петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Брза дијагноза је пола терапије

Уместо шетње по ординацијама, на првом Конгресу ургентне медицине југоисточне Европе чуло се да би све специјалности ваљало објединити кроз један преглед, после кога лекар одлучује да ли пацијент иде кући или остаје у болници
Аутор: Славица Ступарушићнедеља, 24.06.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

На управо завршеном Првом конгресу ургентне медицине југоисточне Европе у Београду могло се, између осталог чути, да је ургентна медицина специјализација будућности која може да допринесе економичнијем и квалитетнијем лечењу пацијената.

– Лекар специјалиста ургентне медицине мора да буде широко образован, што значи да познаје све области и да може да направи тријажу када пацијент стигне у ургентни центар – објашњава за „Политику” прим. др Миљан Јовић, члан Управног одбора Друштва лекара ургентне медицине Србије, које је и било организатор конгреса. Наш саговорник напомиње да се у Сједињеним Америчким Државама око 47,7 посто свих здравствених услуга уради на одељењима ургентне медицине и тим примером скреће пажњу на важност лекара који у хитним случајевима мора брзо и сигурно да збрине пацијента.

Доцент др Марко Ерцеговац, директор Ургентног центра Клиничког центра Србије врло посвећено настоји да оствари идеју, о којој је говорио на Конгресу, да специјалиста ургентне медицине, сем у хитној помоћи, мора да ради и у ургентном центру, јер је за то школован. Захваљујући широком образовању ових специјалиста у дијагностици и терапији, они би сваки проблем решавали брзо, већ у ургентном центру.

У Клиничком центру Србије је, како каже др Јовић, почела примена новог концепта што је корисно да  буде пресликано и у остала три ургентна центра у Србији: у Новом Саду, Нишу и Крагујевац, и да се касније прошири на целу Србију. Предлог је да све опште болнице имају ургентни центар „у малом” који би радио тријажу пацијената и растеретио ионако оптерећене болнице.

– Важно је да се цео процес заокружи, што подразумева простор за рад, потребну дијагностику, дефинисање обима посла. Пре две године постојао је пројекат који је унапредио тријажу пацијената, јер у случају када у исто време дође 50 пацијената лекар мора врло брзо да процени ко је први, други, седми a ко последњи за пријем – наглашава прим. др Јовић.

Ипак, у пракси данас то не изгледа тако, јер има доста шетње и празног хода што болесном човеку свакако најмање треба. Пацијента изабрани лекар после процене пошаље код хирурга са упутом на коме пише „хитан случај”. Он се јави на шалтер ургентног центра са упутом за хирурга, овај према тегобама на које се жали установи да је то посао за интернисту. Оде човек код интернисте са извештајем, овај га упути у лабораторију, на ултразвук и све то траје, траје... Када су резултати готови интерниста констатује: „Имате уролошки проблем, морате у уролошку амбуланту!”. Пацијент, онако под боловима, изнемогао, оде тамо, прегледају га и установе не ово је за тог лекара и шетња се наставља.

Нови концепт подразумева да се све то сведе на један преглед специјалисте ургентне медицине, на један разговор, једно снимање и један закључак, после чега пацијент из ургентног иде или у болницу или кући. По Јовићевим речима он мора из ургентног да изађе са дефинисаним проблемом. Ако у будућности и буде тако имамо ли довољно специјалиста ургентне медицине?

 – Имамо али недовољно, за разлику од неких европских земаља које увозе лекаре или се организују на неки други начин, јер их немају уопште. У Србији постоје четири универзитетска града и у сваком катедра ургентне медицине. Специјалиста у овом тренутку има око 400, што мислим да је мало за наше потребе – истиче прим. др Миљан Јовић, додајући да су због и на конгресу ставили нагласак на много већу примену дијагностике у ургентној медицини и да цела прича подразумева пре свега ултразвучну дијагностику.


Коментари1
c1fdf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Некада се брза дијагноза може поставити и на основу обичне фотографије.Погледајте крајње леву и десну особу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља