четвртак, 19.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:42

Крај месарским преварама

Нови правилник спречиће произвођаче да различитим методама, зарад профита, додају воду у прерађевине
Аутор: И. Албуновић, Ј. Антељнедеља, 17.06.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Месне прерађевине и производи од рибе убудуће ће морати да буду декларисани прецизније, а купци ће имати више информација о храни коју купују. Од петка, када је почео да се примењује нови Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране, произвођачи су дужни да на декларацији, уз назив производа, истакну и да ли садржи додату воду. То се односи на оне производе који у укупној тежини садрже више од пет процената воде. Сви смо сведоци да су месне прерађевине пуне воде, а стручњаци објашњавају да су произвођачи томе прибегавали како би повећали профит. У индустрији се се, на пример, повећањем соли у месу, повећава и капацитет хидратације протеина, те месо поново везује воду из саламуре, услед чега се повећава његова маса од 10 до 20 одсто.

Постоји и метода додавања натријум-хлорида и фосфата како би се постигао бољи ефекат везивања воде. Иначе, како расте потражња за појединим врстама прерађевина, тако и произвођачи покушавају да скрате време сушења тих производа и убрзају процес. Реч је углавном о топло димљеним производима попут печенице, врата, комадног меса, неких врста сланине, стишњеној шунки. У Србији се данас, осим у мањим занатским производњама, готово не користи поступак сувог сољења и саламурења. Уместо тога, све се ради машински с такозваним инјекторима тако што се иглама убацују слани раствори у месо.

Како је раније за наш лист објаснио др Милан Балтић, професор Ветеринарског факултета у пензији, неки произвођачи у ове растворе убацују и средства за везивање воде (попут карагенана или соје) и онда се дешава да такав производ после термичке обраде нема кала (губитка на тежини), него чак и принос. Код оваквих врста прерађевина купци примећују да су приликом сечења влажни и да из њих цури вода. Према правилнику на нутритивној декларацији више није могуће наводити натријум, уместо тога, обавезно се на декларацији производа наводи садржај соли.

Нови прописи расветлиће и једну од најчешћих заблуда с којом су се суочавали купци верујући, рецимо, да купују прерађевину од свињског меса којој су додати протеини добијени од неке друге животиње.

На нутритивној декларацији више није могуће наводити натријум, уместо тога, обавезно је истицање тачног садржаја соли

– У случају да се у производњи производа и полупроизвода од меса или рибе, користе протеини, као што су албумин, колаген или казеин различитог животињског порекла, онда у назив производа на декларацији треба укључити ове протеине заједно с именом животињских врста из којих су добијени – кажу у Министарству пољопривреде за „Политику”. Како објашњавају, у случају хране у којој је нека компонента или састојак, за коју крајњи потрошач очекује да се уобичајено користи или да је природно присутна у тој храни, замењена другим састојком, на декларацији то мора бити наведено у непосредној близини назива производа и словима величине која је прописана правилником.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије и НАЛЕД-ов Савез за храну и пољопривреду представили су прошле недеље водич за декларисање, означавање и рекламирање хране који обезбеђује прецизније означавање састава и квалитета намирница.

Највећи део правилника односи се на енергетске вредности и количине масти, угљених хидрата, шећера, протеина и соли, у њему је наведено да сви састојци производа морају бити наведени, а ако су део намирница сложени (мајонез, хлеб, бисквит) тада и њихови делови морају бити посебно означени.

– Свесни чињенице да ове новине дефинисане правилником имају за последицу мењања постојећих декларација за већину производа, дат је прелазан период како би субјекти у пословању храном могли да планирају своје производне процесе у погледу усаглашавања декларација на производима с одредбама новог правилника – кажу у Министарству пољопривреде. Како истичу, храна која је произведена, упакована у амбалажу и декларисана пре 15. јуна ове године и која се налази у магацинима може да се продаје до истека рока трајања, а најкасније до 31. децембра 2018. године.


Коментари10
ab8a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
И кад је добро - није добро? Због чега побуна против нових правилника? Да су, условно речено, стари били добри, не би било оволико шљама међу прерађевинама! Чак и међу онима, који се рекламирају по "посебним технологијама". Знамо одавно да се ушприцава вода, да се убацује фарба, да се производи пресољавају, како би се избегли проблеми лошег укуса и брзог кварења. Многе ствари иду набоље, па и у овој, веома значајној области. Оптимиста сам.
Jeremija
A na osnovu čega ste optimist? Iskustva ili ste bacali pasulj. Evo, jučer kupim "dimljenu šunku", 200 grama za unučad kada dođu da ih počastimo. Ma, to je đubre bez okusa, sa sadržinom vodurine koliko i mesne mase. Imali smo i do sada zakone, ali badava. Nema šanse da neko ove trovače utera u red.
Препоручујем 22
Зорица Аврамовић
И кад је добро - није добро? Због чега побуна против нових правилника? Да су, условно речено, стари били добри, не би било оволико шљама међу прерађевинама! Чак и међу онима, који се рекламирају по "посебним технологијама". Знамо одавно да се ушприцава вода, да се убацује фарба, да се производи пресољавају, како би се избегли проблеми лошег укуса и брзог кварења. Многе ствари иду набоље, па и у овој, веома значајној области. Оптимиста сам.
Dragoslav Stanisavljević
Ne menjajte Zakone, uredbe, propise, pravilnike,...svake godine, NO POČNITE SA PRIMENOM MAKAR I ONIH STARIH. Ovako, trla baba lan, da joj prođe dan.
Саша Микић
'Ајд да видимо и то чудо! Како рече својевремено један мој пријатељ: ''Како је могуће да прерађевине од меса буду јефтиније од самог меса од кога су направљене?''. Код нас је све дошло наопако. Када купиш месне прерађевине и оставиш их само један дан толико воде се нацеди да је чудо једно. Када погледаш цену чварака као да су прављени од злата, а некад су били сиротињска храна. И још много тога што редовни купци исто тако и чак боље знају од мене. Ко уведе ред у ову област стварно је заслужио Нобелову награду.
MI
Šta mislite kako je tek u CG gde letujete. Ovde su meso i prerađevine jeftinije nego kod vas. Naročito se to odnosi na svinjsko meso. Muslimani su pametni jer se drže Biblije i ne jedu tu sirotinjsku hranu. Sve bolesti su sa tim povezane, ionako odumiremo kao narod.
Препоручујем 1
Dule Astro
A kako će to da se spreči? Uzimaće uzorke iz svake mesare u Srbiji svakih mesec dana? Koliko uzoraka je uzeto u poslednjih godinu dana? Dajte nam taj podatak.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља