четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Договор ОПЕК-а подигао цену нафте

Барел поскупео три одсто након вести да картел повећава производњу нафте за само 600.000 барела дневно
Аутор: Тања Вујићпетак, 22.06.2018. у 21:31
(Фото Пиксабеј)

Цена нафте на светском тржишту је драматично порасла након вести да је ОПЕК у Бечу одлучио да повећа производњу стратешке сировине у количини много мањој од претходне најаве Саудијске Арабије, као и од очекивања берзи. Барел северноатлантске нафте („брент”) поскупео је за 2,29 долара – на 75,34 долара (3,1 одсто) пре него што је пао на 74,60 долара. Барел лаке тексаске нафте поскупео је за 1,90 долара – на 67,44 долара. Скок цене уследио је због берзанских стрепњи да би већ овог лета, због раста тражње и опоравка привреде, на светском тржишту могло доћи до дефицита у снабдевању нафтом, и то због одлуке ОПЕК-а да повећа снабдевање за само 0,5 одсто.

                                                                  ***

„Кувамо нешто.” Тим речима, Биџан Занганех, министар енергетике Ирана, описао је разговор у четири ока са колегом Халидом ел Фалихом, министром за нафту Саудијске Арабије, одржан уочи кључне седнице ОПЕК-а у Бечу. Колико нафте треба дотурити светском тржишту од 1. јула до Нове године? Та дилема окупила је представнике водећих глобалних петропроизвођача (од Венецуеле и Америке до Кувајта и Казахстана) почетком овог викенда у аустријској престоници.

Тајанствени разговор Занганеха и Фалиха – због кога је почетак седнице 14 чланица ОПЕК-а каснио читав сат – утро је пут компромисној одлуци картела да од следећег месеца условно повећа физичку производњу нафте за око 600.000 барела дневно (номинално око милион барела дневно).

Колико пред самит ОПЕК-а, Халид ел Фалих, представник највећег произвођача нафте у саставу ОПЕК-а, најавио је да је полазни предлог за дискусију у Бечу „постепено повећање производње нафте од милион барела дневно”. Русија, предводник савеза 11 петродржава које су с ОПЕК-ом крајем 2016. постигле историјски споразум о заједничком завртању славина до краја 2018, пред састанак у Бечу заговарала је повећање производње од око 1,5 милион барела дневно.

„Договор ОПЕК-а донеће тржишту много мање нафте него што су многи на берзама очекивали”, пренео је амерички „Волстрит џорнал”.

Након објаве из Беча, цена барела северноатлантске нафте („брент”) скочила је на берзи у Лондону чак три одсто (око 75,17 долара).

Рекордан раст цене нафте на светском тржишту од прошле јесени, потврђени пад глобалних резерви црног злата, раст тражње и све гласније критике водећих потрошача о превисокој цени стратешке сировине, допринели су да ОПЕК и петросавез предвођен Русијом овог пута у Бечу разматрају измену сопственог плана о здруженом завртању славина. Колико пролетос амерички председник Доналд Трамп оптужио је ОПЕК за вештачки високу цену нафте. Шеф Беле куће је 20. априла затражио од картела да повећа производњу за милион барела дневно, што би пред сезону летњих одмора и изборе у Америци довело до снижавања цене бензина. Одвојене објаве Саудијске Арабије и Русије пролетос да почињу да повећавају производњу нафте наишле су на оштро негодовање појединих чланица ОПЕК-а предвођених Ираном, Ираком и Венецуелом.

Чим је у четвртак слетео у Беч, ирански министар енергетике Занганех запретио је да „овог пута неће бити никаквог договора ОПЕК-а”. „Ставићемо вето на предлог о повећању производње”, навео је он, оптужујући Ријад да заговара повећање производње нафте да би услишио жеље Вашингтона.

Саудијски министар енергетике Фалих је предлог о заједничком одвртању петрославина бранио проценом да би се на светском тржишту услед раста тражње већ на јесен могао појавити мањак од око 1,7 милион барела/дневно. „Ово је време стрепње око дефицита у снабдевању. Наше муштерије шаљу нам јасне и гласне поруке и ми морамо да их чујемо... то је императив”, упозорио је Фалах.

Нафташки изасланик Ирана, државе коју на јесен чека нова рунда санкција САД, а са тим и смањена могућност извоза нафте, Занганех је све до ујутру тврдо одбијао идеју о компромисном решењу. Позван у четвртак увече на седницу заједничког надзорног комитета „ОПЕК плус” (који мери колико потписнице споразума из 2016. стварно заврћу петрославину), Занганех је демонстративно напустио ту седницу након што је Фалих поновио предлог о „додатних милиона барела дневно”.

А онда се нешто у ноћи између четвртка и петка десило.

Колико ујутру, Занганех је напоменуо да „постоји могућност за компромисни договор ОПЕК-а”.

„Само оне чланице ОПЕК-а које су смањиле производњу више од него што је прописано Бечким споразумом из 2016. треба да повећају производњу до квоте која је тада била одређена”, предложио је Занганех.

У преводу, низ чланица ОПЕК-а (Саудијска Арабија, Венецуела, Ангола...) већ неко време пумпају нафту испод квоте одређене договором из децембра 2016. У међувремену, друго крило ОПЕК-а већ неко време производи максималним капацитетима, те нема како да дода екстра бареле извозу.

Према незваничним извештајима после подне, најновији договор ОПЕК-а у Бечу односи се на постепено повећање производње оних који пумпају испод квоте.

Трагајући за компромисним решењем које би очувало јединство ОПЕК-а, саудијски министар Фалих ни у једном тренутку није попустио Биџану Занганеху. Предлог Техерана да ОПЕК дебатује о америчком притиску на картел, Фалих је одбио речима да ОПЕК није и неће дозволити да буде увучен у дневну политику.

Договор ОПЕК ће данас представити изасланицима 11 петродржава које предводи Русија. Дан касније део представника „ОПЕК плуса” састаје се у Бечу с лидерима америчког бизниса експлоатације нафте из уљних шкриљаца да размотре теме од заједничког интереса.

У међувремену, лидери Америке и Русије могли би се, према најавама из Вашингтона, следећег месеца сусрести негде у Европи. Будућност глобалног нафташког бизниса могла би бити једна од тема сусрета Доналда Трампа и Владимира Путина.


Коментари1
c7956
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danilo obradovic
Tesko je danas biti castan covek ,Jako tesko proceniti kakvi se dogovori i u cijem interesu donose pa i na nivou opeka .Jasno je sta se zeli postici .Realnost je surova da narod nema mehanizme suprostaviti se sprezi politike i prljavog kapitala .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља