петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Унмик – шанса за опстанак Срба на КиМ

Док Еулекс оставља нерешене предмете, трошак тежак више од милијарду евра и поразну статистику, мисија УН, иако више пута редукована, остаје главни међународни политички фактор на Косову
Аутор: Никола Белићнедеља, 17.06.2018. у 22:00
Ко­ло­на спе­ци­јал­не је­ди­ни­це Унмик по­ли­ци­је, Бр­њак 2008. (Фото Танјуг)

Србија придаје посебну важност Унмику – мисији у коју српски и други неалбански народи на Косову и Метохији имају највише поверења. Ову поруку упутио је председник Србије Александар Вучић приликом недавног састанка с помоћницом генералног секретара Уједињених нација Бинту Кејтом, предавши јој при томе листу у којој су пописани албански напади на Србе у току маја.

У моментима када је Еулекс на КиМ готово угашен и сведен на симболичну саветодавну улогу, мисија УН, на чијем је челу данас Захир Танин, остала је несумњиво стуб међународног присуства у јужној српској покрајини, када је реч о цивилној и политичкој власти. Иако је у претходне две деценије више пута редукована и заобилажена.

Без обзира на то што је пре десет година, када је Приштина једнострано прогласила независност, Унмик дочекао мисију Европске уније и предао јој бројна овлашћења, и што је изгледало да је тиме присуство Уједињених нација практично истиснуто, позиције ова два фактора на терену сада су донекле поново замењене. И то у тренутку када се одиграо низ међуетничких инцидената, у којима су Албанци широм целог Косова и Метохије физички нападали Србе и када им поново прете насиљем.

Припадници Унмика на мосту преко реке Ибар, 13. фебруар 2008. (Фото Танјуг)

Неизбежно „страно тело”

Док Еулекс за собом оставља нерешене предмете, трошак тежак више од милијарду евра направљен од 2008. и поразну статистику, јер није осудио ниједан међуетнички злочин почињен над српским народом, дипломатска битка за останак Унмика увелико се води у Савету безбедности УН. Управо на ову чињеницу за „Политику” скреће пажњу и некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић, бавши амбасадор при УН. „Унмик је постао мало реликтан, када су тадашње власти Србије пристале да се пренесе одређен број овлашћења на ЕУ.

Тиме су ослабили и нас као земљу и на неки начин минимизирали улогу СБ. Међутим, колико год да је мисија УН тада деловала као страно тело, она је остала неизбежна. Жеља је била да се скоро потпуно заобилази у политичком смислу, али остала је та процедурална улога да обавештава СБ”, истиче Јовановић. Подсећа, међутим, да се сада, када је Еулекс на измаку, фактор ЕУ у решавању питања Косова се све више сужава. „Да не кажем доводи у питање, јер притисци на Србију који се врше постају контрпродуктивни и нису се баш остварили. То се види по српској јавности која све више исказује зловољу према прилазу који ЕУ и САД имају у бриселском дијалогу.

Тако да би и тај помало реликтни положај ослабелог Унмика могао евентуално да добије на снази и на неки начин се реактивира”, наводи Јовановић. У времену када је припреман терен за долазак Еулекса, углавном из западних земаља, али и Приштине чуле су се критике да је Унмик недовољно ефикасан и да ће мисија коју шаље Брисел ефектније обавити успостављање власти и закона на Косову, које се тада спремало да једнострано прогласи независност. Да овакве тврдње нису оправдане и да је Београд до 2008. имао добру сарадњу с мисијом УН, за наш лист истиче др Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду, бивши државни секретар у Министарству за КиМ.

„То је била мисија која је на КиМ дошла по Резолуцији 1244 и они су ову резолуцију поштовали. Еулекс је стигао по плану Мартија Ахтисарија и поштовао је тај документ, који фактички значи да Косово треба да буде независно”, каже Пророковић. На констатацију да ни Унмик није процесуирао ратне злочине док је имао овлашћења да то чини, бивши државни секретар задужен за КиМ каже да није било могуће очекивати да ова мисија тако брзо уреди правосудни систем. „Највећи проблем на почетку смо имали са шефовима мисије, попут Јоакима Рикера. Они су ти који су долазили да граде независност и опструирају сваку српску акцију. Али посматрано по дубини, а то су Унмик царина или полиција, ту је сарадња мање- више била коректна”, наводи Порорковић.

Подсећа и да редукција овлашћења Унмика, која је у пуном мандату бројала око 15.000 запослених, а у априлу 2018. било их је, према сајту УН, тек 355, није почела доласком Еулекса, него још 2003. године када су Приштини поверена поједина овлашћења. Ћутање Београда на увођење Еулекса У време када су 2008. две мисије потписале „меморандум о разумевању”, према коме већина задужења прелази на Еулекс, чуле су се чак тврдње да ће тим који шаље Брисел радити под кишобраном УН. „Еулекс је уведен на Косово практично једним званичним саопштењем генералног секретара УН Бан Ки Муна и онда је остало да тумачи то саопштење ко како хоће. Квинта је читала то како је она желела и на силу Еулексу преносила овлашћења. Наша тадашња власт је суштински ћутала и прећутно пристала на овакав исход”, наводи Пророковић.

Неефикасност Еулекса се, међутим, показала и 2016. када је почетком године објављено да ће Унмику бити враћена нека законодавна овлашћења коју мисија делегирана из Брисела није успела да реши. Од тада чуло се неколико захтева да се надлежности овог тима УН поново прошире. Упркос упорним понављањима албанских представника с КиМ да његово присуство на КиМ више није потребно и да би Унмик требало да се претвори за канцеларију за везу Косова са Светском организацијом.

На питање каква је будућност и да ли ће Приштина успети да оствари своје намере, Владислав Јовановић истиче да је Косово само објекат и да се Албанци о томе на питају, већ је све на Савету безбедности који на основу Резолуције 1244 једногласно и донео одлуку о распоређивању мисије. „То је био резултат споразума о престанку непријатељстава, а СБ је стекао врховну власт на Косову административну и политичку, док је Кфор задужен за безбедност. Сами Албанци немају директну комуникацију с УН, у смислу оспоравања Унмика, већ то може да уради само СБ”, истиче Јовановић.

Спора истрага убиства Ивановића

Потврда да су Уједињене нације, а тиме и њихова мисија, данас главна светска адреса с које могу да се чују забрињавајући закључци ситуацији на Космету, стигла је и у виду најскоријег тромесечног извештаја генералног секретара УН Антонија Гутереша и КиМ, с почетка маја. У овом документу констатује се погоршање односа Београда и Приштине, нарочито после хапшења директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, као и да ова акција косовске полиције, у којој је неколико особа повређено, представља „разлог за бригу”. Гутереш је позвао на „детаљну истрагу” о овом догађају, наводећи да су потребне „корективне мере” у вези с кршењем људских права. Указао је и да су се на Косово за три месеца вратила свега три неалбанца, али и негодовао због спорости истраге у случају убиства лидера ГИ СДП Оливера Ивановића. Да Србија треба више да се бави питањем повратка Косова у СБ у нашим комуникацијама са светом, „нарочито у одбацивању разних форми притисака, који долазе из западног правца”, уверен је и Владислав Јовановић.

„Они би желели да некако прескоче и Унмик и Резолуцију 1244, тиме што би нас навели на погрешан корак, да за неку малу цену испустимо врапца из руке. Ми, насупрот томе, треба да радимо на томе да се ревалоризује улога УН, као начин да се најзад реши питање КиМ ”, закључује Јовановић. Да Унмик има перпспективу у оној мери у којој важи Резолуција 1244 наглашава и Душан Пророковић. „А она ће важити док је се Србија не одрекне. Односно, ако пустимо Косово у УН. Зато, с политичког аспекта Унмик свакако остаје најважнија мисија за нас”, каже Пророковић.

Августовски расплет у Савету безбедности

Преломни тренуци за Унмик, као и целокупну улогу Уједињених нација у расплету косовског питања могли да се одиграју у августу, када Велика Британија преузме улогу председавајућег у Савету везведности. Српска јавност је забринута, јер би Лондон овај статус могао да искористи запромену формата седница СБ УН о КиМ, односно да утиче на њихово проређивање, потпуно брисање са дневног реда, или пак затварање за јавност. То је у интересу Приштине, а када је реч о сталним чланицама СБ-а за овакав исход већ годинама се залажу и САД и Француска, док се Русија и Кина противе сматрајући да је присуство УН на Космету неопходно. Шеф српске дипломатије Ивица Дачића недавно је поручио да је истискивање теме Косова из Уједнињених нација неприхватљиво. „Видећемо како ће се даље одвијати расправа о томе. У августу је председавајућа Велика Британија и велика је вероватноћа да ће се покренути та питања. Предстоји борба око тога”, казао је Дачић.


Коментари3
7d9ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јовица
Августовски расплет у СБ УН? Зато Вучић одуговлачи са захтевом за примену одредби Р1244 о повратку избеглица и српских снага безбедности? Чак нас плаши да би НАТО то схватио као непријатељски чин! Можда би нас опет бомбардовали?
Ђорђе .С
Бомбардоваће они сами себе кад својом политиком ојачају ИСИЛ у Европи и створе му упориште на Балкану (у Босни, Илириди, Малесији и на Косову и Метохији)! А стварањем нових исламских држава у Европи и новом мигрантском политиком (заустављањем "избеглица" на Балкану, јер неке земље ЕУ пружају отпор њиховом усељавању), све су ближи остварењу Куденове-Калерги плана из 1922. о претапању европских нација у нацију евромелеза.
Препоручујем 8
Стефан Зоран
Председник је рекао да би НАТО примену Р1244 схватио као објаву рата! Али није ово 1999, није више НАТО неприкосновена и једина војна сила, а западни аналитичари и генерали Алијансе отворено признају апсолутну надмоћност руског наоружања. Мада, Србија је "војно неутрална" и не жели одбрамбени савез са Русијом и Кином (ОДКБ, КСОР, ШОС), па чак ни економски (БРИКС), јер је 2016. је усвојила Закон о сарадњи са НАТО и иде непоколебљиво и по сваку цену "путем без алтернативе"!
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља