четвртак, 19.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:42

Избегличке центре сместити ван ЕУ

Лидери Аустрије и Вишеградске четворке сагласили се да је неопходна заштита спољних граница ЕУ и да Европа мора да буде у стању да то учини
Аутор: Биљана Митриновићчетвртак, 21.06.2018. у 22:00
Ба­биш, Курц, Ор­бан, Пе­ле­гри­ни и Мо­ра­вјец­ки (Фото Бета/АП)

Мађарска је само дан по усвајању сета закона којим ће под кривичну и финансијску одговорност потпасти организовање и помагање илегалног уласка миграната, била домаћин лидерима Вишеградске групе и Аустрије, који имају готово сагласан став према мигрантској политици ЕУ. Ипак, и даље постоје и несугласице између Аустрије и чланица Вишеградске групе око квоте за пријем избеглица.

Уочи мини-самита ЕУ у недељу, на коме би требало да буду изнети предлози за редефинисање мигратске политике, о чему ће представници чланица ЕУ разговарати 28. и 29. јуна – ових пет држава је изнело став да желе да се избеглички центри оформе ван ЕУ.

Премијер Мађарске Виктор Орбан је на конференцији за новинаре рекао да су Аустрија и државе Вишеград групе сагласне да је неопходна заштита спољне границе ЕУ, да Европа мора да буде у стању да своје границе штити и осигура безбедност својим грађанима.

Он је такође најавио да ће лидери Вишеградске четворке „прескочити” мини-самит у недељу, иако они нису ни били на списку. Како су медији објавили у недељу ће се окупити председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, немачки и аустријски канцелари, шефови држава и влада Италије, Француске, Шпаније, Грчке и Бугарске. „Савет ЕУ (највише тело у одлучивању), а не Европска комисија, требало би да организује Самит ЕУ с том темом у вези”, критиковао је Орбан, поручивши немачкој канцеларки Ангели Меркел да унутрашњополитички проблеми не треба да воде ка „паневропској журби”.

Земље Вишеградске групе бојкотују европски мини-самит
БУДИМПЕШТА- Земље Вишеградске групе, заступнице тврде линије према имиграцији, саопштиле су да неће учествовати у недељу на европском мини-самиту о тој теми у организацији Европске комисије, који се види као израз подршке немачкој канцеларки Ангели Меркел.Премијери Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске, окупљени у Будимпешти, оспорили су данас легитимитет мини-самита и навели да ће бити присутни на редовном самиту ЕУ, 28. и 29. јуна у Бриселу. „(Председник Европског савета Доналд) Туск је задужен за организовање самита, а не Европска комисија. Знамо да ће бити мини-самита, али ми нећемо учествовати јер је то против навика ЕУ”, рекао је мађарски премијер Виктор Орбан.Његов пољски колега Матеуш Моравјецки је рекао да је мини-самит „неприхватљив”.„Нећемо учествовати. Они желе да понављају старе предлоге које смо већ одбили”, навео је он.Организован у тренутку када се канцеларка Меркел налази под притиском својих баварских коалиционих партнера да издејствује тврђе прописе и европску праксу по питању миграција, мини-самит у недељу окупиће најмање 12 европских лидера, међу којима ће бити и француски председник Емануел Макрон. Европска комисија је јуче саопштила да је самит отворен за све европске земље које желе да учествују. (Бета-АФП)

У тој журби замало се догодило да италијански премијер Ђузепе Конте не дође на мини-самит иако је позван. Конте је ипак опозвао свој став, након што га је Ангела Меркел, како је написао на свом налогу на „Фејсбуку”, позвала и уверила да је једна од клаузула документа о којем ће се расправљати на састанку – одредба која може бити неповољна по Италију – обичан „неспоразум” и да ће бити одбачена.

Европска комисија је објавила документ у коме се, према британском „Експресу”, више пажње усмерава на кретање азиланата унутар ЕУ него на проблеме њених чланица у којима ови људи налазе први смештај. Европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос поручио је да је тај документ тек основа за незваничан разговор, који ће правим одлукама исходити тек на самиту. У нацрту је Контеу засметало то што се позива на то да азиланти у ЕУ што брже буду враћени у прву чланицу тог блока у коју су ушли. Осим Грчке, то углавном подразумева Италију. У њу је протеклих година већ пристигло њих око 600.000 миграната, од којих је свега око 100.000 распоређено у друге чланице ЕУ или депортовано у њихове домовине.

Нови председник италијанске владе је навео да састанак неће бити закључен писаним документом, него ће сачинити списак проблема кроз које буду прошли, а о њима ће наставити да дискутују на самиту ЕУ идућег викенда.

Чешки премијер Андреј Бабиш је пред новинарима такође сведочио о својим разговорима с Ангелом Меркел, рекавши да су се сагласили да би требало ојачати европску агенцију за заштиту граница „Фронтекс” и број запослених повећати на 10.000.

У тренутку када Брисел чини велике напоре да Чешку и Словачку одвоји од бунтовне Мађарске и Пољске, „придруживање” Аустрије по мигрантском питању задало је нови ударац политици „отворених врата” коју је 2015. прокламовала немачка канцеларка. Своје задовољство усаглашеним ставом са Аустријом, мађарски премијер је изразио подршком канцелару Себастијану Курцу, рекавши да се нада да ће ЕУ након председавања Аустрије (од 1. јула до краја године) бити безбеднија.

Мађарска је, како је месецима раније најављивала, у среду усвојила пакет закона који је колоквијално назван „Стоп Сорос”. Бриселски медији и они који не одобравају политику Виктора Орбана, у првој реченици оцењују да је Будимпешта, пркосећи ЕУ и невладиним организацијама за људска права, и не чекајући мишљење Венецијанске комисије – усвојила овај пакет закона, као и уставни амандман који одређује да се „стране групе становништва” не могу насељавати у Мађарској.

Високи комесар УН за људска права Зеид Раад ел Хусеин је оценио да су ови закони срамни, ксенофобични и у супротности са европским и међународним стандардима. Невладине организације које се баве миграцијом становника тврде да је њихово усвајање још један покушај да се онемогуће критичари Орбанове владе и „угуши” цивилни сектор.

Експерти за уставно право Венецијанске комисије, правног тела Савета Европе, своје мишљење о закону изнеће данас. Мађарска влада је само саопштила да је закон адекватан одговор на мигрантску кризу, јер не желе да Мађарска постане „држава миграната”.

Председник комисије Ђани Букикио је затражио од мађарских власти да обуставе усвајање закона до данас, односно да сачекају мишљење бриселских експерата, али је мађарско министарство правде навело да им је познат њихов став и да закон не доводи у питање право Мађарске да примени кривични законик у питањима миграције.

Закон је усвојен, не само без чекања саветодавног мишљења него и недељу дана уочи самита ЕУ на коме ће лидери чланица покушати да ревидирају миграциону политику.

У мађарском парламенту, у коме владајућа коалиција Фидес поново има двотрећинску већину, сет закона је усвојен гласовима посланика и остали партија: за законе је гласало 160 посланика, док је 18 било против.

Мађарско министарство финансија саопштило је да ће хуманитарне групе које подржавају имиграцију морати да плате посебан порез од 25 одсто. Увођење „специјалног имиграционог пореза” је објашњено чињеницом да одбрана од илегалне имиграције представља знатно оптерећење у буџету Мађарске.

Међутим, предлагач закона се није уздао да ће финансијске мере бити довољне да зауставе рад невладиних организација, од којих су, како тврди влада, најзаступљеније оне које финансира Џорџ Сорос. Уведена је и клаузула кривичне одговорности за припаднике невладиних организација који организују илегалну миграцију, тако да ће једногодишњом затворском казном бити кажњена свака особа или организација која „олакшава илегалну миграцију” или мигрантима који долазе из безбедних земаља помаже у поступку пријаве за азил. Према том закону, кривичној одговорности подлеже свака финансијска подршка илегалној миграцији, стицање финансијске добити из ње или предузимање таквих активности у појасу осам километара од границе.

Надзор границе, прикупљање и ширење информација, постављање или организовање мреже помоћи такође ће се сматрати организацијом миграција. Влада у Будимпешти је навела да је усвојени пакет закона у складу са Женевском конвенцијом, која подразумева заштиту свих који долазе из земаља у којима су им угрожени слобода или живот.


Коментари10
06911
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zdravko
Da li je moguće da niko od naših političara ne sme da se protivi ovome i da jasno kaže daizbeglice prime one zemlje koje su eksploatisale ove zemlje i ove ljude osiromašil.
Gala
Najpre avioni zemalja članica EU zajedno sa američkim avionima bacali bombe i iništavali njihove kuće, a kada su ovi nesrećni ljudi ostali bez domova, izgubili puno članova svojih porodica i krenuli u slobodnu EU, ta ista demokratska tvorevina, koja se zove EU, izjavljuje da ilegalne migrante treba smestiti van zemalja EU, jer ilegalna imigracija predstavlja znatno opterećenje za njihov budžet. Da li će ilegalna imigracija predstavljati znatno opterećenje za budžet zemalja , koje nisu članice EU?
Mrle
Po zakonima koje je EU definisala: Izbeglice koje uđu u bilo koju od zemalja EU, mogu da cirkulišu unutar unije u bilo kojoj od 27 članica. Zemlje koje nisu članice ne podležu tom pravilu. Ne znam šta Srbija ima sa tim, kada nismo sposobni ni svom narodu da obezbedimo normalan život?!
Miroslav Cakic
Zna se preko kojih spoljasnih EU granica su usli u EU. Grcka, Bugarska, Italija, Spanija, Francuska. Gde su usli tu neka i izadju a ne na Balkan koji okruzen sa EU. Lepo su to smislili.
Milos
Nije mi jasna avio linija Teheran-Beograd kad njom samo migranti dolaze i sleću direktno u Srbiju. Posle kad ih vrate iz Mađarske itd, mi nigde ne možemo da ih deportujemo jer nisu u Srbiju ušli iz okolne zemlje. Tu liniju treba ukinuti pod hitno, to je interes Srbije !
Препоручујем 30
Срба
Тај смештај је већ одавно започет у Србији.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља