среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:31

Сваки четврти студент сања да настави живот у Немачкој

Истраживање показује да о одласку из земље највише размишљају високообразовани млади људи, с тим да информатичари себе у будућности виде у Америци
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпетак, 22.06.2018. у 09:20
Млади кују велике планове (Фото Р. Крстинић)

Трећина од 11.013 испитаних студената државних и приватних високошколских установа, дакле њих 3.500, планира да оде из земље одмах по завршетку студија. То показују резултати најновијег истраживања, које су јуче у Влади Србије представили Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и популациону политику, Саша Стојановић, помоћник министра просвете за дигитализацију, и Иванка Поповић, новоизабрана ректорка Универзитета у Београду.

Дејановићева је објаснила да више од 90 одсто академаца који планирају да оду из земље то чине уз апсолутну подршку родитеља, док 70 одсто њих има рођаке и пријатеље у иностранству па рачунају на њихову помоћ. Програмери, односно студенти факултета на којима се уче информационе технологије (ИТ), предњаче у намери да напусте Србију, а таквих је 36,5 одсто, а близу су и студенти медицинских наука – 36 одсто. Најмање жеље да у иностранству започну каријеру имају академци који су дипломирали из области друштвено-хуманистичких наука.

– Највише теже да оду студенти из јужне и источне Србије који студирају у београдском рејону, и таквих је 34 одсто. Главни разлози због којих желе да оду јесу немогућност налажења посла у струци (27 одсто), слабо плаћен посао у струци (21 одсто) и низак животни стандард (20 одсто). Главне предности живота у иностранству такође су им лакше налажење посла у струци, боље плаћен посао у струци, али и висок животни стандард и боља могућност професионалног напредовања – навела је Славица Ђукић Дејановић податке истраживања „Миграције студената”.

Она је истакла да је најдрастичнији податак у истраживању тај што је четвртина оних студената који би да оду већ решена да то и учини, без обзира на мере које би предузела држава у намери да их задржи у Србији. Половина студената уопште не планира да се врати у Србију, 19 одсто каже да би се вратило када обезбеди довољно новца за покретање сопственог посла у земљи, док је 13,8 одсто уверено да би се вратило у тренутку када економска ситуација у земљи буде боља и стабилнија.

– Међу државама у које би најрадије отишли предњачи Немачка, за коју се определио сваки четврти студент, односно њих 24 одсто. За њу су гласали студенти свих универзитета у земљи. Изузетак су једино студенти са ИТ смерова, који би најрадије да оду у САД и тамо започну посао и нови живот – истакла је Ђукић Дејановић.

После Немачке, наши студенти би се одселили у САД (11 одсто), Швајцарску (10,7 одсто), Аустрију (8,7 одсто) и Норвешку (6,3 одсто). Славица Ђукић Дејановић каже да млади који одлазе из Србије у просеку имају 28,5 година, а да је сваки четврти високообразован.

– Не можемо се само жалити што је статистика оваква, него морамо и видети шта може да се уради да се она побољша. Морамо интензивирати сарадњу са високостручном интелектуалном дијаспором и то је један од наших задатака – каже Ђукић Дејановић.

Ситуација још драматичнија за оне са дипломом

Проф. др Иванка Поповић, која од октобра ступа на дужност ректора БУ, рекла је, како преноси Танјуг, да су резултати истраживања врло забрињавајући, а да би били још драматичнији да су обухватили и део популације која је завршила студије. Она је оценила да се академци могу задржати у земљи кроз јачање производње, уз подршку ИТ сектору и нагласила да Универзитет подржава корекције уписних квота које томе доприносе.

– За сваког од око 270.000 студената у Србији требало би се борити подједнако, независно од тога да ли намеравају да оду у иностранство или да остану у земљи. Верујем да ће нова стратегија образовања до 2030. године смањити одласке студената у иностранство. И унутрашње миграције дестабилизују наш простор, кретање ка урбаним, а пражњење руралних средина је нешто што је такође забрињавајуће – нагласила је Поповићева и додала да је Универзитет отворен за све заједничке акције које би допринеле задржавању академаца у земљи.


Коментари20
d338e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Ostanite u svojoj Srbiji i gradite je. Tezak je zivot u bilo kojoj stranoj drzavi. Ja sam u inostranstvu vec 20 godina, ali zelim da se vratim jednog dana u svoju rodnu drzavu.
Milos
Nije ni Nemacka med i mleko.Tacno je da u velikom broju slucajeva postoji diskriminacija na osnovu porekla jer se zna dokle "auslender" moze da stigne.Neke od tih barijera delimicno nestaju kada potpuno ovladate nemacki jezik ali nikada trajno.Ako ste bas super talentovani onda ce vam dati i vecu platu ali to sto vi napravite prisvojice sef ili direktor Nemac kao svoje dostignuce.Medjutim ono sto stoji je da ceo sistem zivota pruza mnogo vise sigurnosti u svakom pogledu i mnogo veci izbor za zaposljavanje, planiranje zivota itd.Sva prava i obaveze koja vas sleduju u poreskom sistemu se postuju.I naravno mentalitet je drugaciji vecina ljudi gleda svoja posla i ne zabija nos u vasu privatnost.Ono sto mene brine kada je Srbija u pitanju je nedostatak svesti da se mladim ljudima moraju dati mnogo vece sanse u svojoj zemlji jer su oni jedino u stanju da grade bolju Srbiju a to niko drugi ne moze da uradi.Nemci su zahvaljujuci svesti o obavezi da svoju zemlju obnove podigli Nemacku iz pepela 2 sv. rata.
Леон Давидович
Неповерење у друштво и слаба зарада су свакако главни мотиви одласка.На крају кроз целу историју људи су се селили и негде одлазили. .Да не помињем време под туђинском власт већ новију историју. Селили су се и у доба Југославије само што је тада још било довољно народа и да оде и да остане, а данас се становништво драстично смањује. Поставимо питање , зашто је политика уништила домаћу привреду и људе оставила и без посла и без наде.
ljubica
A u Ameriku kada stignu kao i 90 % nasih diplomaca ceka ih voznja kamiona bez obzira na fakultete.
Dusan Jolovic
Nije tacno. Vozis kamion samo ako to zelis. Ja sam zavrsio Saobracajni u Beogradu, pa Master i Doktorske u Americi i nasao sam posao odmah u struci. Tokom studija sam radio na univerzitetu i bio sasvim ok placen da mogu da zivim od tih para.
Препоручујем 6
Vasa
E zato su nam uvek Nemci krivi :) A kad investiraju u Srbiju onda su dobrodošli. Koje poturanje kuče pod lisiče. E zato nema naretka, iskrenost je prvi uslov napretka!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља