уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:00

За две године подршка ЕУ опала за двадесет одсто

Проценат грађана који би гласали за чланство БиХ у ЕУ износи и даље убедљивих 56,5 одсто, али је пре две године, то јест 2016. европски пут подржавало је 76 одсто испитаника
Аутор: Младен Кременовићчетвртак, 21.06.2018. у 22:00
Привлачност Европе минулих година бледела је више у РС него у ФБиХ: Бањалука (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Више од половине грађана би волело видети БиХ у ЕУ, али истовремено жеља грађана БиХ да се придруже европској породици држава полако опада. Проценат оних који би гласали за чланство сада износи 56,5 одсто, а страх од повећања трошкова живота и пореза представља најчешћи разлог за противљење чланству у ЕУ.

Испитаници мисле да су добре стране чланства у највећој мери унапређење инфраструктуре, слобода кретања људи, робе и капитала и поштовање закона и прописа, показало је истраживање спроведено на узорку од 1.200 пунолетних грађана БиХ, компјутерски посредованом телефонском методом.

Но, пре две године, то јест 2016. европски пут подржавало је чак 76 одсто грађана. Оба истраживања спровела је Дирекција за европске интеграције (ДЕИ) БиХ, а информација о последњем истраживању разматрана је пре неки дан и на Савету министара БиХ.

Расположење јавног мњења показало је да је ЕУ у само две године изгубила на привлачности за чак двадесет процената. Подршка у Републици Српској сада износи тек 30,3 одсто, у Федерацији БиХ 70,6 одсто. Прошле године за ЕУ било је 56,4 одсто испитаника у РС и 76,6 одсто у ФБиХ, што је на нивоу БиХ постотак од њих 69 одсто. Привлачност Европе минулих година бледела је више у РС, али проценти подршке опадају и у другом ентитету.

„Рефлексија је то резигнираности грађана и према политици генерално. Грађани не очекују корак напред, неки су изгубили стрпљење, а многи одлазе у ту исту ЕУ тражећи боље услове живота, не чекајући да ЕУ дође у БиХ. Чланство у ЕУ, као и европски процеси, доста су далеки и апстрактни за просечног грађанина. У свакодневици реформе су се свеле на неку врсту морања, не ради нас самих, већ пута у ЕУ. Политичке партије су цели тај процес ставиле на маргину”, прокоментарисала је резултате истраживања за наш лист Тања Топић, политичка аналитичарка.

Но, да у БиХ влада поприлична збрка око погледа ка свету и свог места у њему, показало је једно друго истраживање од средине минуле године, такође спроведено од стране ДЕИ.

Алтернативу ЕУ видело је тада 54,9 одсто анкетираних у ФБиХ, док је у Српској, неки други, непрецизирани, правац изузев европског, проналазило 46,7 одсто испитаника. Годину пре тога, то јест 2016. око 64 одсто грађана БиХ није видело никакву алтернативу чланству у ЕУ.

Према неким мишљењима, разлог за пад подршке путу ка ЕУ јесте мрцварење у процесу придруживања која трају још од 2006. уз оцене да је у свим земљама у претприступном периоду та подршка опадала уколико је јавност више обавештена о томе шта заиста значи процес прилагођавања и процес реформи.

„Грађани губе веру да ће се нешто на том плану десити, а кривац за то се може тражити у Европској комисији колико и међу онима у БиХ који би требало да покрену реформе”, рекао је за „Евроблиц” Игор Давидовић, бивши главни преговарач БиХ са ЕУ, док је Огњен Тадић, председавајући Дома народа БиХ, убеђен да ће се та слика променити када из Сарајева престану стизати захтеви за преуређење БиХ уз позивање на Европу и изјаве на том трагу од појединих европских званичника. Други су политички представници разлоге налазили у ширењу страха кроз реторику домаћих политичара, уз оцене да би проценат подршке растао ако би се као императив поставила регионална сарадња и европске интеграције.

„Пад подршке у РС не може се раздвојити од перцепције грађана о политици Брисела према РС и целом српском народу. Не само у погледу Косова већ и ратних злочина над Србима, те услова и захтева који се пред нас постављају. Све то изазива огорченост грађана”, каже за наш лист Дарко Бањац, члан Одбора за европске интеграције Скупштине РС.

Чула су се и мишљења да истраживања ипак треба узимати с дозом резерве, јер је јавност у РС проевропски оријентисана и потпуно свесна да Српска припада европском корупсу, свесна важности европских вредности. Пад популарности неки су објаснили скепсом да се нешто може у скорије време  променити по питању чланства у ЕУ.


Коментари2
f93e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivo Mušić
Ne razumijem zašto nema podrške? Običnom narodu bilo bi 3x bolje, samo bi političari metuzalemi i neradnici bili u minusu. U Hrvatskoj su poslodavci prinuđeni dizati plaće i preko 50%, turizam i više.
Zlatan
Vi se salite?? NArodu bi bilo 3 puta bolje?? Znaci sa sadasnjih prosecnih 400 place bi bile 1200... Covece bre o cemu ti pricas? Kad je tako dobro u Hrvatskoj zasto vas svaki dan bezi na 1000. Gde god se okrenem po Evropi Hrvati na ulicama, rade po restoranima ,.... a tako im je dobro u EU
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља