понедељак, 16.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ВЛАДИКА БАЧКИ ИРИНЕЈ ЗА „ПОЛИТИКУ”

Аутокефалност „македонске” и „украјинске” цркве била би велика грешка

Ипак, дубоко верујем да васељенски патријарх Вартоломеј неће једнострано донети такву одлуку, јер би се томе противио читав православни свет, сматра владика бачки
Аутор: Јелена Чалијауторак, 19.06.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

Само неколико дана пре потписивања споразума о новом имену Македоније, у православној јавности поново се повело питање имена, али пре свега статуса такозване македонске православне цркве, коју не признаје ниједна православна помесна црква. Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је сестринске цркве да прихвате „цркву у Скопљу” у православно јединство и истакао да је „апостолска дужност цркве да тражи начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини”.

На ову изјаву цариградског патријарха стигла је реакција из Руске православне цркве: протојереј Всеволд Чаплин, један од председникa друштва „Руска мисија”, оценио је да би давањем аутокефалности „украјинској” и „македонској” цркви против воље њихових матичних цркава, руске и српске, могло доћи до раскола у православном свету. Покушај да се МПЦ врати у канонско јединство кроз споразум са српском црквом 2002. године није био успешан.

Један од учесника тих преговора био је и владика бачки Иринеј, који у разговору за „Политику” каже да је тешко не сагласити се са оценом проте Чаплина.

– Цариградски патријарх је први по части, што значи први међу једнакима, а не први без једнаких. Дакле, и да, не дај боже, постоји склоност свесветог патријарха Вартоломеја ка некаквом једностраном и самовласном пресуђивању у случају скопског и украјинског раскола, она би била израз велике заблуде, велика духовна грешка и, са становишта устројства православне цркве и канонског права, потпуно ништава. Говорим крајње хипотетички, јер дубоко верујем да до тога неће доћи. Када би и дошло, под политичким или другачијим притисцима и подстицајима, она би изазвала одлучно неслагање и противљење, не само у словенском православном свету, него и широм православља. Познавајући многовековну традицију Васељенске патријаршије и харизматичну личност патријарха Вартоломеја, ја сам оптимиста – истиче владика бачки Иринеј у писаним одговорима „Политици”.

С друге стране, последњих недеља интензивирали су се сусрети највиших представника православних цркава са папом Фрањом. У размаку од десетак дана са поглаваром свих католика састали су се прво васељенски патријарх Вартоломеј, који је учествовао и на екуменској молитви, а затим и митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије.

– Ваља посебно истаћи да је папа Фрања приликом сусрета са митрополитом Иларионом поново, кратко и јасно, одбацио унију и унијаћење као модел понашања према нама православнима, рекавши: „Свршено је с тим!” Са друге стране, крајњу недоумицу и збуњеност изазива одлука Ватикана, донета управо тих дана, да унијатски (гркокатолички”) егзархат у Македонији подигне на ниво епархије. О насилничком и нехришћанском понашању украјинских унијата према православној већини сународникâ и суграђанâ нема шта да се каже, осим оног јеванђелског: Боже, опрости им јер не знају шта чине! Они иду путем злогласног Јосафата Кунцевича из прошлости, а мени се чини да по мржњи и насилништву заузимају друго место, одмах после усташких злотвора из времена Другог светског рата. Искрено и молитвено се надам да ће их Рим (читај: папа римски!) колико-толико уразумити и обуздати. Јер, по моме мишљењу, мало ко данас у хришћанском свету толико разуме потребу братског односа и заједничкога сведочења православних и римских католика, у циљу очувања хришћанског „светог остатка” у Европи и напретка хришћанске мисије у свету, колико папа Фрања. Мени је тешко да поверујем да ће тај далековиди човек широкога срца заборавити поруке Другог ватиканског сабора, као и поруке самога Христовог Јеванђеља, ради унијатских занесењака и мрачњака, а против православних хришћана у којима види своју браћу, у што сам се лично уверио – истиче владика бачки Иринеј.

Он додаје да је и претходни папа, Бенедикт XVI, дао неколико снажних изјава које искрено подстичу две цркве и њихове вернике на међусобно уважавање и сарадњу, али да је упадљива учесталост сусрета управо у наше време. А колико се ови сусрети „преливају” и утичу на односе СПЦ са Ватиканом, али и католицима?

– Ови сусрети, поготову последњи поменути, одражавају се, свакако, и на православни свет, па и на нашу српску цркву. Ми са Римокатоличком црквом као целином имамо последњих деценија коректне односе. Нажалост, уз часне и хвале вредне изузетке – као што су, на пример, бискупи Шкворчевић, Узинић и Хранић – у Бискупској конференцији Хрватске, па, у знатној мери, и Босне и Херцеговине, као да и не читају изјаве и декларације које објављује њихов сопствени врховни поглавар заједно са православним патријарсима, а ни друге изјаве и текстове папе Фрање. То је толико очигледно да потврђује духовиту примедбу нашег патријарха да, како изгледа, наши епископи на неки начин више уважавају ауторитет римског епископа него поједини хрватски бискупи – истиче владика бачки Иринеј.

СПЦ и Ватикан: висок степен међусобног разумевања

Како објашњава владика бачки Иринеј, дијалог са Ватиканом одвија се на више нивоа.

– Кроз сусрете и размену мишљењ синодских тела са највишим представницима Римске цркве, као и са истакнутим личностима ватиканске државне администрације, затим кроз учешће представникâ наше Цркве у мешовитој комисији за богословски дијалог између две цркве, а на академском нивоу кроз сарадњу београдског Богословског факултета са Латеранским универзитетом у Риму. Леп пример представљају и успешна сарадња Патријаршијске библиотеке са Архивом Ватикана и драгоцена научна истраживања која су плод те сарадње. У целини, може се рећи да ове контакте и видове сарадње карактерише висок степен међусобног разумевања, како у вези са питањима о којима постоји сагласност, тако и у вези са питањима у којима нисмо истомишљеници – каже епископ бачки.


Коментари60
432d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Betty Boop
Primecujem mnogo nabedjenih, laznih istoricara medju komentatorima kao sto je onaj gospodin koji se krije iza imana Srbina jugoslovenske orijentacije Svetozara Pribicevica. Izgleda da komentari sluze da svi lece svoje komplekse. Jedino mi je milo sto se "Politika" jos uvek cita u celoj bivsoj nam zemlji, bez obzira sto im je mrznja prema Srbima jos uvek jaka.
zvonko pandzic
Pa i Stefan Prvovjenčani je kraljevsku krunu dobio od pape Honorija III., dok je živ bio Stefan se zaklinjao u vjernost rimskoj stolici. SPC je onomad propustila veliku priliku da primi papu Franju u goste, dapače spriječila je njegov dolazak, a država Srbija, koja ga je pozvala, pristojno se blamirala.... Irenej govori dosta trezveno, no od sada SPC može samo promatrati što će papa Franjo činiti, na to više neće moći utjecati.... Inače, ohridska metropolija je za Rašku bila matica sve dok nije osnovana raška metropolija 1219. zahvaljujući i papi koji je okrunio Stefana ....
Стана
Свети Сава није крунисао нити могао крунисати папином круном свога брата на православној спасовданској литургији, ничему са јеретичког Запада, па ни круни није било места на литургији којом је началствовао први српски архиепископ. Да је признавао икакву надлежност папе римскога над својим народом и његовим владаром Свети Сава би по автокефалију ишао у Рим или у од Латина окупирани и најварварскије опљачкани Цариград, код латинског ”патријарха”, а не чак у Азију, у Никеју, где су боравили протерани византијски цар и цариградски православни патријарх! Колико је зазирање Светога Саве од Рима као од легла јереси и демонског властољубља било најбоље показује његово Законоправило, које се због подмукле завере моћника једва где у Срба данас може наћи да се прочати. Богу хвала, интегрални превод Законоправила пре пар година штампао је манастир Добрун, у Републици Српској.
Препоручујем 5
Бане
Кад правиш вештачке нације, онда мораш да направиш и вештачке цркве. То је само логични наставак процеса и његов крајњи циљ. То је процес разједињавања великих православних словенских нација. Мора се обрисати свака веза између тих нових словенских нација, а црква је најјача веза. Што Ватикан не дозвољава националне цркве? Шта се сви правите наивни. То је рат који траје веома дуго.
Јаков
Признали Ви или не признали МПЦ-у она ће даље да постоји, људи-верници ће се молити Богу, а Бог ће да изговори Његов суд, како за њих тако и за Вас.
Damir Pejin
To je neosporno, jer kako kaze apostol Pavle: u Crkvi nema Grka ni Jevrejina... No ipak, postoji ustrojstvo Crkve i poredak na kojem je do sada pocivala i po kom su i dosadasnje Crkve dobile autokefalnost... Takozvana MPC ne postuje taj poredak i ustrojstvo
Препоручујем 13
Robert
Delovanje SPC u drugim državama izvan Srbije je ipak najveća greška i to treba dokinuti a SPC neka deluje u Srbiji i bavi se Srbima.
Svetozar Pribičević
@Vladimir- A tako? Može.
Препоручујем 7
Vladimir
@Pribičević Oduvek znači od kada postoje pisani izvori Pribičeviću.
Препоручујем 16
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља