среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Веће учешће државе у осигурању усева

Влада Србије разматра могућност да у најугроженијим подручјима субвенције, са садашњих 40 одсто, буду повећане на 60 до 70 одсто
Аутор: Ивана Албуновићпетак, 22.06.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

Произвођачи из Западне Србије чију су усеви, како се показало, најугроженији због временских непогода, посебно града, моћи ће да добију значајније субвенције за осигурање производње. Како сазнајемо, Влада Србије разматра могућност да државна помоћ, са садашњих 40 одсто, буде увећана на 60 до 70 одсто.

Како је за „Политику” рекао министар пољопривреде Бранислав Недимовић показало се да је потребно повећати систем подршке у осигурању у најугроженијим подручјима. Истакао је да се нада да ће ова иницијатива заживети од наредне године.

У осигуравајућим кућама које послују у Србији пољопривредници имају могућност да осигурају практично сваку врсту производње и то од готово свих најчешћих ризика. Међутим, само 10 одсто засада у нашој земљи покривено је осигурањем по чему смо на зачељу у Европи где је просек око 50 одсто.

Губитак приноса може бити осигуран од више различитих ризика.

Као основни сматрају се – пожар, удар грома и град и за ову врсту осигурања одлучује око 95 одсто произвођача. Поплаве, јесењи и пролећни мраз или олуја су допунски ризици али за ову врсту заштите нема великог интересовања јер увећавају крајњи износ премија.

Висина премија зависи од биљне врсте, локације засада, одабраног покрића, приноса и цене рода.

Према рачуници из „Дунав” осигурања, произвођача малина из ужичког краја, који има просечни  принос,  осигурање плодова (по цени малине од 160 динара за килограм) ове сезоне кошта од 6.000 до 12.000 динара за малињак од 10 ари. Толико  би платио за осигурање од основних ризика као што су град, пожар и удар грома. За допунски ризик пролећног мраза премија би била у распону од  15.000 до 18.000 динара, а за поплаву додатних од 1.800 до 2.300 динара. Ови износи умањују се за 40 одсто, колика је државна субвенција, а често и више јер многе локалне самоуправе такође новчано стимулишу пољопривреднике да се осигурају.

Због чега онда произвођачи заобилазе осигуравајуће куће и радије се коцкају са природом него да жртвују део зараде? Сматра се да постоји најмање два узрока – необавештеност произвођача али и ниска вредност производње на великом броју уситњених поседа где су улагања и приноси мали. Таква врста „трошка” за њих је недостижна иако, по тврдњи стручњака, полиса осигурања кошта свега два до три одсто укупних трошкова које имају. И учестали спорови око процене и надокнаде штете са осигуравајућим кућама такође повећавају неповерење пољопривредника.

Како подићи ниво осигураних пољопривредних површина проблем је са којима се уз све израженије климатске промене суочавају и многе друге државе. Домаћи стручњаци све чешће помињу и увођење такозваног делимично обавезног осигурања у пољопривреди.

– Ако држава помаже пољопривреднике кроз субвенције, онда има разлога да тражи и обавезно осигурање. А не да буде, ја ти дајем а онда то одлази у ветар и пропада јер је неосигурано – каже професор Небојша Жарковић, стручњак у области осигурања, додајући да то не би требало да важи за све већ само за оне који су регистровани као газдинства и примају помоћ државе.

– То је мали трошак, цена осигурања је прихватљива. Мада је потребно уредити много тога јер осигуравајуће куће често затежу, воде се спорови јер су пољопривредници незадовољни обештећењем– каже Жарковић за „Политику”.

Модел делимично обавезног осигурања предлаже и др Гордана Радовић, члан Научног друштва економиста Србије, у својој докторској дисертацији на тему „Пољопривредно осигурање као могућа врста обавезног осигурања у Републици Србији”.

– Такав модел подразумевао би увођење обавезног осигурања за све оне пољопривреднике који користе неки државни ресурс. Тако би се повећао обухват ове врсте осигурања у Србији, а тиме и приходи осигуравајућих друштава – каже Радовић.

Истиче да је осигурање пољопривреде у већини европских земаља добровољно, а обавезно  само у Грчкој и на Кипру. За кориснике државних субвенција обавезно осигурање постоји и у Америци и Канади.

–  После Другог светског рата у Србији је постојао неки вид обавезног осигурања пољопривреде све до 1967. године. После тога пољопривредно осигурање уговара се на добровољној основи – каже Радовић и додаје да је идеја о потреби увођења обавезног осигурања пољопривреде посебно добила на значају последњих година због великих штета које су настале услед поплава у мају 2014. и у марту 2016. године, као и услед  прошлогодишње суше.

Уколико ова идеја заживи процењује се да би осигуравачи могли да 20 одсто од наплаћених премија пласирају у развој, односно финансирање домаће пољопривреде, а да при том не повећавају цену пољопривредног осигурања. Сада издвајају 10 одсто што одлази на обезбеђивање противградне заштите.

Радовић каже да би обавеза осигуравајућих друштава била и да финансирају информисање пољопривредника у овој области, што је један од начина да се омогући развој економске заштите пољопривредне производње и у домену који не би био обухваћен обавезним осигурањем. Предложени модел требало би да функционише као јавно-приватно партнерство, сматра наша саговорница.

– Овај модел дугорочно би имао позитивне ефекте и на развој пољопривредног осигурања, али и на обезбеђење новог, стабилног и сигурног, извора финансирања пољопривреде– каже Гордана Радовић.


Коментари4
82ee3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Ако некоме ветар однесе цреп са куће, или му пукне водоводна цев док није код куће и поплави кућу, или стан и направи штету, или му стамбену јединицу однесе пожар... ако није осигуран сам ће сносити трошкове. Неће тражити да му их држава надокнади.Господо сељаци доста је било кукања него да ви лепо осигурате усеве. Знам да је скупо, али ви би да се одједном обогатите. Израчунајте колико радних сати проведете на њиви и колико вам је зарада па ћете видети да зарађујете много више него они у фабрикама који пуне буџет из којег ви тражите помоћ
Dragana
mora se pomoci poljoprivrednicima,ne mogu ljudi sami
Milos
Nije problem osigurati primarnu poljoprivrednu proizvodnju. To je davno uhodani i dogradjivani mehanizam. Problem je naci modalitet za osiguranje katastrofalnih rizika, koje, po svojoj prirodi ne moze da nosi jedna osiguravajuca kuca, niti cela drzava. Za to je potrebno stvarati pulove i voditi kvalitetnu politiku reosiguranja. I jos mnogo sta.
Milorad Eric
dzabe sve kad propadne letina kao ovom coveku na slici.kasno se opametimo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља