субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:05

Привреда Србије већ трећу годину у плусу

На крају 2017. године остварен позитиван нето резултат од 437,2 милијарде динара што је 2,3 пута већи добитак од оног из претходне године, 59.131 привредно друштво пословало позитивно
Аутор: А. Телесковићуторак, 19.06.2018. у 22:00
Спорије су се измиривале обавезе према добављачима него што се наплаћивала роба (Фото Анђелко Васиљевић)

Већ трећу годину заредом привреда Србије завршила је у плусу, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР). Како је истакла Ружица Стаменковић, регистратор у регистру финансијских извештаја, на крају 2017. године остварен је позитиван нето резултат од 437,2 милијарде динара. То је 2,3 пута већи добитак од оног из претходне године, а скоро три петине привредних друштава (59.131) пословало је позитивно.

Међутим, оно што није добра вест је да су задуженост и неликвидност, односно недостатак новца и даље били проблеми са којима се домаћа привреда суочавала.

– Привреда је и у 2017. години своје пословање претежно финансирала из позајмљених извора, с тим да је структура извора финансирања побољшана у односу на претходне године. Укупан дуг привредних друштава на крају године износио је 8.811 милијарди динара, док је њихов капитал исказан у висини од 6.932 милијарде динара. Ипак, добро је то што су укупне обавезе расле споријим темпом од капитала – рекла је Стаменковићева.

На први поглед, слика о задужености српске привреде и не изгледа тако лоше, јер су се дугорочни кредити повећавали (за четири одсто), док су позајмице на кратак рок стагнирале. Међутим, подаци о наплати говоре у прилог томе да су се компаније, посебно оне велике, развијале на рачун добављача.

– Добављачи су, тако, силом прилика постајали кредитори. На нивоу целе привреде много су се спорије измиривале обавезе према добављачима него што се наплаћивала роба и услуге – каже Стаменковићева.

У најгорем положају су микро предузећа која су своју робу наплаћивала за 117 дана, а обавезе измиривала за 322 дана. На нивоу целе привреде тај просек износи 69 дана за наплату робе и 118 дана за измиривање обавеза. Посматрано секторски, великих доцњи у плаћањима било је је у пословању с некретнинама, где се плаћање практично обавља једном годишње. Јер, у овом сектору обавезе се измирују тек после 358 дана. Занимљиво је, на пример, да се у сектору услуге смештаја и исхране наплата обави у року од 29 дана. Међутим, своје обавезе према добављачима, они измирују тек после 165 дана.

– Постоји Закон о роковима плаћања који се, очигледно, не поштује, па је поштовање овог прописа остављено на морал власника предузећа. Санкција за непоштовање рокова плаћања готово да и нема, односно привредницима је остављена могућност да судским путем наплате своје обавезе. Међутим, испоставило се да међу привредницима постоји пракса незамерања, односно да привредници једни друге туже само за велике износе – рекла је Стаменковићева.

У јавним предузећима веће плате, а мања запосленост

Јавна предузећа последње три године послују профитабилно, и у 2017. години на нивоу 576 јавних предузећа остварен је добитак од 29 милијарди динара. Он је два и по пута већи у односу на 2016. годину, истакла је Стаменковићева.

Истовремено, број запослених у овим компанијама смањен је за 1.979 радника, тако да су она запошљавала укупно 118.115 радника. То представља смањење од 1,6 одсто у односу на претходну годину. Са друге стране, маса зарада у овим компанијама је увећана за 6,1 одсто.

На нивоу целе привреде посматрано, запосленост је порасла за 34.456 радника.

Новина у односу на прошлу годину је да су привредна друштва у стечају и ликвидацији остварила нешто боље резултате, па је њихов губитак за 11,7 одсто мањи од прошлогодишњег.

Који су најпрофитабилнији сектори

Као главни носиоци профитабилности издвајају се сектор прерађивачке индустрије, у коме је позитиван нето резултат два пута повећан у односу на претходну годину и износи 156 милијарди динара, трговина на велико и мало је у плусу од 82 милијарде динара, док су на трећем месту информисање и комуникација са 45 милијарди динара нето добити.


Коментари6
720b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Privreda u plusu a penzioneri u debelom minusu to je pravda i poštenje.Svaki dan suficit a narod nema šta da jede, najeftinija radna snaga u Evropi.
Stojko
Otkad je Ana Brnabic postala premijerka Srbija je u ekonomskom usponu. Da je Srbija imala pravog predsednika vlade od kada se odvojila od Crne Gore mogla ja danas imati standard Slovenije a mozda i veci.
svetlana
Sve je ovo spolja gladac a iznutra jadac. Samo se mažu oči i grozna situacija u državi samo tinja, i ovo je pitanje dana kada će sve da pukne kao balon od sapunice.
jeremija
Još se ja pitam, kako to da mi je ovako dobro? Sve mi neugodno. Porasla mi penzija 6,5%. Sa 9,2 na 9,8 hiljada! Milina.
MilanM
Ko pročita tekst shvatiće dubinu dubioze privrede koja treba sve da hrani a minus joj veći 20% od ukupne kapitalne vrednosti (piše u tekst, dug 8811 milijardi ili 70 milijardi evra a vrednost svega 6932milijarde), što bi rekli radi se za visoke bankarske kamate, poreze i minimalac, inače jeste ta dubioza je u 2016 bila još gora pa se politikom lakog davanja kredita sa abnormalnim kamatama ta slika poboljšala, ali kredite treba vratiti a i kamate.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља