четвртак, 19.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: ДУНАВСКЕ ЧАРДЕ

Оазе разбибриге и доброг залогаја

На јеловнику су рибљи специјалитети: паприкаш, чорба, риба са таландаре или у дунсту, а уз добру храну иду и тамбураши
Аутор: Мирослав Стефановићсреда, 20.06.2018. у 13:15
(Фото Мирослав Стефановић)

О којој год дунавској чарди да приповедате, од Бездана до Београда, увек ће се наљутити власници оних које нисте поменули. Како смо многе чарде походили, одлучујемо се да ниједној не поменемо име, него да читаоцима „Магазина” испричамо шта нуде од хране, пића, весеља и гостопримства. Јер, иде лето, стижу жеге, а где ћете увече или викендом него у неку од дунавских чарди. Чак и ако вам није близу.

Како је било некад, тако је и данас: чарде под своје сводове прихватају весељаке и оне који су тужни, обичне, али и богатије госте, љубитеље доброг залогаја, разбибриге, песме и потпуног опуштања.

– Ако желите да вам се душа одмори крај Дунава, да се провеселите, уживате у храни и хладном вину, онда дођите у неку од чарди – препоручује Славко Сладојев, стари новосадски боем који је многе сате и дане утрошио у амбијенту чарди. –У њима је увек добар провод, а храна је врхунска.

Кућерак на четири стуба

Има свега, а највише рибе. Причали су нам у једној чарди на северу Бачке (да јој не помињемо име, опет због проклете рекламе) како гостима нуде димљену и свеже печену речну рибу са таландаре, наравно роштиљ и домаће вино, увек расхлађено. Увече стигну тамбураши, а они који би да, до ручка, разгледају околину Дунава и канала могу то да учине из чамца. Ако, пак, толико одоцните због хране, вина и музике, у неким чардама има и места да преноћите.

Из чамца на ручак
Чини се да се гости нигде опуштеније не осећају него у чардама. На ручак или вечеру могу да дођу директно из чамца, у папучама, мајици, кратким панталонама. Баш зато што сви воле реку, овде може да се дође крајње неформално обучен. Важно је уживати у храни, пићу, Дунаву, а ту се зачас створе и тамбураши који ће вам, уз понеку новчаницу, певати ваше песме..

– Овде је риба закон – као из топа одговара Синиша Петрић из Осијека, који често залази у безданске чарде. – Можда ће неко да се наљути, можда ће ме критиковати, али тврдим да је најбољи рибљи паприкаш тек негде од Баје, па низ Дунав, све до Београда. Осим Дунава, овај крај има велике комплексе шума у којима је разноврсна дивљач, има канале и нетакнуту природу.

У насеље Барачка, шест километара од Бездана, највише долазе пецароши и гурмани зато што могу да пробају димљену рибу из дунста која је у теглама, као и кулен од јеленске дивљачи. Рецепти за рибу из дунста се љубоморно чувају, а ако их и добијете, они који то спремају увек ће прећутати понеки састојак.

Зашто су чарде омиљено стециште гурмана и људи који би себе, госте, пријатеље да почасте лепим амбијентом, рибљом чорбом, паприкашем или прженом рибом? Зато што је то јединствен амбијент с погледом на Дунав или на Велики бачки канал у којем можете да уживате дању и ноћу.

Али, хајде да гурманима и љубитељима „рибе на кашику” још мало заголицамо непце. Пре тога користан савет: може да се догоди да на чарди нема места, да је све пуно, тако да је најбоље телефоном резервисати место.

Главе сомова у вину

Ако вам понуде, а нисте досад пробали, слободно наручите нешто од ових јела: смуђ у соли, главе сомова у вину, рибљи паприкаш без костију, димљени шаран, рибља паштета, прави мађарски перкелт (нека врста густе рибље чорбе), смуђ на посебан, дунавски начин. У мађарском месту Баја својевремено смо јели изузетно укусан перкелт. Кувар Јанош Немеш посаветовао нас је да прво поједемо чорбу и тестенину, па тек онда рибу. Тако се то ради у његовој земљи, тврдећи да је ово јело много укусније од класичног рибљег паприкаша.

Многе чарде нуде и рибу печену на таландари, односно тањирачи, тврдећи да је неупоредиво слађа него са роштиља, из рерне или из тигања. А кад крену „Златни котлићи”, од Бездана до Голупца, па и даље, кад крене такмичење у кувању рибље чорбе, онда су чарде најпосећеније, а и такве смотре.

Антал Киш, својевремено светски првак у кувању рибље чорбе, окупљеним новинарима је, после победе, рекао „да сваки кувар има своју тајну, што је и разумљиво јер да је другачије сви би кували на исти начин”. Ништа ново није рекао и, као и остали, није открио тајну у припремању најбоље чорбе. Опет, оправдано. Вратимо се, ипак, чардама. Кажу да их је највише у околини Бачке Паланке, можда зато што, како је записао један од гостију, „имају душу војвођанске равнице”. Имају душу оне, али и остале на обалама Дунава. Да су им гости светиња показује и жеља да рибљу чорбу кувају на отвореном, пред њима, и тако врелу, док се пуши и неодољиво мирише, износе у котлићу на сто...

Одакле потиче реч чарда

Искрено речено, није то баш једноставно утврдити. Изгледа да вуче корене од персијско-арапске кованице чартак: персијске чар, што значи четири, и арапске речи так, што значи свод, лук. Да би се одбранили од Турака, у Аустроугарској монархији је, дуж Дунава, изграђен велики број чардака са којих су осматрачи упозоравали на опасност од непријатеља. Доцније се, у мађарском језику, у речи чардак изгубило задње слово и тако настаде чарда.

Кроз векове чарде су имале разноврсну улогу, да су најпре грађене тамо где је радила скела која је, с једне на другу дунавску обалу, превозила људе, товаре, стоку. Крај њих су пристајале дереглије и мањи бродови, јер су сви желели да тргују и понешто трампе. Почели су људи да долазе у овај, на четири стуба склепани кућерак, боље рећи настрешницу. Онда су се вешти трговци досетили да би то могло да постане гостионица, да унутра буде кујна, пиће, музика. Стигле су и жене, па су кренули игра и весеље. И тако настаде чардаш, чувена мађарска национална игра.


Коментари0
00b14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља