недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Људи без дома и сталне адресе

У свету тренутно има 68,5 милиона присилно расељених. – У Србију је стигло око 3.000 миграната и више од 90 одсто њих смештенo je у центре за азил
Аутор: Дејана Ивановићуторак, 19.06.2018. у 22:00
(Фотографије Инфо парк)

Број присилно расељених лане је увећан за готово три милиона у односу на 2016. годину и тренутно их широм света има 68,5 милиона, показују јуче објављени подаци УНХЦР-а. Међу присилно расељенима је 28,5 милиона избеглица и тражилаца азила, док је 40 милиона људи расељено у оквиру сопствених држава.

– Добре регионалне и националне политике могу помоћи при управљању избегличким кризама у свету. Многобројне су користи од солидарности и поделе одговорности, међутим, недавни предлози да се поступак азила спроводи ван граница Европе да би се одговорност пребацила са ње и придошлицама ограничио приступ азилу, супротан је овим глобалним напорима и потребно их је избећи – каже за „Политику” Ханс Шодер, шеф Представништва УНХЦР-а у Србији, коментаришући информације да ЕУ планира отварање сабирних центара за мигранте на Балкану.

Он додаје да пребацивање поступка процесуирања захтева за азил не ослобађа државе правне и моралне одговорности да дозволе узлазак на своју територију и приступ поступцима азила особама којима је потребна међународна заштита.

– Европске земље требало би заједнички да раде на успостављању јединствене политике азила, уместо да уводе унилатералне рестрикције којима се доводе у опасност и избеглице и Европа – напомиње Шодер.

Азил лане затражило 45.500 деце без пратње
– Половина присилно расељених у свету су жене, а деца су међу најугроженијима. Лане је 45.500 непраћене деце у свету затражило азил. У Србији смо остварили успех пружајући подршку надлежним органима да им обезбеде боље старатељске услуге, омогуће да се упишу у школе, као и да им омогуће безбеднији смештај и негу – каже Ханс Шодер.

Иако се последњих дана говори о новој мигрантској кризи, чињеница је да у току 2017. број избеглица није повећан у Србији, али ни на Старом континенту у целини. Број новопридошлих у Европу 2017. је скоро упола мањи него 2016. године, говоре подаци које УНХЦР објављује поводом 20. јуна, Светског дана избеглица.

– Руте су се тек незнатно промениле. И даље највећи број људи пристиже у Италију, Шпанију и Грчку, мање од 40.000 од почетка ове године. Земље из којих долази највећи број избеглица 2017. биле су Сирија, Авганистан, Јужни Судан, Мјанмар и Сомалија. Супротно дезинформацијама које шире они који се плаше, сведоци смо да заједнице отварају своја срца избеглицама, помажу им да се снађу и поново почну свој живот. Избеглице доносе богатство знања и потенцијала од којих заједнице које их примају могу имати користи – истиче наш саговорник.

Затварање граница које је уследило након великог избегличког таласа 2015. године, али и немогућност приступа поступцима азила, као и колективна протеривања, чији смо сведоци у неким деловима Европе од почетка 2016, настављају да повећавају активности и суровост кријумчара, а тиме и патње избеглица и миграната – каже шеф УНХЦР-а у Србији.

– Ситуација у Србији и даље је стабилна, број нових избеглица и миграната се преполовио – са близу 6.000 пре годину дана на мање од 3.000 у овом моменту. Више од 90 одсто ових људи смештено је у центрима којима управљају надлежни органи. Док новопридошлице, као и неколицина оних који овде дуже бораве, и даље покушавају да поново уђу у ЕУ преко Мађарске или Хрватске, однедавно и преко Босне, већина избеглица и миграната у Србији је дуже од годину дана, а неки већ и две. Многа деца спријатељила су се са вршњацима из Србије у школама које радо похађају, научила су српски. Све више њих окреће леђа кријумчарима и разматра могућност легализације свог боравка да би дали позитиван допринос привреди и друштву Србије – наводи наш саговорник..

Упитан да ли су тачне гласине да међу мигрантима има присталица такозване Исламске државе и како се избеглице проверавају на свом путу ка ЕУ, Шодер објашњава да УНХЦР није задужен за спровођење закона, па обично не добија све информације потребне да би коментарисао ове гласине.

– У јесен 2015. имао сам част да пратим председника Вучића, тадашњег премијера, и генералног секретара УН Гутереса, тадашњег високог комесара УН за избеглице, у посети прихватном центру у Прешеву, само неколико дана након терористичких напада у Паризу. Новинари су им тада поставили исто ово питање. Ако се добро сећам, одговор обојице еминентних стручњака био је да избеглице нису терористи, већ су и саме прве жртве терориста – напомиње шеф Представништва УНХЦР-а у Србији.

Пажљива тријажа и идентификација, по његовим речима, пружају заштиту особама којима је она потребна и ускраћују је терористима и другима који представљају опасност по националну безбедност.

Пасош са лепим жељама

Ово је први пут да држим пасош, макар и једнодневни, након две и по године, откада сам свој бацио на ирачко-турској граници, био је искрен М. Н. из Авганистана. М. Н. је само један од неколико десетина миграната и мигранткиња који су јуче добили једнодневне пасоше Инфо парка. Овај пасош није попут других, јер је, уместо печатима и визама, био испуњен жељама и лепим сећањима. Према речима Ирене Вари, координаторке у Инфо парку, циљ ове акције био је да се укаже на питање нерешеног статуса и недовољне заштите избеглица и миграната у Србији. С друге стране, Инфо парк је на овај начин покушао да врати достојанство овим особама, као и сва права која су им ускраћена. Р. Д.

Усељење за 2.000 људи

Србија ових дана усељава у станове 2.000 избеглица који су током сукоба на простору бивше Југославије морали да напусте домове, саопштено је јуче из Комесаријата за избеглице и миграције. Комесаријат је, поводом 20. јуна, Светског дана избеглица, подсетио на све људе који су, не својом кривицом, остали без дома, најмилијих, посла и имовине, присиљени да траже сигурну земљу и нови дом. Захваљујући Регионалном стамбеном програму (РСП), заједничком вишегодишњем програму који се финансира донаторским средствима, а има за циљ да стамбено збрине најугроженије избегличке породице, кључеве дома је добило 2.000 корисника, најавили су у Комесаријату. Више од 5.000 нових породица имаће обезбеђен дом до краја реализације тог пројекта 2020. године. Р. Д.


Коментари0
c7433
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља