале.

Променило се то што је много боља координација између Министарства, „Путева Србије” и „Коридора Србије” и све одлуке доносимо заједно. Две године не каснимо ни један дан у плаћању и  не дугујемо ниједан динар било ком извођачу или надзорном органу за услугу.

Како сте успели да натерате извођаче да раде у три смене, а раније су радили од седам до три у јеку грађевинске сезоне?

Позвали смо их и рекли им или ћете да радите, или ћемо ангажовати још једног извођача, који ради пет пута боље и ви ћете губити део посла. Уговори су довољно флексибилни да су нам то омогућили.

Како је дошло до тога да уговор с домаћим извођачима за деоницу Српска кућа – Левосоје буде раскинут због кашњења и да на новом тендеру поново буде изабран исти извођач?

Није исти. Конзорцијум је другачији. Они јесу у истом саставу, али је вођа конзорцијума сада „Србија ауто-пут”, а не МБ „Ратко Митровић”. Овог пута имају рок до 1. септембра да то заврше што ће и успети јер је 78 одсто радова већ готово.

Изјавили сте да је недопустиво да на светским листама будемо на 100. месту када су у питању путеви. Како можемо да имамо квалитетније путеве ако су „Путеви Србије” у одржавање последњих пет година улагали по 17 милијарди динара, а потребно им је било 30 милијарди динара годишње?

Новца сада има довољно. Повећан је приход од путарина за 30 одсто. Ове године очекујемо 53 милиона аутомобила на Коридору 10. Сваке године планирамо субвенције за „Путеве Србије”, али на крају године оне буду много веће од планираних. У последња два месеца дали смо им три милијарде динара. Данас не могу да кажу да новца нема. Али ћемо да променимо начин одржавања путева. Србија је подељена на феуде и свака фирма зна шта је добила, а шта је она у том одржавању урадила није битно.

Снимили смо 3.000 километара путева и расписали јавне позиве за одржавање с тачно одређеним захтевом које услове треба да испуне фирме које намеравају да се баве овим послом. Уговори се потписују на три године, увели смо надзор и на сваких шест месеци иде контрола. Уколико се два пута добије негативна оцена, расписаћемо нови јавни позив. Анализе су показале да се 20 до 25 одсто мање новца троши када се на такав начин одржавају путеви. Остаје нам снимање преосталих 16.000 километара путева и јавне позиве за њихово одржавање расписујемо до септембра.

Чињеница је да путеви нису одржавани на прави начни, а новац је одлазио. Као резултат нисмо имали одржаване путеве како треба.

Ко су ти који су држали феуде?

Путеви су одржавани на основу уговара прављених деведесетих година. До прошле године смо имали подељену Србију и тачно се знало који део држи „Ратко Митровић”, који „Путеви Ужице”, а који остали.

Хоће ли бити спојена предузећа „Путеви” и „Коридори”?

Пустили смо „Коридоре” да заврше „Коридор 10” јер су сви кредити на њима. Радимо нови ауто-пут Ниш–Мердаре–Приштина. „Коридори” ће бити инвеститор. Они ће се само тиме бавити и ничим више.

Због чега је нама приоритет ауто-пут Ниш–Приштина?

Упркос причи да то радимо за Албанце, нама је тај ауто-пут важан јер изводи Србију на још једно море. За ЕУ је приоритет јер они на Србију гледају кроз причу нерешеног Косова. Они га зову ауто-пут мира зато што када направите велике инфраструктурне пројекте на политички трусном подручју аутоматски сте обезбедили једну врсту стабилности. За нас је пак важно јер кроз Црну Гору и Албанију излазимо на море и обезбеђујемо ауто-пут за наше становништво које живи на том подручју, као и бржи проток робе.

Зашто касни завршетак ауто-пута Обреновац–Уб и Лајковац–Љиг на Коридору 11 будући да је крајем прошле године требало да буде пуштен у саобраћај?

Пробијен је рок због поплава 2014. и због тога је инвестиција повећана за 15 милиона долара. У септембру или октобру ћемо пустити те деонице у саобраћај па ћемо од Обреновца до Чачка имати комплетан ауто-пут у дужини од 103 километра. Од марта следеће године почиње градња дела између Прељине и Пожеге. У Софији на самиту у јулу треба да потпишемо уговор од финансирању с кинеском Ексим банком за ту деоницу која ће коштати око 450 милиона евра.

Како је одабран кинески ЦРБЦ за извођача радова? Да ли је расписиван тендер?

Ми имамо стратешке споразуме с Кином, Азербејџаном, Русијом, Турском… По тим међудржавним споразумима можемо да склапамо уговоре као што смо склопили са Азербејџаном раније и као што ћемо сада радити за ауто-пут Рума–Шабац–Лозница.

Колико је новца тренутно у инфраструктури?

Око 16 милијарди евра је вредност инвестиција које се тренутно реализују и које су договорене, а нове инвестиције се процењују на око пет милијарди евра.

У новом инвестиционом циклусу сте најавили Фрушкогорски и Моравски коридор, када почиње њихова градња и ко ће их градити?

За Фрушкогорски коридор имамо завршену документацију за три деонице и четврта се ради. Имамо Меморандум о градњи с ЦРБЦ-ом. Следеће недеље почињу разговори о комерцијалном уговору. Очекивана вредност је 400 милиона евра. Надамо се да би до јесени требало да се договоримо. Не могу радови да почну пре следеће године између марта и маја.

За Моравски коридор је другачија прича. Он је по мени важнији од свих које смо поменули, не рачунајући Коридор 10. Али због промене Закона о водама морали смо да мењамо просторни план. За градњу су заинтересовани амерички „Бехтел” и кинески ЦРБЦ. Нисмо се опредељивали ни за једне ни за друге јер нисмо знали инвестициону вредност пројекта. Обе компаније због водних услова и приче око Јужне Мораве, односно заштите од поплава, нису могле да дају процену вредности, али и једни и други сматрају да ће то да кошта најмање 700 милиона евра.

 

Хоће ли бити реконструкције Владе?

Читала сам у новинама да хоће. Реконструкције прво потекну из медија. Када се ради реконструкција по мени број један јесу резултати. Ако нема резултата штета би било да неко седи на том месту.


Коментари21
4e364
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Petrović
Mislim da "najbolje što može" nije brojka kojom bi trebalo da jedna ministarka iskazuje uspeh poslovanja jedne privatne kompanije u kojoj država ima udeo. Cifre, samo cifre.
Muhamed Popovic Pop
Zašto se ne ukine linija ka Teheranu kad se zna da je niko osim migranata ne koristi? Oni sleću direktno u Srbiju pa posle ne možemo ni da deportujemo u zemlju iz koje su ušli ( Makedonija, Bugarska itd).
Andrej
E dragi novinari, niko da se seti sta bi sa prvim od deset novih Airbus 320 neo stize? Ista ministarka je najavila 2018-u i niko da se seti da je to pita.
Miloje
Ne povlaci se Etihad, ... moze da ima i '100 % udela', moze da 'ostaje u upravljackoj strukturi Er Srbije', koliko god hoce - kada je bankrotirao!!! Razlike nema.
vladimir
cek cek cek....a sta bi sa tolikim objavljivanim profitina!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља