недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:19

ДНК ће откривати и лик убице

Није у питању научна фантастика, научници и форензичари увелико раде на томе да из биолошких трагова „извуку” изглед извршиоца или жртве злочина
Аутор: Милан Галовићсубота, 23.06.2018. у 22:00
ДНК код ће моћи да открије и изглед особе (Фото Пиксабеј)

У страховитој детонацији експлозивне направе, постављене у теренско возило „тојота рав 4”, у Београду је недавно ликвидиран Синиша Милић (45). Убиство је извршено на Аутокоманди, усред дана, а медији су известили да је реч о још једном у низу обрачуна криминалних кланова. Форензичари су обавили детаљан увиђај, укључујући и покушај да се дође до биолошких трагова особа које су поставиле експлозивну направу испод џипа.

Није познато да ли су успели у томе, али ДНК анализа спада у оне методе којима тужилаштво и полиција постижу много, или се од њих много очекује. Анализа генетског записа у криминалистици је толико напредовала да форензичари данас, на пример, приликом претреса стана у којем су боравили бегунци од закона, у року од једног дана могу да утврде ко је у њему боравио. Наравно, уз предуслов да су пронађени биолошки трагови на предметима као што су чаше, даљински управљач, намештај и други, и ако у евиденцијама постоји ДНК одређене „безбедносно интересантне” особе, с којим се могу упоредити.

Чак и када се не зна чији је ДНК у питању, његовим чувањем могуће је накнадно доказати злочин, када се дође до осумњиченог. У САД се помоћу ове методе решавају и злочини извршени пре више деценија, посебно када је реч о убиствима и силовањима, случајевима у којима је сачуван узорак крви или сперме. Тако је недавно идентификован осумњичени за низ убистава и силовања извршених у Калифорнији седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, којег су медији назвали Голден стејт килер.

Али, да ли ће једног дана бити могуће из ДНК записа „извући” лик осумњиченог или жртве ако су у питању посмртни остаци непознате особе? Судски вештак за форензичку генетику Душан Кецкаревић, руководилац Центра за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду, убеђен је да – хоће.

– Верујем да ће научници бити у могућности да из ДНК извуку лик, скоро идентичан изгледу те особе. Кажем скоро идентичан јер осим генетике на лик сваког од нас утичу и спољашни фактори – каже Кецкаревић.

Он објашњава да је реч о форензичкој фенотипизацији. Фенотип описује „лик”, односно „спољне карактеристике”. Ова могућност није само научна фантастика, увелико се ради на добијању лика из ДНК, обављени су и неки експерименти. Далеко од тога да би се на основу тих првих добијених ликова неко могао идентификовати, али – у најгрубљим, основним цртама, добијени изглед лица подсећа на особу о којој се ради. У једној документарној емисији, на основу длаке косе ауторке, реконструисан је њен лик који подсећа на њу. 

– У истраживањима у овом правцу најбоље резултате су постигли научници с Универзитета у Ротердаму – каже Кецкаревић.

Он напомиње да је за форензичку фенотипизацију неопходан чист, јединствен, траг особе чији се идентитет утврђује. Најбољи такви биолошки трагови за анализу су крв и сперма, а јединствен траг значи да припада једној особи, односно да није дошло до мешања биолошких трагова више људи.

Већ данас је могуће много тога „извући” из генетског записа пронађеног на месту злочина. На пример, могуће је утврдити боју очију особе чији се идентитет утврђује, „изворну” боју косе или којој раси припада. Сви ови подаци могу сузити круг осумњичених.

Осим тога, могуће је одредити из ког дела света је особа за којом се трага. У пракси се дешавало да се приликом истраге убиства у Великој Британији на основу ДНК утврди да је могући извршилац из источне Европе, што је уз друге полицијске методе истрагу одвело до осумњиченог из Пољске.

Ма како невероватно звучало да ће на основу биолошког трага, насталог макар и само додиром неког предмета, једног дана бити могуће реконструисати лик те особе, треба имати на уму да би пре неколико деценија и ДНК анализа, каква је данас, звучала као научна фантастика. Ко је могао претпоставити да ће Голден стејт килер бити идентификован помоћу овакве методе? 

И то не на основу свог генетског кода, јер га није било у регистру, већ на основу такозване фамилијарне ДНК. Форензичари, пошто у базама података нису имали запис осумњиченог, дошли су до једног његовог рођака који је имао проблеме са законом па је био регистрован у евиденцијама, а који је имао сличан ДНК попут оног из биолошких трагова са места злочина. Остало је било на полицији, да међу родбином потражи сумњиву особу, чија ДНК се поклапа са давно прикупљеним биолошким узорцима.

Ако су форензичари МУП-а Србије приликом увиђаја после експлозије на београдској Аутокоманди успели да издвоје биолошки траг особе која је, постављајући експлозивну направу, додиривала возило, можда ће то полицију одвести до расветљавања ове ликвидације. Ко зна, уколико се истрага одужи, можда ће једног дана из прикупљене ДНК добити и њен – лик.


Коментари4
978a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stojan mišić
Uvesti kod izdavanja dokumenta i uzimanje uzoraka dnk. Zakonom propisati.
Саша Микић
Написао сам ја сличан коментар, али није објављен. Наиме, поред отиска прста може се прописати и узимање ДНК узорка, али... Када је уведен нови образац личне карте било је идеја да се узимају отисци свих прстију и дланова, али то није прошло, јер се тиме нарушавају личне слободе. Да ли се и узимањем ДНК узорка нарушавају на исти начин личне слободе? По закону отисци прстију узети за личну карту могу се користити само за идентификацију лица у случају када нема личну карту или када се ради о НН лешу. Отисци се не могу користити за идентификацију извршилаца кривичних дела. По томе ни ДНК узорак не може служити у друге сврхе сем идентификације лица или леша. А шта ако се законодавци одлуче да све то једног дана промене? Да ли ћете пазити шта и где додирујете да не бисте оставили свој ДНК на незгодном месту чисто у пролазу и одговарати ни криви ни дужни?
Препоручујем 0
Milan
Zanimljiv članak.
Ненад Рајковић
Dakle, dva preduslova. A i nešto nam je tanka DNK baza.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља