среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:05

Нема „дана Војводине”, има датума од значаја

Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 19.06.2018. у 22:00
Иштван Пастор долази на седницу (Фото Бета)

Нови Сад – Војводина ипак није добила свој „дан”, како се то до скоро очекивало, већ три „датума од покрајинског значаја” – 25. новембар, 15. мај и 10. децембар. Као такви утврђени су одлуком коју је Скупштина Војводине јуче усвојила већином гласова. У одлуци се нигде међутим не помиње „дан АПВ”, као у претходном тексту који је такође изашао из покрајинске владе и у априлу прошао јавну расправу. Сва три датума од покрајинског значаја, према усвојеној одлуци, свечано ће се обележавати и поводом њих ће се додељивати награде и признања.

Први датум односи се на 1918. када је у Новом Саду Велика народна скупштина прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање краљевини Србији, други – на Мајску скупштину у Сремским Карловцима 1848. и стварање Српске Војводине, трећи – на међународни дан људских права и декларацију из 1948.

Истом одлуком је утврђено још пет датума који се тичу националних мањина чији језици су у службеној употреби код покрајинских органа. Такође ће се свечано обележавати. За Мађаре је то 20. август, када је краљ Свети Иштван проглашен за свеца, за Словаке – 10. август и словачке народне свечаности, за Хрвате – 16. октобар, рођење бана Јелачића, за Румуне – 1. децембар, проглашење уједињења Румуније, за Русине – почетак насељавања у Руски Крстур.

Председник покрајинске владе Игор Мировић рекао је да намера предлагача није била враћање у прошлост, као што су то углавном чинили говорници, већ грађење будућности у друштву већег разумевања и солидарности. Био је „непријатно изненађен” критикама о обележавању 10. децембра. То је наиме била једна у низу замерки опозиције која је указивала да је тај датум важан за читав свет и није видела разлог зашто би био посебан за Војводину.

Први је свој став и подршку предложеној одлуци дао председник Скупштине и СВМ-а Иштван Пастор, који је подсетио на своје раније речи, да он 25. новембар „не може да слави, може да обележава”. Истакао је да остаје при томе, али да ће гласати „за” јер жели да гради амбијент међусобног поштовања у Војводини и са аспекта сопственог доживљаја једног историјског догађаја. Насупрот томе, баш због различитог виђења историје, казао је Арон Чонка, ДЗВМ не подржава предлог о датумима. „Нама савест не дозвољава да гласамо против својих убеђења”, додао је Чонка.

Демократа Горан Пауновић се слаже са предлагачима о важности 25. новембра и 15. маја, док је 10. децембар „мало чудан” предлог. „Чуди ме да нема 12. априла, дана када је пробијен Сремски фронт”, додао је истакавши значај антифашистичке борбе.

Бојан Костреш (ЛСВ) је тражио амандманима да се утврде 31. јул (1945, одлука о конституисању АПВ и „присаједињењу држави Србији“) и 28. фебруара (1974, усвајање устава АПВ). Влада је то одбила, а шеф посланичке групе напредњака Миленко Јованов је казао да им „не пада на памет” да то подрже. „Зашто би било ко обележавао војну управу генерала Ивана Рукавине и доношење устава који је представљао почетак сопственог страдања”, упитао је Јованов.

Радикали су били против предлога који, сматра Ђурађ Јакшић, нема свој основ у Статуту АПВ. „Одлука ће пасти на Уставном суду као зрела крушка”, поручује, мада се слаже да не постоје значајнији датуми од 13-15. маја 1848. и 24-25. новембра 1918. Упитао је шта је са датумима важним ромској мањини, Буњевцима, рекавши да власт „бежи од Буњеваца” након сусрета председника Србије Александра Вучића са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић.

У одлуци о датумима од покрајинског значаја, социјалиста Павле Будаков види, између осталог, покушај да се из заборава истргне историјски догађај из 1918. који је био, каже, потискиван из идеолошких разлога и сматрао се великим српским хегемонизмом.


Коментари2
16b12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan
Hoće li Srbija postaviti pitanje pripajanja Baranje današnjoj Republici Hrvatskoj? Prilika za to je razmatranje aktuelnog pitanja granice između Srbije i Hrvatske, na Dunavu. Baranja, čija je istorija, praktično u trenu prekrojena kada ju je Milovana Đilasa pripojio i time poklonio Hrvatskoj, verovatno dodvoravajući se Brozu i Hrvatima, trebala bi, takođe, da bude predmet rasprave između dve države.
Цецко
Бојане, ко да покрене то питање? Ови што се стално нешто извињавају?
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља