четвртак, 23.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:45

Највећи раст у региону

Препознају се карактеристике раста који је Србија имала пре почетка светске економске кризе из 2008. године
Аутор: Аница Телесковићпетак, 22.06.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Привредни раст у првом тромесечју од 4,6 одсто је највећа стопа раста коју је Србија остварила у претходној деценији. По том показатељу, наша земља је остварила  бољи резултат од земаља региона. Ову оцену изнео је Милојко Арсић, професор Економског факултета, на представљању најновијег броја „Кварталног монитора”. Ипак, тај резултат, једним делом је последица и ниске прошлогодишње базе и опоравка неких сектора, као што су енергетика и пољопривреда.

– Кад би се сезонски ефекат искључио, онда би наш раст износио од три до 3,5 одсто, што је ниже од просека земаља у региону – истакао је Арсић и додао да очекује да ће до краја године бруто домаћи производ (БДП) порасти четири одсто.

Он упозорава да актуелни раст привреде има неке значајне карактеристике привредног раста који је Србија имала пре почетка светске економске кризе из 2008. године, што није добро.

– То су јачање динара, раст тражње и дефицита текућег биланса који је сада достигао седам одсто. Предност овог раста, у односу на преткризни је то што је буџет сада у суфициту, а онда је био у дефициту. Такође, плате и пензије су тада расле брже од раста БДП-а, док за сада то није случај, али се такво повећање најављује. Те проблеме креатори економске политике не би смели да потцењују и гурају под тепих. Јер ми бисмо и без светске кризе 2008. године упали у платнобилансну кризу – уочио је Арсић.

– Неспорно добри резултати постигнути су на пољу макроекономске стабилности: буџет је у суфициту, инфлација је ниска, као и камате на задуживање. Међутим, чини се да се влада претерано задовољава овим резултатима и не примећује да се неке спољне неравнотеже повећавају. Лоше је то што расте спољнотрговински дефицит и дефицит платног биланса – сматра Арсић.

Када је о страним инвестицијама реч, оне су највеће у региону и веће су од дефицита платног биланса.

– По том показатељу, Србија предњачи у односу на земље централне и источне Европе. Ипак, структура инвестиција у прошлој години је неповољна, јер је две трећине улагања отишло у неразмењиве секторе, као што су грађевинарство, некретнине, трговина и финансијски сектор – оцењује Арсић.

Инфлација је ниска, а динар је у првих пет месеци једна од најстабилнијих валута у региону. Ипак, јачање наше националне валуте није у складу са снагом привреде Србије, додаје. У суштини, одговор Народне банке Србије на ове изазове био је добар јер је снажно интервенисала на тржишту и водила добру монетарну политику, сматра Арсић.

Привредници нерадо признају да раде на сиво

Милојко Арсић сматра да су порески приходи морали су знатно да порасту, а то се није догодило.

– Раст је у већој мери последица повећања пореских стопа, а не смањења сиве економије – рекао је Арсић и додао да истраживање које је спровео НАЛЕД методолошки није поуздано, јер је засновано само на перцепцији привредника.

– То није поуздана метода поготово, ако је реч о осетљивој теми као што је сива економија. Људи неће бити искрени када их питате колико пију и пуше или колико утаје пореза. Билансни подаци демантовали су то истраживање – рекао је Арсић.

Подсећања ради, студија НАЛЕД-а показује да је сива економија 2017. године смањена на 15,4 одсто. „Политика” је пре два дана грешком објавила да се тај ниво односи на 2012. годину. Тада је, према једној другој анкети с привредницима, сива економија износила 21 одсто. Саша Ранђеловић, сарадник „Кварталног монитора”, међутим, истакао је да је у ниво сиве економије на крају 2017. године био исти као и 2012. године (30 одсто).


Коментари7
f0a50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZORA
Kad se kes nebi koristio za placanje vec sve islo preko banke bilo bi manje sive ekonomije.Primer,za placanje kirije gazdi dajete kes umesto da novac ide na kont.Kad stize na racun postoji trasabilitet i gazda nemoze da kaze da ne izdaje stan.
jamesbond
Zoro duso u tu yranziciju se uslo e dab privreda postala efikasnija i dab se skresala drzavna hadminisrocja i jos sve oto uz pomoc Zapada...malo smo ko poboravli materiju...
Препоручујем 0
Stevan
A da ipak sacekamo kraj godine, dotle mozemo da se lazemo do mile volje.
Radovanka
Najbolje je kad ti pretpostavkama i statistikom ulepsavaju zivot. Onda su tu cuda. I napredak i uspesi i "najbolje u regionu". Stvarnost je nesto drugo. A za ovakve price i potpuno nepozeljno.
milan
Mozda je Srbija ostvarila najveci rast u regionu ali zato ima ubedljivo najnize plate u regionu. Ako sa najvecim privrednim rastom ne mogu da se dignu plate onda je ocekivati da ce sa smanjenim rastom jos da se smanje ponizavajuce plate..
jeremija
Je li Rumunija u "regionu"? Oni imaju rast preko 7%. Inače, ovo je poređenje kao kada Španovićka skoči više za 4,6% na 6,5 metara pa doskoči na 6,80 ili ja kada skočim najviše u regionu, 30% više na moja tri metra pa se zaustavim na 3,90m. Veze s mozgom to poređenje nema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља