недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35
Седам деценија „плавих шлемова”

Миротворци које многи нису желели

Аутор: Бошко Јакшићнедеља, 17.06.2018. у 22:00
Мисија у Малију (Фото Марко Домино)

Други светски рат је са најмање 85 милиона жртава био најсмртоноснији оружани конфликт, али је и близу 300 сукоба у наредним деценијама однело још милионе живота.

Мировне операције УН, током 70 година, откако су покренуте, и 55 мисија широм света, штитиле су цивиле и покушавале да оснаже владавину права и људске слободе. Ипак, чешће су биле искључене из ратова, које нису могле да спрече, али су можда могле да убрзају њихов крај.

Рат на Корејском полуострву почео је 1950. инвазијом комунистичког севера, уз подршку Кине и СССР-а, на прозападни југ. САД су окупиле коалицију под заставом УН. После 1,2 милиона погинулих, примирје потписано 1953. сматра се првим озбиљним ангажманом УН.

Вијетнамски рат започео је 1955. оружаним конфликтима Северног и Јужног Вијетнама, Лаоса и Камбоџе, да би 1961. увукао и САД. Рат је после близу две деценије окончан 1975. повлачењем Американаца и уласком северњака у Сајгон, уз 3,8 милиона страдалих.

У Конгу после поплаве језера Тангањика (Фото УН)

Највећи сукоби у последњих седам деценија опомена су да су УН чешће биле искључене из ратова које нису могле да спрече, али су можда могле да убрзају њихов крај

Председник САД Линдон Џонсон је 1965. послао маринце да угуше левичарску побуну у Доминиканској Републици. УН нису 1967. добиле приступ ни нигеријском грађанском рату, са око три милиона жртава, већином због глади изазване опсадом територије сецесиониста Бијафре.

Ирачко-ирански рат препуштен је његовим директним актерима, уз подршку страних сила, али без снага УН које би евентуално спречиле да сукоб од 1980. траје пуних осам година и однесе око милион живота. УН се нису питале ни за почетак ни крај совјетске инвазије Авганистана 1979.

Америчке трупе су 1982. биле део мултинационалних мировних снага са задатком да помогну консолидацији либанске владе. После самоубилачке акције у којој је страдао 241 маринац и 60 француских војника, међународне снаге су се 1984. повукле.

Роналд Реган упамћен је по инвазији Гренаде и рушењу социјалистичке владе 1983, а Џорџ Буш Старији по инвазији Панаме 1989. Први заливски рат, вођен после ирачке окупације Кувајта 1990, окупио је против Садама Хусеина коалицију 35 нација под вођством САД.

Трошкови по војнику УН су од 2008. смањени за 18 одсто. Годишњи буџет мировних операција од осам милијарди долара смањен је 2017. за 600 милиона

У рат у Демократској Републици Конго 1998–2003. било је умешано девет афричких држава, али опет су УН биле искључене. Други конгоански рат био је наставак првог завршеног 1997, када је оборен режим Мобутуа Сесеа Сека. Тај други рат био је најкрвавији на свету после 1945 – чак 5,4 милиона жртава и два милиона расељених.

Још једном су САД окупиле међународну коалицију ван оквира УН да би 1993. обновиле мир у Сомалији. Завршило се фијаском, мада је Вашингтон наредне године био успешнији после инвазије Хаитија.

Рат у Босни 1992–1995. увео је, без мандата УН, на велика врата међународне снаге у саставу НАТО-а, као и на Косову после војне интервенције и бомбардовања СРЈ 1999.

Рат у Авганистану, покренут после напада Ал Каиде на Америку 2001, био је лични рат против тероризма Буша Млађег, који је окупио део западних савезника, али ни он није желео уплитање УН. Рат, који је само у Авганистану однео најмање два милиона живота, проширио се на Ирак, Пакистан, Мали, Сирију и Сомалију.

Унилатерална акција поновљена је 2003, када су Американци уз подршку Британаца извршили инвазију Ирака. Војно су присутни и данас у Ираку, као и у Сирији, где се међународна коалиција под вођством САД, поново без УН, бори против Исламске државе.

Свет пречесто није био спреман да се ослони на услуге добре воље мировњака УН, који су своје активности почели када је Резолуција Савета безбедности из 1948. позвала на обуставу непријатељстава у Палестини.

Од фебруара 1992. мировне операције постају посебан департман у УН, а прва мисија је оснивање Унмика у Хрватској, чији је мандат касније проширен на Босну и Херцеговину и Македонију.

Унмик је расформиран марта 1995, да би девет месеци касније створена мисија за БиХ. Наредне године посматрачи УНМОП-а надзиру демилитаризацију Превлаке, а мисија ће трајати до маја 2018. УН 1996. успоставља привремену администрацију за источну Славонију, Барању и западни Срем, која траје до јануара 1998. Јуна 1999. на Косову се формира мисија прелазне администрације УН на Косову (Унмик). 

УН, новац и политика

Укупан регуларни буџет светске организације је раван ономе што САД на војне трошкове потроше за 33 сата, али администрација Доналда Трампа је у оквиру изолационистичке политике решена да смањи своје доприносе каси УН.

Прошле године је укинуто 285 милиона долара, па ће агенције УН, укључујући и Департман за мировне операције, теже спречавати ратове, помагати милионима расељених, хранити и облачити децу, борити се са епидемијама, обезбеђивати лекове и воду. Трошкови по војнику УН су од 2008. смањени за 18 одсто.

Годишњи буџет мировних операција од осам милијарди долара смањен је 2017. за 600 милиона. До смањења је дошло због притиска америчке администрације, која даје више од четвртине укупних средстава, као и због реформи система УН.

Смањењу буџета допринело је и то што су мировњаци последњих година критиковано зато што су пропуштали да заштите цивиле, а било је и случајева сексуалних злоупотреба. На Хаитију су снаге УН оптужене да су на острво донеле колеру од које су оболеле и умрле хиљаде људи.

Затворена је мисија у Обали Слоноваче, а због повећане безбедности значајно је смањен обим мисије у суданском Дарфуру, где се владине трупе и побуњеници боре од 2003. Са буџетом од милијарду долара, ово је до скора била једна од најскупљих, а са више од 19.000 припадника најбројнија мировна операција заштите цивила од конфликта који је однео 300.000 живота и раселио 2,5 милиона људи.

Неефикасности „плавих шлемова” доприноси и то што о њиховим операцијама одлучују светска политика, Савет безбедности или актери на терену који желе да остваре сопствене интересе.

Последњи пример: на прошлонедељном састанку шефова дипломатије Русије, Украјине, Француске и Немачке, првом од фебруара 2017, расправљало се и распоређивању мировних снага УН у зони конфликта. Москва и Кијев су у принципу за мисију УН, али веома су удаљени око тога како је остварити.

Од ЈНА до Војске Србије

Ангажман у мировним мисијама УН Југославија је започела 1956. на Синају после британско-француско-израелске агресије на Египат. ЈНА је имала највећи контингент у оквиру мултинационалне мисије. Погинуло је 109 њених припадника, укључујући осам из југословенског одреда.

После 22 ротације, кроз мисију је прошло 14.265 припадника ЈНА која је обезбеђивала демаркациону линију између египатских и израелских снага на централном и северном делу Синаја. Мисија је окончана после јунског рата 1967, када је Израел окупирао Синај.

ЈНА је са једним извиђачким одредом од 118 припадника 1963–1964. учествовала у мисији УН у Јемену, 1988–1991. са 30 војних посматрача у мисију на ирачко-иранској граници после завршетка њиховог осмогодишњег рата. Југословенски генерал био је командант мисије.

ЈНА је са одредом јачине 386 људи учествовала у мисији у Намибији 1989–1990, а 1989–1991. је за посматрачку мисији у Анголу било послато 25 људи, чији је задатак био да контролишу постепено повлачење 50.000 кубанских војника са територије Анголе.

Војска Србије такође учествује у операцијама под мандатом УН и ЕУ. Двојица припадника штабне групе су у Конгу, шесторица су у оперативној команди операција поморских снага ЕУ у Сомалији, трочлани мобилни медицински тим ангажован је у саставу немачке болнице у мисију у Малију, медицински тим ВС је и у Централно Афричкој Републици, 45 припадника је на Кипру, пешадијска чета је од 2010. присутна у Либану, а у неким мисијама Србија има војне посматраче. Припадници ВС учествовали су и у мисијама у Бурундију, на Источном Тимору, Обали Слоноваче и у Либерији.


Коментари1
b0995
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neša
Rat je mir, mir je rat.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља