среда, 18.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Балкану прети нова мигрантска криза

Поједини европски медији спекулишу о оснивању центра за мигранте на северу Србије, а званични Париз и Рим су за идеју да они буду у Африци
Аутор: Тања Вујићпонедељак, 18.06.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

Западни Балкан је на удару нове мигрантске кризе, три године након што је овим регионом више од милион избеглица стигло на терен Европске уније. Ово драматично упозорење Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) и Међународне организације за миграције (МОМ) један је од повода хитног састанка министара унутрашњих послова западног Балкана са европским комесаром за избеглице Димитрисом Аврамопулосом, данас у Берлину.

У међувремену, мигрантски кошмар на Балкану све је интензивнији. Стотинак миграната смештених на северозападу Босне и Херцеговине је покушало насилно да пређе границу са Хрватском на прелазу Велика Кладуша – Маљевац. Акцијом снага безбедности БиХ и Хрватске мигранти су заустављени, док је тај гранични прелаз привремено затворен. Готово истовремено, званична Подгорица затражила је од агенције ЕУ за заштиту спољних граница Уније помоћ у борби против новог таласа миграната. На граници Србије и Хрватске код Шида настаје нова „мигрантска џунгла”, попут некадашње у француској луци Кале на Ламаншу, известио је „Ворлд кранч” из Париза, позивајући са на прошломесечни текст италијанске „Стампе”.

Према извештајима МКЦК, од почетка 2018. више од 5.600 миграната ушло је у Европу преко Грчке и стигло до Босне и Херцеговине. Том рутом лане су успешно прошла тек 754 мигранта. Симон Мисири, регионални директор МКЦК, поручио је да је његовој канцеларији за Балкан неопходна већа помоћ да би се успешније позабавила повећаним бројем миграната.

На западни Балкан прошлог месеца стигло је највише миграната од почетка године: у БиХ, Црну Гору и Албанију од Нове године је дошло више од 7.200 избеглица, понајвише из Пакистана, Сирије, Авганистана, Ирана и Ирака, наводи се у најновијем извештају МОМ-а.

Данашњи састанак у Бриселу, на коме ће Србију – према сазнањима Танјуга – представљати министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, уприличен је након два регионална скупа са истом темом – решавање мигрантске кризе: у Сарајеву (7. јуна) и Букурешту (14–15. јуна). „Приоритет Хрватске је заштита спољних граница ЕУ”, изјавио је на „Салцбург форуму” у Букурешту средином овог месеца Давор Божиновић, хрватски министар унутрашњих послова. Божиновић је том приликом истакао став званичног Загреба да би „земље на балканској рути миграната, првенствено Албанија и БиХ, требало да буду укључене у напоре за борбу против илегалних миграција”, пренеле су регионалне агенције. Званична Подгорица обнавља „један погранични прелаз бивше Југославије према Албанији, где би могао бити смештен центар за пријем миграната”, изјавио је за Аустријски јавни сервис (ОРФ) црногорски премијер Душко Марковић.

„Ако здружимо снаге у региону, бићемо у стању да се суочимо са изазовима”, оценио је Марковић, након што је 10. јуна Подгорица запретила да ће подићи „бодљикави зид” на делу границе према Албанији, и да за ту намеру већ, наводно, има подршку Мађарске.

Министарски састанак са Аврамопулосом, уприличен је и пред самит лидера ЕУ крајем месеца (28–29. јун), на коме се реформа мигрантске политике Уније последњих дана наметнула као кључна тема. Посебно након прошлонедељне отворене кризе владе у Берлину и оштрог неслагања лидера владајуће коалиције – канцеларке Ангеле Меркел и министра унутрашњих послова Хорста Зехофера, око даље политике прихвата азиланата у Немачкој. Страначко руководство Зехоферове Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), млађег партнера Демохришћанске уније Ангеле Меркел, дало је канцеларки рок до краја јуна (када се одржава самит ЕУ) да нађе европско решење миграционе кризе.

Уколико до краја јуна ЕУ са партнерима ван блока не буде усвојила заједнички став у вези с овим питањем, Немачка би почела с постепеним враћањем азиланата (тј. њиховим избацивањем из те земље), поручила је управа ЦСУ. Наиме, немачки министар унутрашњих послова има могућност да изда декрет о насилном враћању азиланата, а колико би такав потез коштао коалициону владу у Берлину, тешко је и замислити.

Суочена с несвакидашњим ултиматумом, који је њеној партији ЦДУ упутила странка с којом има партнерске односе још од 1949. године, Меркелова је најавила да ће пре самита ЕУ 28–29. јуна настојати да са Италијом, Аустријом и Грчком постигне билатералне договоре о новом третману азиланата. На том трагу, канцеларка се у Берлину састала са новим премијером Италије Ђузепом Контеом. Шта је Меркелова предложила Контеу, није саопштено. Познато је да је Конте из Рима за Берлин кренуо са три захтева: промена садашње европске регулативе, по којој мигранти морају бити регистровани у првој држави ЕУ до које успеју да продру; више новца за „Фронтекс” и – отварање сабирних центара за мигранте изван ЕУ. О будућим сабирним центрима за мигранте који би требало да буду оформљени изван граница ЕУ Ђузепе Конте је крајем прошле седмице у Паризу већ разговарао са француским председником Емануелом Макроном, али тек пошто је шеф Јелисејске палате у телефонском разговору поручио да му није била намера да било кога увреди критиком због одбијања Рима да прихвати спасилачки брод „Водолија” са 629 миграната. Након што је брод „Водолија” усидрен у шпанској луци Валенсија, званични Париз је најавио да ће прихватити „део миграната” са овог брода. Макрон и Конте сада заједно заступају став да будуће сабирне центре за мигранте треба отворити у Африци, док ЕУ мора далеко јаче да обезбеди своје спољне границе.

Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, поздравио је иницијативу за постизање европског решења на самиту лидера ЕУ крајем месеца. Јункер је истовремено предложио и састанак са „појединим чланицама” ради усклађивања ставова поводом решења за мигрантску кризу. Које су то „поједине чланице” чији би договор могао бити виталан за исход предстојеће дебате лидера ЕУ поводом мигрантске кризе, Јункер није прецизирао.


Коментари15
ff308
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana
U Evropi su pustili te jadnike da dodju i sada jos uvek ne znaju sta ce sa njima. Ovde u Brislu, spavaju po stanicama, parkovima, nista nije reseno. Ima ih i u nekoliko prihvatnih centara na brzinu napravljenih u napustenim kasarnama. Nista nije regularizovano, nemaju papire, deca se ne skoluju, odrasli ne rade. A Italija se gusi pod teretom, tamo stizu svaki dan stotine. Tako je bilo i sa Grckom. Evropa to gleda i cuti, ni prst da mrdne. Sta mislite, za Srbiju ce da mrdne prstom?
Леон Давидович
У ЕУ вероватно мисле да је Балкан далеко па да је довољно предати мигранте Балкану. Можда им је и политика таква да иселе домаће народе са Балкана и населе мигранте и мисле да су тако безбедни. Уосталом још са рушењем Југославије Запад је створио на Балкану мостобран за освајање Европе доласком миграната из исламског света.
ivan
Simptomacna je prica da "Balkanu preti migrantska kriza".To govori o nameri zapada da migrante zadrzi na nasem prostoru pa ce nam u toj situaciji cak i"pomoci".Imamo posla sa sofisticiranim srpski receno prevejanim pristupom.
Stevanović
"Mislim da postoji povratak antisemitizma, jer u ovom trenutku Evropa još nije naučila kako da bude multikulturalna i mislim da ćemo mi biti dio te transformacije, koja se mora dogoditi.U Evropi više neće biti monolitnih društava koja su nekada bila u prošlom vijeku.Jevreji će biti u središtu toga. To je ogromna transformacija za Evropu koja sada ide u multikulturalni oblik,a Jevreji će biti vrijeđani zbog naše vodeće uloge,ali bez te vodeće uloge i bez te transformacije,Evropa neće preživeti. " - Barbara Lerner Spectre- jewish marxist, osnivač Evropski institut za jevrejske studije, Švedska. IBA intervju 2010.
Miloš
Migranti predstavljaju dobar izvor zarade za mnoge, zato takvima nije u interesu da ih nema. Mogli biste da istražite koliko se zarađuje na njima na razne načine, od smeštaja, hrane, prevodilaca -raznih NVOa...ti ljudi migranti, imaju ovde i smeštaj i hranu (kojoj nalaze mane!) i lekarsku pomoć, što nema dobar broj ljudi u Srbiji (to je žalosno, sve je u novcu...).Kada na njima možete da zaradite po sto i više evra dnevno, ko onda ne bi da izigrava humanitarce.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља