недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Подмлађивање бронзане Францускиње с Калемегдана

Тим стручњака, предвођен вајаром и рестауратором Зораном Кузмановићем, до 10. августа обновиће женску фигуру – Споменик захвалности Француској
Аутор: Бранка Васиљевићуторак, 19.06.2018. у 21:51
(Фотографије Анђелко Васиљевић)
Припреме за нови постамент од мермера

Има 88 година, али и даље изгледа моћно. Три месеца није мрднула с места нити јој се лице од лежања наборало. Напротив, постало је свежије, млађе, торзо затегнутији, а руке глатке.

За подмлађен изгледа бронзане даме с Калемегдана, популарне Францускиње, тешке пет тона, заслужан је тим стручњака предвођен нашим чувеним вајаром и рестауратором Зораном Кузмановићем.

Статуа са Споменика захвалности Француској пре неколико месеци уз помоћ крана и челичних ланаца склоњена је с места где је деценијама стајала и сада лежи у монтажној хали постављеној неколико метара даље.

Пре неколико дана она је окренута из положаја у коме је била претходних седамдесетак дана јер се приводи крају рестаурација горњег дела статуе.

Најтежи део посла – уклањање око пет тона бетона смештеног у доњем делу статуе – завршено је. Управо тај бетон, који је Иван Мештровић налио 1930. године како би Францускињу учврстио, направио је и највећи број оштећења.

– Највише пукотина, величине и до 20 милиметара налазило се у доњем делу скулптуре. То се посебно да видети на стопалима. Због тога је прва фаза реконструкције обухватала уклањање бетона из унутрашњости скулптуре. За то се користила опрема за штемовање тако да се строго водило рачуна да се не прилази бронзаним зидовима. Део бетона уз бронзу очишћен је ситнијим прецизним алатима. Унутар скулптуре било је посла на спојевима јер је Францускиња састављена из делова. Спојеви у оно време нису рађени заварима већ су накивани и учвршћивани шрафовима. На тим деловима на средини торза било је такође пукотина – објашњава Кузмановић.

У време када је скулптура рађена бетон је био нов материјал и коришћен је и где треба и где не треба.

– Бронза и бетон су материјали различитих природа и они не могу да стоје један уз други. Састав бронзе био је лош. Претпостављамо да је у то време за прављење легуре кориштена велика количина топовских чаура. Проценат цинка у легури варира од 13 до 24 одсто, а требало би да га буде до пет. На одливку је било доста грешака – чак 50 рупа на само једном квадрату. То се да видети на бутини скулптуре. Рупе су тада попуњавали тако што су у њих стављали комаде бронзе и ковали их – објашњава Кузмановић.

Осим унутрашњег чишћења урађено је и спољашње које је подразумевало уклањање гарежи. За тај посао било је потребно око два месеца.

– Потрудићемо се да постигнемо ону патину коју време оставља на споменицима. То је примеса тамно браон боје, са зеленим нијансама. Успели смо да се изборимо са свим недостацима. Користили смо најновије технологије како би савладали тако лош састав материјала и скулптуру учврстили у компактну целину. Францускињу ћемо уместо бетона, за нови постамент, везати прохромском конструкцијом, а све би требало да буде завршено до 10. августа – каже Кузмановић.

Овај вајар радио је рестаурацију „Дечака са Чукур-чесме”, кога су вандали пре осам година изломили на 22 дела, „Жетелицу”,  једну од најстаријих парковских скулптура у граду смештену у Топчидерском парку, Споменик „Слобода” на Иришком венцу, а његово вајарско решење су јарболи испред Скупштине Србије...

Сорбона и Ратници иду у Музеј града

Споменик захвалности монументални је споменик националног карактера настао као израз захвалности Француској за помоћ у Великом рату. Рад је Ивана Мештровића, а свечано је откривен 11. новембра 1930. године. Централна женска фигура представља симбол Француске, која у тренутку рата јуриша у помоћ Србији. На источној страни постамента била је постављена барељефна композиција „Сорбона”, а на западној страни се налазиo барељеф „Ратници”. На преостале две стране постамента били су натписи „Волимо Француску као што је она нас волела” и „А ла Франс”.

Оригинали барељефа „Сорбона” и „Ратници” с постамента споменика, рад Мештровићевих сарадника – Франа Кршинића, Антуна Аугустинчића, Грге Антунца, Шимета Дујмића и Орландинија, у складу с упутствима Министарства културе и градског Завода за заштиту споменика културе града – предаће се Музеју града Београда на чување. На постаменту споменика биће постављене реплике ових барељефа, које изводи вајар Горан Чпајак, редовни професор Факултета примењених уметности.

Споменик захвалности Француској културно је добро од великог значаја за Србију од 1983. године.


Коментари7
9bf1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Игор Г.
Споменик захвалности француском народу се односи на период 1914-1918 када су нам французи неизмерно помогли. Од 01.12.1918 Србија није више самостална држава већ је свој суверенитет пренела на СХС па потом на Краљевину Југославију, те даље на СФРЈ и СРЈ. Хвала Француској на свему од 1914 до 1918 године.
Ratko Ratković
Volimo Francusku kao što je ona volela nas 1914-2018 . Ni manje ni više.
Milan Filipovic
Uopste ne treba zuriti sa restauracijom spomenika, jer je najvaznije da se posao uradi temeljito pa makar postpak trajao i decenijama...
Zoki
Na mestu ovog tuznog spomenika i prijateljstvu sa Francuskom, bi trebalo da stoji prethodni i vazniji monument za Srpsku istoriju, spomenik Karadjordju koga je Austrugarska okupaciona sila unistila. Svaki put kada vidim ovaj spomenik setim se Francuskog ponižavanja i neprijateljstva prema nama koje traje dugo u kontinuitetu. Uveli su nam sankcije 1992. Njeni spijuni su pripremali srebreničku tugu, a njihovi piloti su nas bombardovali i bili su deo agresije na SRJ 1999, samo zato što je Srbija branila svoj državni integritet na Kosovu. Priznali su Kosovo među prvima 2008. godine, a glasali su za prijem Kosova u Unesko 2015. Za stotine osuđujućih rezolucija protiv Srba u međunarodnim institucijama, uvek su glasali „za“, nikada „protiv“. Pustanjem Haradinaja pokazali su da tolerisu zlocin nad Srbima. Dakle, Francuska politika prema Srbiji i Srbima ima kontinuitet neprijateljstva. Ovaj spomenik bi zadrzao ako bi bio posvecen Francuskom majoru Pjer Anri Binelu, koji je je zbog nas robijao.
Jovan Andric
Prodajte to u staro gvozdje i ne zaludjujte narod glupostima. Francuska je bila i jeste neprijatelj srba koja je ubijala srbe u dva rata. Krajnje je vreme da se to narodu i francuzima kaze i da se na mesto ove statue izlije ploca sa francuskim zlocinima nad srbima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља