понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:17
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Срби Мојсијеве вере у Великом рату

Аутор: Олга Јанковићпетак, 22.06.2018. у 22:00
Наталије Нети Мунк (Фо­то „Је­вре­ји Ср­би­је у Пр­вом свет­ском ра­ту”)

„Воли своју земљу у којој си се родио и у којој живиш, јер она је твоја домовина вели наша Библија”, прибележено је за потоње генерације у „Споменици погинулих српских Јевреја у Балканском и Светском рату”. Потомци Срба Мојсијеваца написаше још и да су доследни тим речима, од када су напустили своју рођену груду, били кроз сва времена добри грађани, свуда куд их је водио пут историје.

Повест бележи да је Јевреја, српских ратника било још у Српско-турским ратовима од 1876–1878. године, али је њихова љубав за српску земљу дошла до пуног и свестраног изражаја у Балканским и Првом светском рату, када су као грађани и војници, стари и млади, примили своју дужност искрено и са самопрегоревањем.

Око шест стотина ратника, од око 7.000 јеврејских житеља у предратној Србији, неколико стотина рањеника, довољан број јунака одликованих за храброст на бојноме пољу, близу 150 гробова јеврејских палих неимара на остварењу српске заветне мисли – стотине јеврејске ратне сирочади, велик број инвалида, цео један крај, цела Јеврејска Махала на београдској Јалији са погинулим старцима, женама и нејачи под рушевинама својих домова проузрокованим непријатељевим бомбардовањем – све су то речити доказ њихове љубави према Српскоме народу и оданости према својој Отаџбини”, записано је у вредној Споменици.

У Јеврејском историјском музеју у Београду, који је посветио изложбу српским Јеврејима који су као ратници или медицинско особље учествовали у свим ратовима за слободу Србије 1912–1918., нашла се и једна архивска кутија са око 35 фотографија међу којима и оригинална слика до сада непознате српско-јеврејске хероине Наталије Нети Мунк која на леђима носи болесног човека из периода ужасне епидемије тифуса. Иначе, она је рођена Београђанка, добитница низа одликовања, међу којима и Карађорђеве звезде са мачевима.

Ту су и чланци из „Политике” и оригинални „Дневник евакуације” из 1916. године коњичког официра Моше Мевораха, који је, осим што је ратовао изванредно цртао, па и једно војничко ћебе које је прелазило Албанију и штитило од зиме свог власника Гавриела Новоновића, сефарда из Приштине… О држању Срба Мојсијеве вере, како су себе називали Јевреји тога доба, „Политика” из 1933. године пише: …„У ратовима за ослобођење, које је водила Србија, учествовали су и сви наши Јевреји. Равноправни у свему са осталим грађанима, били су увек међу првима који су испуњавали и своје обавезе. Када је требало поћи у рат наши Јевреји пошли су… не заостајући нимало за осталима.”

Тако из кутака прошлости израња лик поднаредника, голобрадог Леона Б. Лебла, који живот даде у истом боју, а кости му осташе у истом гробу са српском браћом и онај Београђанина Давида И. Амара, резервног коњичког поручника, ратника у Балканским ратовима одликованог Медаљом за храброст и ревносну службу. Ту је и први адвокат међу београдским Јеврејима, Давид А. Коен, који даде живот не желећи да се одрекне своје књиге „Бог чува Србију – Апотеоза српском генију у светлости религије” и два брата Давича, два Хаима, који одужише дуг према Отаџбини…

Треба говорити и о октобру 1915. године када су се на Београд обрушиле аустроугарске и немачке снаге, а осим француских артиљераца и руских морнара у одбрани престонице учествовали су и Јевреји са Дорћола. Том приликом истакао се командант батаљона, мајор Аврам Бехара. Септембра две године каније Никола Пашић у САД упутио је санитетског капетана др Давида Албалу са задатком да пропагира ратне циљеве Србије међу америчким Јеврејима, а почетком 1918. преко океана прешао је и главни рабин Србије др Исак Алкалај са истим задатком.


Коментари3
64666
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милосављевић Голуб из Гњилане
Свака част и високо поштовање Јеврејкама и Јеврејима они су све моћни народ и могу много тога да учине за нашу Србију и КИМ. Само се неслажем и срамота је то да једна Јеврејка Меги Олбрајт као бовша Министар САД је наредила и бомбардовала је Србију где је одгојена. Зашто? То нико незна само она зна! И још увек посећује Албанце на косову и врло чврсто их подржава још увек и њена реч се уважава. А има Јевреја добрих Људи само што нису на положајима и њихова реч не важи. Ми имамо још увек наших Грађана срба који су Јевреји и они могу преко Јеврејског удружења из немачке аустрије холандије данске из француске и енглеске као и из САД да одиграју врло важну улогу у вези наше територије КИМ. Зашто не поразговарамо са њима? Шта чекате печене крушке са неба да нам падну. Ја не могу јер сам окружен дивљацима овде у мојим Гњиланима све што урадим морам прво њих да питам. На сваком кораку нас вређају вичу када ће мо се иселити?
Nebojsa Joveljic
Oduvijek me je kopkalo da li je, sem u partizanima, i medju Dražinim četnicima bilo "Srba Mojsijeve vjere". Da li su neki od njih vjerno služili Nedićevom režimu ili bili pripadnici Ljotićevih oružanih snaga? Ne bi me iznenadilo da je bilo takvih pojedinaca. Poznato je da je u samom ustaškom vrhu bilo dosta Židova i da je u vojnim formacijama NDH bilo 28 visokih časnika (oficira) Židova. U Prvom svjetskom ratu 100.000 Židova se borilo u njemačkoj armiji, 12.000 ih je poginulo, mnogi od njih u borbama protiv Srba. Zašto niko o tim Židovima ništa ne piše?
Ненад Б.
У Јеврејском историјском музеју у Београду могу се видети слике и имена бројних наших сународника Јевреја који су своје животе дали за Србију. Док нисам посетио музеј нисам знао ништа о томе. И садашњи београдски рабин је био у Војсци Србије у ПВО јединици током бомбардовања иако је патријарх Павле саветовао да се поштеди (о томе је писала управо Политика). Прави Србин никада не може бити антисемита, јер тај мали народ са нама дели трагичну историју страдања. Ужасно је што се на месту њиховог стратишта на Старом Сајмишту не подигне прописни музеј. Макар толико им дугујемо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља