понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:31

Исте муке Пољака и Срба са „црвеним златом“

Због ниске откупне цене малина пољски произвођачи прекинули бербу. – Расте незадовољство у обе државе које се сматрају велесилама у производњи и извозу ове врсте воћа
Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 18.06.2018. у 22:00
Од малињака до хладњача пут је дуг (Фото С. Јовичић)

Пољски малинари, инспирисани протестима у Србији, престали су да беру то воће у настојању да натерају прерађиваче да повећају откупне цене које су тренутно ниже од трошкова производње. Желе, такође, и да утичу на пољску владу да донесе нови закон о откупу по коме би, попут произвођачи дувана у тој земљи, откупну цену знали већ на пролеће, а не да такву информацију добијају на дан предаје воћа.

Како је пренела Бета, пољски Институт економије пољопривреде објавио је да производња једног килограма малина у тој земљи, ове године, кошта 0,79 евра, док их хладњаче и прерађивачи откупљују за свега 0,51 до 0,56 евра за килограм. То је, како се наводи, знатно мање од прошлогодишње откупне цене од око 0,81 евра.

Пољска је, уз Србију, један од највећих светских произвођача и извозника малине, а произвођачи сада траже да добију 0, 23 евра више по килограму.

– То заиста нису претерани захтеви. Да су произвођачи знали да ће им у јуну плаћати малине пола евра, онда не би прскали, не би повећавали трошкове – изјавио је за пољске медије Кшиштоф Цибулак из пољског Савеза воћара. Истиче се да проблеме пољских малинара погоршава и то што нису у стању да нађу бераче воћа по цени цену коју им нуде –  0,28 евра по килограму. Малинари тврде да им необрано воће пада на земљу и да „Пољаци уопште неће да раде”, док Украјинци који су раније били ангажовани за те послове радије бирају грађевину јер су тамо веће зараде. Како преноси Бета, пољски малинари не крију да су их инспирисали протести малинара у Србији који су блокирали путеве, вршећи притисак на државу и откупљиваче. Пољска годишње произведе око 100.000 тона малина, и то већином са малих плантажа од 0,5 до хектара. За разлику од Србије, која малину извози претежно смрзнуту, највећи део бербе у Пољској завршава у прерађивачкој индустрији, која је и главни актер који одређује откупне цене.

Струњаци, добро упућени у дешавања на тржишту, истичу да је на наплату дошла прича о пуним хладњачама у Србији, великим залихама и нехигијени у малињацима. Пољски и српски произвођачи, како истиче наш саговорник, сада деле исту судбину, док конкуренција из Чилеа користи овакву ситуацију и крчи себи још боље позиције на светском тржишту.

– Многе државе имају веће проблеме, а само су се код нас у јавности непрестано износиле негативности. Од „норо вируса” па надаље. Немачки купци сада дословно уцењују наше хладњачаре, и то је почело још 2006. године. Када непрестано причате да се претрпани робом, наравно да ће покушавати да вам оборе цену – истиче наш саговорник.

Недимовић обећао већу откупну цену

Председник Асоцијације малинара Србије Добривоје Радовић рекао је да је разговарао с министром пољопривреде Браниславом Недимовићем, који је потврдио да преговара са власницима хладњача да откупну цену малина повећају на 125 до 135 динара по килограму.

Радовић је за Бету рекао да га је министар пољопривреде позвао пошто је Асоцијација малинара најавила протесте и да је обећао да ће радити на проблему ниске откупне цене малина. Малинари су ујутру за петак 22. јун најавили мирне протесте вожњом аутомобилима по свим градовима у Србији због ниске откупне од 50 до 80 динара по килограму малина. „Министар Недимовић је рекао да је јуче имао састанак с власницима хладњача и да ће са њима разговарати како би решили проблем пребацивања смрзнуте малине из хладњача на југу у већа складишта у централној Србији да би откуп могао да се настави”, казао је Радовић. На питање како ће се решити проблем ниске откупне цене, Недимовић је, по речима Радовића, обећао да ће откупљивачи морати да повећају цену.


Коментари9
61d70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr. P. B. Markovic
Malinari se moraju bolje organizovati i nauciti kako da store svoj web site i prodaju maline na veliko preko Interneta po celoj Evropi. Moraju svi shvatiti da nema vise garannih otkupnih cena, vec samo ugovorene cene sa kupcima.
Александар Поповић
Хоће ли малинарима и надлежном министарству да падне на памет да би се проблем знатним делом могао да реши и на домаћем тржишту. Уз бољу организацију, велике количине могли би да откупе домаћи потрошачи. И то по цени која се са доста мука и неизвесности добија у иностранству. Данас нало ко купује малине по прекупачкој цени од 400 динара килограм! А за 200-так динара у директној продаји зарадили би и малинари, а и ми не бисмо морали да се сладимо малинама гледајући их само “кроз излог”.
nikola andric
Dodatak. Poljska dobija od E. Zajednice 13,5 milijarde evra godisnje subsidije do 2020. Radi se o 200000 agrarnih domacinstva.
Radoje Sikic
Za podizanje malinjaka od prosle godine vise nema Eu subvencija.
Препоручујем 1
nikola andric
''Lice gajde na muziku''. EZ trosi 42 milijarde evra godisnje na subsidije agrarima. Veci deo se trosi na odrzavanje njihovg dohotka drugi deo na odrzavanje cena proizvoda. Zbog toga je tesko konkurisati sa EZ clanicama. Cak i Holandija, posle Amerike najveci izvoznik agrarnih proizvoda na svetu dobija subsidije od +.- 800 miliona evra godisnje. Evo poredjenje nasih i poljskih malinara lici na manipulaciju nasih malinara. Druga je stvar smisao ili drustveno opravdanje subsidija uopste te agrara posebno. Evropske subsidije se kritikuju u kontekstu medjunarodne trgovine a isto tako u kontekstu preferencije ulaganja u tehnologiju umesto (zastarele?) zemljoradnje.
Мирослав
али је и њихова малина подједнако "лошија" од наше.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља