субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46

Бајка о „Ћелавом Исусу” и скривеном благу

Црква Светог Петра и Павла из 13. века уклесана је у пећини на брду Калик, а на каменом зиду осликана је јединствена фреска која приказује Исуса као дечака
Аутор: Александар Апостоловскисубота, 23.06.2018. у 22:00
Црква из времена Лазареве Србије (Фото А. Апостоловски)

Чини се да младић није био зачуђен колоном аутомобила са дипломатским таблицама који су се паркирали у центру села Рсовци. Сипао је гориво у мотокултиватор, не осврћући се и наставио негде уз планину. Иста, смирена лица имају и средовечни муж и жена на трактору који превози траву. Куће старе и оронуле. Млади су отишли у Београд или се настанили широм ЕУ царства, јер код њих не пале приче локалних водича о благу Римске империје која је баш ту трасирала антички пут, познат као војнички. Касније је назван Царски. А где се помињу цареви, ту се помиње и благо.

На Старој планини биле су и римске ковачнице новца, па има поприлично авантуриста који се појављују у пустари, фолирајући се да скупљају лековито биље којег има у изобиљу. Тако прича водич, а још када у легенде о Старој планини убаци и турске харачлије и хајдуке који су се међусобно пресретали, те су Турци у бекству скривали дукате испод стена, логично је да они који хоће леба без мотике вршљају по обронцима. Као да је на обронцима Старе планине који подсећају на мистични крајолик из филма „Господар прстенова” сваки нови освајач градио трезор за своје златне резерве. Звучи привлачно за туристе и групу амбасадора, али сеоска деца више верују у модерну бајку о еврима и бриселској империји.

Прешли смо мост преко реке Височице, где је у далекој прошлости био саобраћајни чвор. Наравно да нисмо нашли дукате, али је неколико змија прешло преко стазе која води до Цркве Светог Петра и Павла из 13. века. Уклесана је у пећини на брду Калик, а на каменом зиду цркве осликана је јединствена фреска позната као „Ћелави Исус”. Исус, приказан као дечак…

Према неким тумачењима, црква је настала у периоду Лазареве Србије, будући да је велики број испосника и мисионара долазио у ове крајеве. Нису тражили римско благо, већ спокој и тишину. Фреска је јединствена у српском хришћанству. Постоји неколико мишљења о томе како је насликана. Једно од веровања гласи да је неки народни уметник насликао фреску у време највећих мука. Осим што Исус има мало косе, има и мало одеће, тек комад. У руци не држи крст, већ руку подигнуту са три прста, што означава крштење. Према мишљењу једног познатог кописте фресака из Пирота, фреску је насликао изузетан уметник. Постоји још неколико теорија, од којих једна звучи логично: да су је сликали фрескосликари са Синаја које је кнез Лазар позвао да му живопишу цркву у Крушевцу. Наиме, начин на који је Исус насликан не само да је јединствен код нас, већ и у свету, и нигде у литератури није забележен сличан случај.

Мишљења о вредности фреске су подељена и претпоставља се да је реч о пећинској испосници, а не о цркви у класичном смислу речи, пошто у цркви не би могао бити насликан ћелави Исус. Наиме, фреске у испосници тада нису биле подложне епископској цензури.

Фреска је посебна из још једног разлога. Исус је осликан у оквиру осмоугаоне звезде. Опет слушамо легенду. Са сводова пећинске цркве капље вода коју народ вековима сматра лековитом.

Вероватно је да су се мештани из села у пећини крили од зулума. Наравно да је у своје време црква била неприступачна, јер није било уређене стазе која води до ње, па је служила као идеално скровиште.

Испод стазе су људски остаци, некропола. Није тачно познато из којег су периода, али се претпоставља да су остаци знатно старији од цркве. Можда би више светла на историју цркве бацило истраживање гробница које је у лето 2005. године открила набујала Височица, кад је у Рсовцима однела део сеоског игралишта и на обалу, стотинак метара од пећине – на ужас богобојажљивих мештана – избацила двадесетак људских скелета. Археолози су тада дозволили могућност да је реч о гробљу из 14. или 15. века, али нису одбацивали ни теорију да су остаци из античког доба.

Ко ће га знати ко је све прелазио Височицу и ко је ту живео. И опет слушамо приче о благу. Неки бугарски властелин скупљао је силно злато, наставља водич, како би откупио своју драгу коју су отели хајдуци, па је та верзија привукла ново становништво. Хајдуци нису имали где да потроше толико злата, па су га опет сакрили по пећинама. У кањону Владикине плоче, названом по силуети у пећини цркве, која подсећа на свештеника, има више десетина пећина.

Клинци из села вероватно су их све претражили. Кад су се уверили да су пећине бајковито лепе, али празне, отишли су одавде. Остала је црква, остала је фреска, остале су и теорије завере о њеном настанку. Као и туристи који верују у легенде и не плаше се змија. Али они не остају. Дођу, виде и оду.

Под заштитом државе од 1981. године

Ткачку колонију у селу Дојкинци недавно су посетили амбасадорка Аустралије Џулија Фини, амбасадорка Израела Алона Фишер Кам, амбасадор Индонезије Хари Канду, амбасадор Белгије Лео Дес, као и супруге амбасадора САД и Делегације ЕУ у Србији, Невенка Фуријан Скот и Ребека Фабрици. Дипломате су обишле и Цркву Светог Петра и Павла, удаљену двадесетак километара од Пирота, која је под заштитом државе од 1981. године.


Коментари0
07149
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља