петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:19

Парадајз и жито „нађубрени” бензеном и ксиленом

Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 17.06.2018. у 22:00
Уклањање опасног отпада (Фото Министарство заштите животне средине)

Вукићевица – Мало село накрај Обреновца, с петстотинак душа. У њему се уместо бруто производа по глави становника мери – отпад. На само три места у овом селу, које се простире на 992,8 хектара, у последњих шест месеци откривено је 138.380 килограма штетних материја. Овај отпад је нађен на породичном плацу и на две њиве.

На ораници изнад једне од њива сељаци су овог пролећа посејали чак и пшеницу. Кад се све узме у обзир испада да су им кромпир, парадајз, жито... уместо стајског ђубрива на раст подстицали канцерогени и мутагени бензен, ксилен, толуол...

Због закопаног и баченог опасног отпада пред обреновачким Основним судом нашле су се две особе, браћа по рођачкој линији – Зоран и Драган Марковић. Првостепена одлука суда је да Зоран добије затворску казну од четири године и шест месеци и 600.000 динара новчане казне, а Драган годину и шест месеци затвора и 250.000 динара. Али, случај „Обреновац” нажалост није завршен. Истрага је и даље у току за њиву где је нађено 95 тона опасног отпада у атару села Вукићевица, за складиште у Великом пољу, где је откривено 100 металних буради од по 180 литара. Сумња се да списак ових локација још није коначан.

Опасан отпад пронађен у бурадима (Фото Танјуг)

Али није само питома Вукићевица натопљена материјама ризичним по здравље људи и околину.

Није завршен ни случај Хемијске индустрије Нови Сад где је у јануару откривено 1.000 тона опасног отпада, као ни Панчево и Баваниште, где је нађено стотинак тона индустријских уља и пестицида.

Очигледно, ове огромне количине опасног отпада само су врх леденог брега који се деценијама таложио и крио.

Кола су се за сада „сломила” на браћи Марковић. Али поставило се и питање који су то људи годинама, кријући се иза недостатка правне регулативе, трговали, превозили с краја на крај земље, увозили из иностранства и складиштили штетне материје, односно закопавали их и просипали где су стигли.

Да ли су они деловали појединачно или су били део удружене организације која се бавила овим послом?

За кривично дело транспорта, увоза и непрописног складиштења опасних материја предвиђена је затворска казна од шест месеци до пет година плус новчана казна. Када се види шта је све рађено по нашој земљи поставља се питање да ли је ова казна довољна за све оне који су свесно тровали и за будуће генерације уништавали Србију. Или би можда требало те санкције појачати и јасно показати на кога се казнене мере односе како би се спречило да се кривци некажњено извуку. Како у Министарству заштите животне средине кажу, они ће се залагати да се санкције за ова кривична дела пооштре.

– Добро је што је завршен судски процес за транспорт и непрописно складиштење опасних материја у Вукићевици. Урађено је то заиста брзо и ефикасно. На најбољи могући начин деловали су Безбедносно- информативна агенција, полиција, тужилаштво и суд. Надам се да ће се овим темпом наставити и даље, али сматрам да би ипак требало да дође до пооштравања санкција – рекао је Горан Триван, министар заштите животне средине.

У нашем кривичном законику већ петнаестак година постоје кривична дела која се односе на животну средину. Постоји и грађанско- правна одговорност и односи се на штету која је настала на основу разних активности усмерених на животну средину. Али нови стандарди у заштити животне средине, бројни еколошки акциденти, неодговорно одлагање и трговина опасним отпадом с несагледивим последицама довели су до отварања бројних питања у вези с одговорношћу за штету у животној средини.

– Дефинисање нових решења која би била део закона о одговорности за штету према животној средини представљало би нову етапу у развоју еколошког законодавства у Србији. Доношење овог закона помогло би да се јасно зна ко је носилац одговорности за насталу штету, да ли постоји посебан модел накнаде штете у животној средини или се примењују механизми правне заштите грађанског и јавног права.

Затим, ко се сматра загађивачем, да ли је то само онај ко непосредно наруши стање животне средине или и свако ко обавља активности којима се негативно утиче на њу. Шта обухвата накнада трошкова: да ли само насталу штету или и измаклу добит, трошкове мера ремедијације, превенције настанка штете у животној средини.

Закон би требало да одговори шта се све сматра применом начела „загађивач плаћа” – каже проф. др Мирјана Дреновак Ивановић, професор на Правном факултету у Београду. Планирано је, како је навела, да у складу с Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ из марта 2018. године, усвајање закона буде до краја 2019. године.Накнада штете у САД и ЕУ

Одговорност за штете у животној средини налази се одавно и у праву Европске уније и у праву Сједињених Америчких Држава. У САД је Агенција за заштиту животне средине (ЕПА) овлашћена да доноси одлуке о накнади штете која је настала или која може настати као резултат ослобађања опасних супстанци.

– Механизам заштите устројен је тако да ЕПА има овлашћење да идентификује носиоца одговорности за штету у животној средини, да га обавеже да направи план накнаде штете и мере неопходне за повраћај квалитета животне средине и спроведе их у дело. Она врши и контролу предвиђених мера – каже др Мирјана Дреновак Ивановић.

Ако одговорно лице не поступи по тој одлуци, ЕПА сама прави план. У случају да се не поступи по том плану, агенција га сама реализује користећи средства из посебног фонда за уклањање последица насталих ослобађањем опасних супстанци. При томе, одговорно лице је дужно да сноси све трошкове које је ЕПА имала при изради плана и спровођењу мера којима се квалитет животне средине враћа у пређашње стање.

Државама чланицама Европске уније је остављена могућност да саме одлуче о томе да ли ће осигурање од штете у животној средини бити обавезно. Примера ради, у Француској се у поступку издавања дозволе захтевају финансијске гаранције за случај настанка штете. То је инструмент заштите пре настанка штете, док се у већини земаља ЕУ обезбеђење накнаде штете врши после њеног настанка и подразумева давање гаранције која се заснива на имовини оператера.


Коментари5
7ad2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Читалац
Казне су симболичне,становништво не штите а криминалце не плаше.
Bojan
I posle mi neko govori kako se zdravo hrani i ima svog seljaka od koga kupuje paradajz ili sta sve ne i to je sve zdravo. A seljak zaboravio da kaze da mu je u njivi neko zakopao par burica ili jos gore kako je koristio duplu dozu pesticida da bi mu rodilo sto vise a i zdravo je tako.
straja
Interesantno NIKO i NIGDE se ne spominje ciji je to OTPAD!!!!Taj mnogo vise kriv od pohlepnog "bordzije"..ovaj mozda i ne zna sta zakopava a PROIZVODJAC veoma dobro zna inace zasto bi to radio KRISOM ....Ipak treba mnogo vise paznje posvetiti UZROKU nego posledici(tada je vec kasno)....
freeman
Malo je dozivotna Robija. Najgore od svega je što oni nisu svesni sta su učinili. I neki drugi kao oni.
Dejana
Baš tako, malo je doživotna robija.....svesni su, ubedjena sam, da se radi o veoma opasnom otpadu!
Препоручујем 48

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља