четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Турска на великој прекретници

На изборима поред Ердогана за шефа државе се кандидовало још пет кандидата, пошто опозиционе странке нису успеле да се окупе око једне личности
Аутор: Војислав Лалићсубота, 23.06.2018. у 22:00
Избори долазе у тренутку дубоке подељености међу грађанима Турске: Истанбул (Фото: АП)

Турци су народ склон великим речима али овог пута не претерују они који кажу да се данас одржавају „историјски избори”, јер су они прво тестирање воље бирача откако је уведен председнички система владавине, а у земљи је на снази ванредно стање. Сагласни су да је то највећа промена од укидања калифата и проглашења републике 1923. године. „Грађани ће у следећих пет година уз Божју помоћ видети Ердогана који још више него досад служи својој земљи и свом народу. Ми нисмо дошли да владамо него да вам служимо”, обећава председник Реџеп Тајип Ердоган и тврди да ће нови систем бити много ефикаснији од парламентарне демократије која је била на снази скоро цео век. Како би се избегла наводна преклапања надлежности он најављује да ће укинути неколико министарстава као и функцију премијера.

„Ми ћемо радити на повратку и развоју парламентарне демократије и владавине права. За разлику од Ердогана строго ћемо поштовати поделу на  извршну, законодавну и судску власт”, кажу у Националној коалицији која окупља четири  опозиционе странке: Републиканску народну партију (ЏХП), „Добру” партију, „Срећну” партију и Демократску партију.

Ердоган је свестан великог изазова, па је формирао је Народну коалицију у којој су поред његове владајуће Партије правде и развоја (АКП), десничарска Партија националистичког покрета и конзервативна Партија великог јединства. Ако не остане у председничкој фотељи биће то крај једне вансеријске каријере у којој је имао многе заокрете: 2004. године био је проглашен за „Европљанина године” а сада, како кажу у Бриселу, „крупним корацима” удаљава Анкару од Брисела.

На почетку 21. века Ердоган, који је непрекидно на власти од 2003. године, без сумње је оставио дубок траг без обзира на то што га многи с правом критикују да се у последње време осилио, да се понаша као диктатор, као султан. Према многим проценама сада би могао да се нађе на великом испиту, пошто је нација дубоко подељена. То је могло да се види и на референдуму о уставним амандманима који су, на предлог Ердогана, у априлу прошле године, усвојени минималном већином 51,4 напрема 48,6 одсто гласова. Први пут тада није освојио већину у Истанбулу и Анкари, али он као да још није схватио ту опомену.

Поред Ердогана (64) за шефа државе се кандидовало још пет кандидата, пошто опозиционе странке нису успеле да се окупе око једне личности. Истраживања јавног мњења која у Турској, ипак, треба примити с резервом, предвиђају Ердоганову победу (добиће од 42 до 53,5 одсто гласова, како у којој анкети). Али, велико је питање да ли ће освојити апсолутну већину гласова (51 одсто) или ће за две седмице, 8. јула прва два кандидата ићи у други круг на нову проверу снага.

Ко год да постане нови председник имаће практично неограничену власт: по свом нахођењу постављаће функционере, један број тужилаца и судија у високим правосудним органима, издаваће декрете, моћи ће да прогласи ванредно стање, да распусти парламент, распише изборе

Према анкетама њему ће се у том случају највероватније супротставити кандидат водеће  опозиционе партије ЏХП Мухарем Инџе (54) кога сада подржава 24 до 30 одсто грађана. Он је годинама посланик и слови за великог критичара Ердогана. Не искључује се да можда то буде и председница „Добре” партије Мерал Акшенер (61), коју многи ословљавају као „вучицу” и „челичну леди” што је показала док је кратко била министар унутрашњих послова. У опозиционим странкама су сада коначно схватили да у том случају треба да стану иза Ердогановог противника, свеједно ко ће се наћи на другој позицији.

Посебну пажњу изазива пласман лидера прокурдске  Народне демократске партије Селахатина Демирташа који се из затвора у Једрену кандидовао за шефа државе. Он је осумњичен да подржава „курдске терористе” и кампању је водио преко друштвених мрежа.

Према анкетама, владајућа АКП могла би да изгуби већину места у меџлису први пут од како је дошла на власт 2002. године. Ту могућност до краја не искључује ни сам Ердоган. „Ако добијемо мање од триста посланика (од укупно 600 ) онда ћемо разговарати о стварању коалиционе владе или о расписивању нових избора”, изјавио је у једном телевизијском интервјуу.

Према уставним амандманима председник државе се бира на пет година с тим што има право на два мандата. Ко год да то буде он ће практично имати неограничену власт: по свом нахођењу постављаће потпредседнике државе, именовати  министре, високе државне функционере, један број тужилаца и судија у високим правосудним органима, издаваће декрете, моћи ће да прогласи ванредно стање, да распусти парламент, распише изборе.

„Ако Ердоган победи на изборима он ће се понашати као ‘изабрани султан’ што је и досад често чинио кршећи устав”, упозоравају у опозиционим странкама и позивају грађане да зауставе страховладу једног човека.

Ердоган је многе изненадио када је расписао изборе годину и по дана пре рока. Он  је очевидно проценио да је ово најбољи тренутак за излазак на биралишта, и сада покушава да привуче гласове грађана због наводне успешне борбе против тероризма не само у Турској него и у Сирији  и Ираку. На овај начин жели да предухитри неповољне последице економске кризе која куца на капије Турске пошто страни инвеститори у последње време, због политичке кризе у земљи и региону, заобилазе Анадолију, док је курс лире у рекордном паду, а инфлација је у порасту.

 

 


Коментари0
6d5db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља