петак, 20.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:08

Српске фирме од УН траже заштиту имовине у Хрватској

До краја децембра заштиту од дискриминације затражиће свих 28 предузећа чија је имовина одузета 1992. године
Аутор: Аница Телесковићсубота, 23.06.2018. у 22:00
Нафтна индустрија Србије у Хрватској има више од тридесет пумпи, одмаралишта, складишта и пословних простора, као и удео у Јадранском нафтоводу (Фото Анђелко Васиљевић)

Након зрењанинске месне индустрије БЕК и суботички „Војпут” ће се ускоро пред комитетом Уједињених нација затражити заштиту од дискриминације у Хрватској, каже за „Политику” Зоран Ристић, правни заступник ових компанија и председник удружења „Одузета имовина”. 

– План је да до краја децембра заштиту од дискриминације затражи свих 28 фирми чија је имовина у Хрватској одузета. Након „Војпута”, то ће учинити и „Серво Михаљ” из Зрењанина – најавио је Ристић.  

БЕК је своју имовину, баш као и остале српске фирме у Хрватској, изгубио уредбом из маја 1992. године. Тим документом су тамошње власти забраниле располагање имовином у власништву „институција, република, предузећа и других правних особа из бивших југословенских држава”. Та имовина је уписана на Хрватски фонд за приватизацију, то јест практично је подржављена. 

Иначе компликована правна ситуација се за српке фирме додатно закомпликовала када је хрватски Сабор у мају усвојио Закон о управљању државном имовином, који омогућава да се имовина српских фирми изда у вишедеценијски закуп. 

Србија пажљиво анализира све одредбе овог закона, најавио је Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова, пре неколико дана гостујући на „Ал Џазири” и најавио да наша влада спрема одговор на овај пропис. 

Реч је о изузетно вредном пословном простору, одмаралиштима на хрватском приморју, становима чији су власници некада успешна предузећа из Србије, која годинама пред хрватским судовима безуспешно траже да им се врати отета имовина.

Како каже Зоран Ристић, БЕК је још од 1958. године у земљишним књигама био уписан као власник. Ту имовину данас користи друга фирма, а БЕК је пред хрватским правосуђем изгубио спор. И пред Европским судом за људска права у Стразбуру већ су изгубљена два спора, а суд је утврдио да ово питање треба решити билатералним уговором Србије и Хрватске. Конкретно, тим документом прецизирала би се примена анекса Г Споразума о сукцесији. Сличан споразум наша држава Хрватској је понудила пре 11 година, али се званични Загреб о том предлогу није изјаснио.

Због тога ће удружење „Одузета имовина” предложити Влади Србије нови споразум са Хрватском којим би се обезбедила примена анекса Г. 

Предлог подразумева враћање одузете имовине, али и дефинише рок у ком би Хрватска морала да се изјасни о споразуму. 

– Већ у току следеће недеље ћемо Министарству финансија и Министарству спољних послова доставити нови предлог билатералног споразума са Хрватском којим би требало да се реши овај проблем – најавио је Ристић. 

Са друге стране, из Хрватске истичу да се законом који је недавно усвојен не решава питање власништва, већ се само имовина која се у међувремену претворила „у штакорај и легло змија и потпуно је запуштена” – ставља у функцију.

Према подацима Дирекције за имовину Републике Србије, вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа, али и локалних самоуправа у Хрватској у тренутку распада СФРЈ износила је 1,8 милијарди евра, а хрватских у Србији око 800 милиона евра. Према другој званичној процени, имовина фирми из Србије и прогнаних Срба у Хрватској, који су оставили најмање 65.000 кућа, вреди бар неколико милијарди евра. Поред тога, прогнаним припадницима српске националности је одузето и готово 50.000 станова на којима су имали станарско право.

Према писању хрватских медија, Нафтна индустрија Србије у овој земљи има више од тридесет пумпи, одмаралишта у Ровињу, Макарској, Хвару и на Брачу, складишта, пословне просторе као и удео у Јадранском нафтоводу. Највећи део имовине НИС-а је продат, а бензинским пумпама управља ИНА, која истовремено тражи да јој се врати њена имовина у Србији. Међу атрактивнијим некретнинама које у Хрватској потражују власници из Србије јесу и зграда Хрватског фудбалског савеза у Загребу, која је власништво „Генекса”. Ова фирма у Хрватској има и 37 станова, хотел у Ровињу од 1.155 квадрата, одмаралишта од око 3.000 квадрата у Дубровнику. У хрватској штампи се као власник највреднијег туристичког комплекса наводи град Београд, који има неколико објеката у Јелси на Хвару, површине више од десет хиљада квадрата. Комплекс се не користи, а као власник је укњижена Хрватска.

„Југобанка” је власник виле од 619 квадрата у Светом Јакову поред Дубровника. Сада је тамо смештен пензионерски дом за свештенике Дубровачке надбискупије. У згради на коју право полаже крагујевачка „Застава” налази се седиште загребачке полицијске управе. „Инвест банка” је такође имала много експозитура у славонској жупанији. „Тигар”, „Путник”, „Центротекстил”, ЕИ „Ниш”, „Вино Жупа”, „Инекс”, „Утва”, „Синтелон”, ПИК „Бечеј”, „Пионир” из Суботице, „Први мај” Пирот такође су власници вредне имовине у Хрватској.

 


Коментари15
29da2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Gradjansko pravo razlikuje samo dve vrste individua: fizicka- i pravna lica. U Srbiji su sva registrovana pravna lica ''srpska pravna lica''. To ce reci da srpsko imovinsko pravo ne razlikuje izmedju srpskih, nemackih, francuskih, hrvatskih, itd pravnih lica. Dkle vrlo je naivna prtpostavka ''Hrvati su prisvoji srpke firme sto ne bi mi prisvojili hrvatske?'' Ljudi koji nemaju pojma o imovinskom pravu bi trebalo da se uzdrze od komentara . To, na zalost, nije obicaj u Srbiji. Srbi su strucnjaci za sve. Zbog toga su tamo gede su.
nikola andric
Kod imovine treba razlikovati izmedju ''stvari'' ( pokretne i nepokretne) iz stvarnog prava i potrazivanja iz obligacionog prava. Drzava moze ''nacionalizovati'' stvari u javnom interesu ali nije jasno kako drzava moze prisvojiti potrazivanja. Imovinsko pravo je deo gradjanskog prava (privatno pravo) a gradjanski sudija nadlezna instancija. U svakoj drzavi vazi sopstveno gradjansko pravo (teritorijalni princip) dok za medjunarodne odnose vazi medjunarodno privatno pravo. U ovom kontekstu se primarno radi o nekretninama (nepokretne stvari iz stvarnog prava) cije vlasnistvo mora biti dokazano od pretedenta na ''bolje pravo'' posto drzavina stvari vazi kao ''dovoljna titula''. To reci da se ''drzaoc stvari'' stiti dok onaj koji pretendira ''bolje pravo'' to pravo mora da dokaze (upis u registre, kupo-prodajni ugovor, svedoci , itd.). Srbija i Hrvatska treba da se dogovore da je ''nacionalni sudija'' nadlezan za medjusobne imovinske konflikte.
Juhász Ilona
Kad tad Madjarska (Kraljevina) posle Trianona trazice nazad sve svoje teritorije koje su pripadale pod Svete Krune Madjarske, jer su oduzete nepravilno.
Препоручујем 0
Juhász Ilona
S tim i Madjarska moze da trazi sve nazad sto je u danasnjoj Rijeci (Fiume), a i treba da trazi. Srbijo ne daj se !
slavko
Šta čemo sa Turskom u Srbiji?
Препоручујем 8
Marko
Slijedeći tu logiku, Mađarska može da traži i sve nazad iz Vojvodine.
Препоручујем 4
Ugljesa
Pa sta su cekali do sada? Od 1992?
Stefan Petkovic
Meni je veoma interesantno, cak indikativno, kako LSV cuti o ovom problemu s Hrvatskom....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља