петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Трећина трговине у нијанси сивог

У претходних пет година смањења је нелегална трговина нафтним дериватима, а повећана нелегална трговина дуваном
Аутор: Аница Телесковићсреда, 20.06.2018. у 22:00
Према истраживању „Индекс нелегалне трговине”, које спроводи „Економист интелиџенс јунит”, Србија је заузела 57. место од 84 рангиране економије, лошије рангиране Црна Гора (61) и Босна и Херцеговина (74) (Фото Танјуг)

Обим сиве економије у Србији износи 30 одсто бруто домаћег производа (БДП) и у последњих пет година стагнира. Ово је закључак који је на представљању глобалног индекса нелегалне трговине изнео Саша Ранђеловић, сарадник „Кварталног монитора”, публикације коју издаје Економски факултет.

Како показују та истраживања, која су у обзир узела и раст пореских стопа и прихода, али и податке из трговине, у претходних неколико година смањења је нелегална трговина нафтом и нафтним дериватима, али је повећана нелегална трговина дуваном.

– Током 2013. и 2014. године године дошло је до знатног раста сиве економије у Србији, док је 2015. године тај тренд преокренут. Ипак, побољшањем оствареним у претходне две године тек је неутралисан ефекат раста сиве економије који се пре тога догодио. Тако да се процењује да је сива економија у 2017. години била приближно једнака нивоу из 2012. године и износила је око 30 одсто БДП-а. То значи да у претходних пет година није дошло до смањења сиве економије у Србији и да је она она и даље изнад просека европских земаља, као и земаља централне и источне Европе – рекао је Ранђеловић.

Овим су оспорени резултати до којих је дошла Национална алијанса за локални економки развој (НАЛЕД), према којима је сива економија 2012. године достигла удео од 15,4 одсто БДП-а.

Према истраживању „Индекс нелегалне трговине”, које спроводи „Економист интелиџенс јунит”, Србија је заузела 57. место од 84 рангиране економије. Од земаља региона од нас су лошије рангиране Црна Гора (61) и Босна и Херцеговина (74). Овај индекс земље рангира у четири категорије, а наша економија најбоље резултате остварује у категорији царинско окружење, у којој се мери проценат пошиљки које царинска служба физички прегледа, време потребно за преглед и царињење, као и систем аутоматизације контроле на граници. С друге стране, најлошије оцене добили смо када је о транспарентности и трговини реч. Наша земља, како се оцењује у извештају, „није нарочито транспарентна у погледу извештавања о трговини наркотицима и повредама права интелектуалне својине”.

Кристофер Клејг, главни уредник „Економист интелиџенс јунита”, каже да по правилу новац од нелегалне трговине углавном одлази на финансирање међународног криминала и терористичких организацијама, и да је то један од мотивационих фактора да се све земље укључе у борбу против нелегалне трговине.

У том смислу прва и најважнија препорука за Србију и земље региона јесте да се постојеће националне стратегије и акциони планови адекватно примене у пракси. У том смислу, посебно је важно да Србија примени акциони план за сарадњу са међународним телом за спречавање прања новца (ФАТФ).

– Географски положај све три земље, које се налазе на прагу ЕУ, као и историја сукоба у региону, чине тероризам значајном претњом. Ова појава је блиско повезана са најразличитијим врстама незаконите трговине, укључујући кријумчарење оружја и прање новца – рекао је Клејг.

Председница Америчке привредне коморе Јелена Павловић рекла је да сива економија урушава инвестициони потенцијал тржишта, умањује приходе и онима који се баве легалним бизнисом и држави. Према њеним речима, сива економија онемогућава снажнију инвестициону активност.

– Упркос прошлогодишњем рекордном приливу директних страних инвестиција од око 2,4 милијарде евра, домаће приватне инвестиције чиниле су скромних девет одсто БДП-а. Зато је укупан удео инвестиција у БДП-у био око 18 одсто, што је заједно са Босном и Херцеговином најнижи ниво улагања у региону – закључила је Павловићева.

Председник Фискалног савета Павле Петровић истакао је да је за сузбијање сиве економије веома важна реформа Пореске управе.

– Потребно је да влада буде еластичнија у погледу запошљавања кадрова у Пореској управи, јер тренутно има око 500, а неопходно је 1.000 пореских инспектора. Такође је неопходна и флексибилност када је реч о повећању зарада јер стручњаци, посебно они из ИТ одељења, одлазе из Пореске управе – рекао је Петровић.

Помоћник директора Управе царина Веселин Милошевић оценио да је Управа царина 2017. завршила са рекордном уплатом у буџет по основу царинских дажбина са скоро пет милијарди евра, што је, наводи, повећање од милијарду евра у односу на 2016. годину.

Да ли „Узми рачун” повећава наплату пореза

Павле Петровић, председник Фискалног савета, оценио је јуче да влада није направила анализу да ли је наградна игра „Узми рачун” повећала пореске приходе.

– Та акција је два пута спроведена, а ми не видимо да је стварно дошло до повећања наплате пореза. Ако наградна игра није праћена и повећањем раста пореских прихода, онда треба размотрити да ли држава треба да настави са применом те акције – рекао је Петровић.


Коментари2
c5213
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
Da je Srbija imala efikasnu drzavu tu bi bile dovoljne ustede i ne bi se moralo ici na smanjenje plata i penzija.
mile
Upravo je to rak rana boljem životu u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља