среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Ко нема појма, има став

Фестивал Крокодил, по традицији, укршта опуштене вечери читања и музике, са озбиљним трибинама о судбини заједничког језика у региону и ревизионизма у историји
Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 17.06.2018. у 22:00
Мира Фурлан била је недавно у Индији, затим у Амстердаму, да би сада дошла у Београд, на Крокодил (Фото И. Милутиновић)

После разговора са Иваном Велисављевићем, на Крокодиловој софи, Мира Фурлан устаје и пролази поред степеника Амфитеатра испред Музеја Југославије, док јој женски глас из публике добацује: „Миро, Загреб те воли!“. Одмах затим чује се и мушки глас: „И Београд!”.

Јер, Мира Фурлан била је недавно у Индији, где је пратила пут Гандија као једне од својих звезда водиља, затим у Амстердаму, да би сада дошла у Београд, на десето, рођенданско, Књижевно регионално окупљање које отклања досаду и летаргију, или Крокодил. После наступа Марка Видојковића и Зорана Кесића, и вриштећег смеха у препуном гледалишту, њен наступ направио је тај познати дисонантни „крокодилски” шмек, без суза, где се стварност и уметност речи сагледавају кроз призму духовите ишчашености, али и озбиљности, у исти мах. Тако и Крокодил, по традицији, укршта опуштене вечери читања и музике, са озбиљним трибинама о судбини заједничког језика у региону и ревизионизма у историји, али и својим хуманим аспектом, који већ трећу годину подиже свест у јавности о донирању и трансплантацији органа.

У документарном филму „Окрутни оптимизам- Наших првих десет година“ први човек фестивала Владимир Арсенијевић приметио је да је можда највећи успех овог догађаја то што још увек постоји. Пре почетка манифестације изјавио је да је књижевна повезаност у региону гора него пре десет година. Ипак, атмосфера два вечерња сусрета Крокодила била је сјајна.

Те друге фестивалске вечери, Крокодил се после помало јапијевске атмосфере сређене Комбанк дворане и кише која је пљуштала напољу, вратио у своју постојбину, место испред Музеја Југославије, слушајући усмени путопис Мире Фурлан о драстичним разликама између богатих и сиромашних у Индији:

–Помислила сам-ово је будућност света, сиромаштво и богатство незамисливих размера, без емпатије за људе и животиње. Како је могуће да је ово нормално?  Како је могуће да се нормалним сматра овакав свет сачињен од ратова, избеглица, огромне количине наоружања? Онда сам допутовала у сређени Амстердам, где ме је затекла збрка у глави, као стање између јаве и сна. Свет данас није у својој најбољој фази. Напредовање деснице у Америци није случајно, ја сам на страни оне друге традиције Мартина Лутера Кинга и осећам одговорност због тога какву стварност остављамо будућим генерацијама.

О животу у Америци, о стању емиграције, уметница размишља најпре као о простору личне слободе, невична жалопојкама које такав осећај неприпадања носи са собом. Као професорка на једној од најбољих филмских школа у Лос Анђелесу, и на курсу који повезује уметност, друштво и културу, она, како каже, настоји да са ученицима оствари комуникацију обостраног давања и учења. После књиге „Тотална распродаја” (Самиздат Б92), овога пута најавила је могућност објављивања новог мемоарског штива, које ће говорити о смислу јавног ангажмана у околностима лажних вести нових медија, где мало ко чује њен глас.

„Окршај”, који је и у Амфитеатру испред Музеја, водио Круно Локотар прошао је у знаку три Марка: Видојковића, Томаша и Шелића. Видојковић је подсетио на своју идеалну, романескну, СФРЈ, у књизи „Е баш вам хвала” (Лагуна). Марко Томаш, надахнуто је читао своју поезију посвећену једној земљи, коју не воли и једној Нини из Београда, коју псује и несрећно воли. Марко Шелић Марчело читао је из другог дела своје „Хигијене несећања”. Све их је „поткачио” Зоран Кесић, који није запоставио ни Ведрану Рудан, гошћу прве, дворанске, вечери. Наиме, својим фројдовским сценским наступом на софи, она је добро намучила свог водитеља Арсенијевића, (иначе аутора новог романа „Kа граници” , у издању „Лагуне”), мушко-женском проблематиком, али и „похвалама” због Крокодиловог перспективног посла са двораном једне банке.

Кесић је памтећи све то, у сарадњи са Њузнетовцима, бурлескно узвратио ударац запажањем да мушкарци нису криви због тога што знају да отварају тегле и не плаше се лопте и буба, већ их је таквима сам Бог дао. Његово историјско објашњење од Доситејевог, јер је сам просветитељ у Србију донео крокодила, до овог Арсенијевићевог, сасвим је „попило воду” око бине.

Код срећне публике „прошло” је и оно да је друг Тито `68. казао да су крокодили у праву, визионарски предвиђајући да ће место испред његовог маузолеја бити и тачка сусретања нових крокодила. Председник бивше државе народа и народности био је предмет лицитације, поред неких хрватских острва, Тесле, Андрића, и још понеке јавне личности од значаја, између гостију из Загреба, са „Њуз бета”- Домагоја Зовака и Борне Сора, и наших Њузнетоваца.

–Срамота, зарађујете на једном Хрвату, вратите нам га!- приметио је Борна, истрајавајући и на томе да Срби свакако треба Хрватима да врате Теслу.

Историчари Дубравка Стојановић и Хрвоје Класић мало су „учврстили“ атмосферу, изражавајући забринутост због тога што се околности ревизије историје, из деведесетих година, уопште не мењају, због чега историју треба вратити научницима. По мишљењу Хрвоја Класића, треба се плашити оних који негирају Сребреницу и Јасеновац, а који креирају јавно мњење. Оних који немају појма, али имају став. Вечерас у Центру за културну деконтаминацију, од 18 часова, биће настављена трибина „Ко је први почео?- Историчари против ревизионизма”.

Овом ретроспективном Крокодилу присуствовали су и Абдулах Сидран, који је подсетио на то колико воли поезију, али и писање сценарија, затим Румена Бужаровска и Дејан Атанацковић, а певали су и Бојана Вунтуришевић и Краљ Чачка. Крокодил је отворио Центар за савремену књижевност, одакле ће убудуће организовати своје активности, па и овај фестивал у новом формату и уз симболичне улазнице.


Коментари1
21230
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milenica
Volela bih da sam mogla biti na ovom skupu ali na moju žalost bolest i godine učiniše svoje a ova vrsta "hrane za dušu" mi je uvek bila neophodna. Pozdrav svim učesnicima!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља