среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Цене у Србији упола мање од просека ЕУ

среда, 20.06.2018. у 12:41
(Фото Д. Јевремовић)

Потрошачке цене у Србији су упола ниже од просека Европске уније, саопштио је данас Еуростат.

Цене у малопродаји у Србији су 51 одсто од европског просека, а потрошачи општу робу плаћају мање само у Македонији - 47 одсто и Бугарској - 48 одсто.

У БиХ, Албанији и Румунији су потрошачке цене  на 52 одсто просека ЕУ, у Црној Гори на 55 одсто, Мађарској на 62 одсто, Хрватској на 67 одсто, а Грчкој на 84 одсто.

Највише цене у ЕУ су у Данској (142 одсто), Луксембургу (127 одсто), Ирској и Шведској (125 одсто), Финској 122 одсто и Великој Британији 117 одсто. Још скупље робу и услуге плаћају становници Исланда - 166 одсто, за којима следе Швајцарци са 159 одсто просека ЕУ и Норвежани са 143 одсто.

Кад је реч о храни и безалкохолним пићима, најниже цене су у Македонији - 58 одсто, за којима следи Румунија са 62 одсто, Пољска са 65 одсто. Од чланица ЕУ најскупље храну и пиће плаћају Данци - 150 одсто просека ЕУ, а изван Уније Швајцарци с просеком од 168 одсто, Норвежани са 161 одсто и Исланђани са 156 одсто.

У Србији су цене хране и пића на 72 одсто просека ЕУ, што је нешто ниже од БиХ и Албаније (75 одсто) и Црне Горе (79 одсто), као и Бугарске (73 одсто).

Цене алкохолних пића и дувана у Србији су на 52 одсто просека ЕУ. Најјефтиније су у Македонији (41 одсто), док су скупље у БиХ (53 одсто), Албанији (52) одсто, Бугарској (56 одсто), Црној Гори (63 одсто) и Румунији (69 одсто). Најскупље су на Исланду - 228 одсто просека ЕУ и Норвешкој 226 одсто.

Одећу у Србији кошта близу просека ЕУ (93 одсто). Мање од Србије је плаћају грађани Македоније (81 одсто), БиХ (88 одсто), Бугарске (80 одсто), Мађарске (84 одсто), али и Велике Британије (87 одсто).

Електрични кућни апарати у Србији коштају изнад просека ЕУ - 108 одсто. Слично плаћају и грађани БиХ и Албаније (106 одсто) , Македоније (103 одсто), док је у Црној Гори њихова вредност у малопродаји на 97 одсто просека ЕУ.

Најмање за електричне кућне уређаје плаћају Ирци (86 одсто) и Пољаци (89 одсто), Чеси (92 одсто), Британци и Бугари (93 одсто).

Кад је реч о ценама у ресторанима и хотелима, у Србији су оне скоро дупло мање од просека ЕУ (51 одсто). Јефтиније може да се једе и спава у Албанији (40 одсто), Македонији (43 одсто) и Бугарској (45 одсто). БиХ је на 55 одсто просека ЕУ, а Црна Гора на 58 одсто.

Најскупље ресторане и хотеле има Исланд - 186 одсто просека ЕУ, Норвешка (165 одсто), Швајцарска (163 одсто) и Данска (151 одсто).

(Бета)


Коментари20
e76ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
Da ali mi nemamo upola manje plate nego u EU.
jeremija
Ako je plata u Srbiji 400, a u EU 2000€, to na kraju znači da Srbi plaćaju 2,5 x više po paritetima plata-cena (2000/400)x0,5=2,5 A u stvarnosti, stvari stoje još lošije, jer NISU cene u EU koje ste naveli, tačne. U velikim trgovačkim centrima su niže, a ima i svakodnevnih sniženja cena koje ide i do 50%.
Jeremija
Molim vas, kakvo je ovo poređenje? Ako je prosek zarada u Srbiji 400€, a u EU 2000, onda je, gledajući kupovnu moć, odnosno paritete, za nas ista roba skuplja 2,5 puta (2000/400x0,5). A debelo sumnjam i u navedene cene, pošto tamo ima raznih cena koje ne dogovaraju trgovački karteli kao u Srbiji. Imamo prijatelje i rodbinu po celom svetu, pa kada dođu u Srbiju, snebivaju se videvši cene za koje kažu da su "evropske".
Neša
Srbija napreduje, to je smisao propagande Eurostata za lokalnu javnost da bi bila srećna, mirna i poslušna.
Дејан.Р.Тошић
Znači potrošačke cene su u Srbiji niže za 30% od prosečnih potrošačkih cena u državama E. U. I to je tačno. Ali prosečna cena rada po satu u E. U. je 25 eura na sat, a u Srbiji je prosečna cena rada 2,8 eura na sat. Znači da gradjani Srbije koji imaju sreće da imaju prosečnu zaradu, rade 9(devet)puta više radnih časova u Srbiji da bi kupili istu količinu pašteta u LIDLU. Znači Srbin radi prosečno 1500 sati da bi dobio prosečnu mesečnu zaradu u E. U. koju gradjanin E. U. Zaradi za 180 časova rada. A pri tom je pašteta u Srbiji samo 30% jeftinija u Srbiji. Kako ljudi u opšte preživljavaju? Pitajte EUROSTAT.
Дејан.Р.Тошић
U svakom slučaju cena sata rada je vezana za školsku spremu. Sa visokom školskom spremom prosečna zarada je 35 eura na sat,to je bruto radni sat. I to je Zakonom propisano, a minimalna cena rada je 8 bruto evra na sat. Bar u Nemačkoj. A prekovremeni rad je 16 bruto evra na sat, minimalno. U svakom slučaju imate satnicu, pa nije isto raditi 170 sati ili 250 sati mesečno. Ali činjenica je da Srbin mora da radi 2100 časova za neto godišnju platu od 5000 evra, a u E. U. taj iznos zaradite za dva meseca prosečne srednjoškolske neto zarade. Tu statistika nema šta da traži. To je nebo i zemlja.
Препоручујем 8
Ranko
Prosečna cena rada u EU 25€/sat? Ko vam je to slagao?
Препоручујем 4
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља