понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:34
Београдске приче

Прокоп, мерило (не)способности

Аутор: Горан Весићчетвртак, 21.06.2018. у 21:44
(Фото П. Мирковић)

Прича почиње пре скоро десет година, 17. октобра 2008. године, када су се на железничкој станици „Прокоп” састали тадашњи министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић и бивши градоначелник Београда Драган Ђилас како би потписали Протокол о наставку изградње ове железничке станице. Да све буде свечаније, потписивању је присуствовао и тадашњи председник Владе Мирко Цветковић. Најављено је да ће станица „Прокоп” бити завршена за годину и по, до 2010. године. Рекоше тада високе званице да ће изградњом Прокопа „бити ослобођен Савски амфитеатар, односно град ће добити ексклузивно грађевинско земљиште уз Саву”.

Није прошло ни годину дана, од најављених радова на Прокопу није било ништа, а јавно је „пукла тиква” између Мркоњића и Ђиласа. Ђилас је оптужио Мркоњића да је крив за незадовољство грађана јер су се стварале велике саобраћајне гужве због реконструкције „Газеле”. Мркоњић му је поручио да „тражи алиби за своје глупости” и да не говори истину.

Подсетио је Ђиласа да је у име града потписао Протокол о изградњи Прокопа. „Нико од обавеза, када је Прокоп у питању, не може да побегне, па наравно ни ја. Али ни Ђилас. У чему се разликујемо? Ја кажем да Прокоп мора да буде изграђен и биће изграђен, јер је неопходан Београду и Београђанима. Ја и као Београђанин морам тако да радим и тако да мислим”, причао је Мркоњић новинарима.

Нешто касније, пошто се надао да ће изместити железнички саобраћај из центра града, 12. марта 2009. године, Драган Ђилас је у француском Кану промовисао пројекат Мирослава Мишковића „Град на води”. Ни од овог пројекта није било ништа.

Неколико година касније, 28. августа 2012. године, састадоше се поново Драган Ђилас и два тадашња министра Милутин Мркоњић и Велимир Илић. Опет су разговарали о томе како да се железнички саобраћај измести из центра града, односно како да се заврши Прокоп. Рекоше тада ови званичници да је „завршетак београдског железничког чвора један од приоритета за укупан привредни развој Београда”. „Реализацију овог пројекта у пуном капацитету подржали су челници Београда, јер је то пројекат који отвара велику могућност да се после више деценија реализује изврсна идеја о искоришћености Савског амфитеатра”, писало је у заједничком саопштењу после састанка. Поново ништа није урађено.

Изградња станице „Прокоп” почела је давне 1977. године, али је због мањка новца прекинута. Деведесетих је настављена, али из истог разлога прекинута је 2000. године, да би „Железнице Србије” тек 2005. расписале тендер за градитеља. Победио је мађарски „Тригранит”, са којим су преговори прекинути јер је између осталог тражио да му се уступи право градње на месту садашње железничке станице, односно у Савском амфитеатру. Шест месеци касније, после договора из 2012. године, састали су се 18. јануара 2013. године поново Мркоњић, Илић и Ђилас. Тада су објавили да ће измештање железничког саобраћаја из центра Београда и изградња железничке станице „Прокоп” почети у марту те године. Закључише да ће градња приступних саобраћајница бити понуђена инвеститорима, међу којима и Кинезима. Саопштише да су изгладили спор који су имали у вези са изградњом нове железничке станице. И опет не урадише ништа.

Тачно осам месеци касније, 18. августа 2013. године, састао се тадашњи градоначелник Београда Драган Ђилас са Александром Вучићем, тада првим потпредседником владе. Ђилас је после састанка изјавио да пројекат „Београд на води” значи конкретну сарадњу републике и Града Београда која треба да доведе до развоја тог дела града. „Највећи задатак пред нама је да у што краћем року завршимо сва планска документа и изместимо све оно што се налази између Газеле и Бранковог моста”, рече тада Ђилас и додаде да је први задатак завршетак „Прокопа”, као и да би требало одустати од мегаломанских идеја изградње железничке станице „Прокоп” са стотинама хиљада квадрата пословног простора, јер то реално Београду не треба.

Још 1974. године потписан је уговор измећу Београда, „Железница Србије” и државе да се земљиште Прокопа уступа граду за његов развој. Нема власти која није покушавала да овај пројекат оствари. И нико није урадио скоро ништа. Све што се десило са реализацијом овог пројекта, ако се изузме станица која је грађена од 1977. до 1990. године, догодило се последњих неколико година. У јуну 2017. године, град Београд је завршио приступне саобраћајнице Прокопу са горње стране плоче из Булевара кнеза Александра Карађорђевића. У току је израда урбанистичких аката и решавање питања имовине како би Град Београд урадио приступне саобраћајнице са доње стране од ауто-пута. Влада је из кувајтског кредита финансирала међуфазу, пуштање у функцију осам од десет колосека, а данас кроз ову станицу пролази стотинак возова дневно.

Данас је железнички саобраћај измештен из центра Београда. На простору Савског амфитеатра, који је очишћен од шута, пруга, пацова и вагона, развија се пројекат „Београд на води”, како је било предвиђено у урбанистичким и развојним плановима Београда, још од почетка седамдесетих година прошлог века. Бивша зграда Железничке станице, изграђена још 1884. године, постаје Историјски музеј Србије, а на Савском тргу, који ће постати пешачки до лета следеће године, биће постављен споменик Стефану Немањи. Завршава се Булевар Вудро Вилсона, који спаја Булевар Војводе Мишића и Карађорђеву. И сада се јављају Ђилас и Мркоњић да критикују председника Вучића и градску власт зато што смо успели да урадимо све оно што су они покушавали годинама и обећавали грађанима?! То је заиста право лицемерје. Нема другог објашњења, осим да је сваки успех садашње власти у реализацији ових пројеката мерило њихове неспособности. Као у песми „Бијелог дугмета” „Шта би дао да си на мом мјесту”.


Коментари3
9dff2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Sve navedeno se da pročitati i u vestima onog vremena, dostupno i na internetu. Ovo su samo doslovce navedene Đilasove i Mrkine izjave, koje pokazuju odsustvo ikakve savesti i političkog morala autora. Kao što pored njih dvojice razni dušebrižnici ovih dana spominju evropske metropole a ne kažu da je većina gradova ovog kontinenta odavno sišla na reke. Ali eto, važno je kritikovati sve i svakog neselektivno. Eto vam "umiven" komentar kad onaj pravi niste mogli da objavite.
Сима
А дотични је радио те 2008. исто што и данас . Сваком критиком само себе покопава .
Славиша Вукосављевић
Али, пре неког времена је окречен и постављене жардињере...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља