Састанак ОПЕК-а, глобалне петроалијансе (13 чланица ОПЕК-а и још 11 произвођача црног злата предвођених Русијом), треба да се одржи у Бечу ради договора да ли да чланице почну с повећавањем производње нафте након драстичног пада глобалних залиха и осетног скока цене те стратешке сировине од прошле јесени. У међувремену, цена горива у Србији од прошле недеље полако пада.
Деривати су у просеку прошле недеље појефтинили за око 30 пара, а то се наставило и целе ове седмице и збирно се бележи пад од око 1,5 динара.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, потврђује да је после дужег времена гориво поново почело да појефтињује.
– Цена барела нафте већ две недеље је стабилна на око 75 долара и пада до 73 долара, курс долара је мање-више стабилан, тако да има простора за пад цене горива. Међутим, то не значи да држава не треба да настави да размишља о смањењу акциза, пре свега на дизел-гориво, које је међу најскупљим у региону, одмах после Грчке и Албаније – каже Мићовић.
У наредном периоду може се очекивати даље појефтињење горива, уколико данас у Бечу не буде изненађења. Уколико се донесе одлука да се крене у већу производњу нафте, цена горива ће бити још нижа.
Како ствари сада стоје, од 153,52 динара колико кошта литар бензина, компанијама припада 70,39 динара, а држави 83,13 динара или 54,1 одсто. Од литре евродизела, који се точи за 163,18 динара, компанији остаје 76,88, а држави 86,3 или 52,9 процената, док је државни намет на течни нафтни гас 49,6 одсто од 76,13 динара, за колико се ово погонско гориво продаје на пумпама.
Мићовић каже да је толико скупо гориво последица лоше вођене акцизне политике, посебно од 2012. до 2016. године, када су се акцизе на дизел повећавале да би се буџет пунио, јер је био приметан раст потрошње дизела у односу на бензин.
Акцизе на дизел повећавале су се и поред редовног годишњег усклађивања цена горива с растом цена на мало, подсећа Мићовић.
Посебно је лоша ситуација код ауто-гаса, где је занемарен критеријум еколошки прихватљивог горива, па уместо да изостане или буде смањен, раст акциза на ТНГ у последњих пет година био је убедљиво највећи.
Повећање акциза на моторна горива и увођење накнада за формирање обавезних резерви с једне стране доприноси повећању државних прихода, али с друге стране, због пораста акциза, уз увођење још три накнаде, доводи до пада потрошње.
То је истовремено дало и замах сивом тржишту, а део потрошње је по више основа преусмерен ка суседним земљама, закључује Мићовић.
