уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:24
ИЗМЕНЕ У БЕОГРАДСКОМ ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ

Раштркане станице и слаба веза са јавним превозом

Гашењем Главне железничке станице возови измештени на недовршени Прокоп и од центра одсечени „Топчидер” – Ове две станице као и земунску не подржава довољан број градских линија
Аутор: Дејан Алексићпонедељак, 18.06.2018. у 22:00
У овом објекту у Топчидеру су благајна и чекаоница за путнике (Фото Н. Неговановић)

Донедавно је путницима који користе возове било прилично једноставно. У престоници је за већину њих основни оријентир била Главна железничка станица са које су кретали, ту се сливао највећи број возова који улазе у Београдски железнички чвор. Али, није више тако. Осим са Главне, путници већ дуже полазе и са станице „Београд центар”, а од прошлог викенда и са годинама заборављене станице „Топчидер”. Када се томе дода да су одраније за поједине возове полазне тачке и „Београд Дунав” и Земун,  јасно је да је путницима који свакодневно користе наше „гвоздене путеве” живот закомпликован. Што због раштрканости полазних станица, што због њихове не тако добре везе са јавним превозом.

Главна железничка станица у последњих годину дана само је именом главна, јер када се уђе на њене пероне убрзо се види да се ова станица полако, али сигурно гаси. Ни трага да је реч о станици на којој су се не тако давно тискали путници. Са Главне тренутно полази тек десетак возова – већином међународни. 

За мање од две недеље, тачније 1. јула станица са које је 1884. кренуо први воз првом српском пругом, биће затворена, а сви преостали поласци са ње биће пребачени на недовршени „Прокоп”. Ту настају главни проблеми за путнике. Једна од основних погодности Главне је што је она одлично повезана јавним превозом са скоро свим осталим деловима престонице што „Прокоп” свакако није. Код Главне се заустављају трамваји 2, 3, 7, 9, 12, 12, али и аутобуси 36, 46, 51, 78, 83, 91, 511, 551, 601, 860…

„Прокоп”, који већ увелико опслужује путнике у унутрашњем железничком саобраћају и који је полазна станица за БГ воз ка Реснику, али и пролазна за градске возове од Овче ка Батајници, има знатно слабију везу. До њега иду само аутобуси 34, који није веза са централним делом града, и 36. Проблем је и што ови аутобуси, с обзиром на њихову важност саобраћају ретко. Јесте да недалеко од „Прокопа” стају тролејбуси 40 и 41 који саобраћају често, али они се не спуштају до саме станице па путници са све торбама и коферима морају да се пењу узбрдо од „Београд центра” до тролејбуске станице. Мана „Прокопа” је и што јавним превозом, за разлику од Главне железничке, не постоји директна веза са Новим Београдом и Земуном. На све то, нова централна железничка станица у Београду бар још две године сигурно неће добити станичну зграду.

Путницима који користе банатске возове лакше је јер су се они на своју станицу у престоници „Београд Дунав” већ навикли. Возови ка Зрењанину и Вршцу годинама иду са ове станице па за путнике на овим правцима нема великих недоумица. Линије градског превоза на које се они ослањају, како би дошли до ове станице или како би се са ње упутили ка остатку града су 33, 37, 44 и 48, али ова станица је недалеко од прометног Булевара деспота Стефана где се зауставља знатно више аутобуса.

Одређену важну улогу у Београдском железничком чвору као полазна тачка има и станица „Земун”. Осим што је важна као пролазна станица за возове који иду ка северу земље и Европи, као и за БГ воз ка Батајници, ова станица је и полазна за воз ка Сремској Митровици. Али станица која се годинама налази на врло важном железничком коридору, и која је у дугорочним плановима за модеран Београдски железнички чвор виђена као једна од четири главне, има исти проблем као и „Прокоп” – лоше је повезана са остатком града јавним превозом. Код станице „Земун”, која је прилично завучена, заустављају се аутобуси 45 и 612, а недалеко од ње и 15 и 78, али с обзиром на њену вишегодишњу улогу то је очигледно слаба веза.

Највише забуне, чуђења и негодовања путника ових дана ипак је изазвала некада важна, али потом годинама запуштена станица „Топчидер”. Од прошлог викенда са ње крећу путнички ауто-возови ка Бару, јер на њој за разлику од Прокопа могу да се утоварују аутомобили. Да је „Топчидер”, који ће ову важну улогу обављати све док се не уреди модерна Техничко-путничка станица у Земуну, заиста заборављена станица сведоче две чињенице. Једна је да, док нису пребачени барски возови, на њу се нису заустављали други путнички, а друга је да се код ове станице у својеврсној недођији зауставља само трамвај 3 на линији Омладински стадион – Кнежевац. Недалеко одатле заустављају се и аутобуси 49 и 94, али све је то недовољно за станицу која је добила овако важну улогу.

Железница није игра возићима

И знатно пре него што се приближио рок за затварање Главне железничке станице, ова одлука надлежних наишла је на критике. Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, јуче је оценила је да критичари измештања показују велико незнање.

– Нападају они којима је једини контакт за железницом тај што су се као деца играли возићима. Одлуку о измештању Главне железничке станице донели су градоначелници Београда и то пре више од 40 година. „Прокоп” није случајно изабран за место нове станице, јер се ту спајају три највећа крака београдског железничког чвора – нагласила је Михајловићева додајући да је измештање железничке инфраструктуре из Савског амфитеатра услов да се оствари дугогодишњи сан Београђана – излазак града на реку и да се коначно измести транспорт опасног терета кроз најстрожи центар града


Коментари7
af2a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedim
Nedavno sam kod Željezničke stanice čekao tramvaj br 2 ,bila je subota i nikako da dođe dok mi nisu rekli ljudi da vikendom NE SAOBRAĆA a to treba negde velikim slovima i da se napiše,mnogi koji dođru u BGD to ne znaju.Platih taksi 900din do Dorćola.
Melanija
Samo dve linije gradskog prevoza na Prokopu? Ko je to tako pametno smislio? Mislim da svi znamo odgovor i na ovo pitanje, a i na mnoga druga. To su oni koji ne znaju svoj posao a služe se neistinama.
Стеван
Којим превозом се може доћи до станице Београд Центар? Ти нико не пише абто треба?
Marek
Pohvale Politici što se uopšte usudila objaviti ovu vest jer će je vladajući establišment već prepoznati kao udar na njih.
GoraN
Citam i ne mogu da vjerujem. Ne mogu da zamislim Beograd bez zeljeznicke stanice. Nego, kakav se to presto nalazi u Beogradu? Vidim da je napredovao od uobicajenog "glavnog" grada do "prestonice". Napredak cak i bez zeljeznicke stanice.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља