понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:58

Ускоро „листа срама” за непоштене произвођаче

Захтевамо хитну промену анекса европске директиве о непоштеној пословној пракси како би се различит квалитет производа укључио на такозвану црну листу, саопштили из Одбора за околину, јавно здравље и безбедност хране ЕУ
Аутор: Ивана Албуновић - Јелица Антељнедеља, 24.06.2018. у 22:00
Фото Пиксабеј

Одбор за околину, јавно здравље и безбедност хране Европског парламента изгласао је прошле недеље великом већином извештај о различитом квалитету производа на тржишту Европске уније. Земље југоисточне Европе, на чијим тржиштима се продају производи лошијег квалитета, већ дуго су лобирале за решење овог проблема, али није било помака. У Хрватској је спроведено велико истраживање које је показало да се на овом тржишту продаје роба лошијег квалитета која је притом још и скупља него у остатку Европе. После објављивања ових података, али и сличних активности у другим земљама, ЕУ је издвојила средства из буџета и определила их за велико европско истраживање на ову тему, које би требало да буде готово крајем ове године. 

– Ово је велики успех, јако далеко смо догурали од почетних уверавања Европске комисије да док нас не трују, проблема нема. Извештај су подржале све политичке опције, а изгласани текст је врло амбициозан и шаље јасну поруку да се овај проблем неће толерисати. Захтевамо хитну промену анекса европске директиве о непоштеној пословној пракси како би се различит квалитет производа укључио на такозвану црну листу – изјавила је хрватска европарламентарка Биљана Борзан.

 

Она је, како се наводи у саопштењу, успела да „прогура” и захтев са новим правилима при означавању производа, као и иницијативу за успостављање европског јавног регистра или „листе срама” свих произвођача за које је утврђено да пласирају производе различитог квалитета на тржиште. 

– Надлежна ЕУ агенција треба да обезбеди да регистар буде јаван и лако доступан свим грађанима на тржишту ЕУ. Тражили смо и право одштете за грађане којима се пласирају такви производи. Иначе су казне за произвођаче и до четири одсто њиховог годишњег промета или чак више у појединим земљама које су тако регулисале прописе – објаснила је Борзан и додала да је извештај усвојен са 51 глас за, девет против и само три уздржана. 

Како је „Политика” већ писала, још у марту ове године ЕУ је издвојила 800.000 евра за финансирање пројекта контроле хране и непрехрамбених производа, а крајем прошле године се обавезала да ће радити на развоју методологије за истраживање квалитета . Државе чланице су упоредо радиле своја независна истраживања, па је у Хрватској, рецимо, више од 80 одсто испитаника изјавило да их мултинационалне корпорације третирају као грађане другог реда. Жалили су се највише на храну, али и на квалитет аутомобила, технике па чак и на пољопривредне препарате. Ово истраживање је, иначе, било прво у ЕУ које је обухватило и непрехрамбене производе. Највеће разлике пронађене су код детерџента „аријел” који, како се испоставило, има знатно слабији квалитет на хрватском тржишту. Прво истраживање о квалитету хране објавила је Словачка, још 2011, али Чешка је највише заслужна, јер њихова влада највише гура ово питање на већу, као и Мађарска, која је урадила истраживање квалитета намирница на њиховом тржишту. 

Вести из Европског парламента о квалитете робе врло су занимљиве и за потрошаче у Србији у којој се о овој теми говори годинама. Међутим, да бисмо се нашли у истој равни са потрошачима у ЕУ и добили квалитет какав се нуди купцима на западу, било би неопходно да се уради слично истраживање и утврде чињенице на терену. Познато је да се на нашем тржишту продају производи слабијег квалитета, па чак и када је реч о оним које производе велике мултинационалне компаније. За истраживање, међутим, нема новца, а ни потрошачке организације немају толику снагу да га обезбеде, па чак и уз помоћ државе. 

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да је познато да у Србију стиже роба лошијег квалитета углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, где велике светске компаније имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе. Он подсећа да је НОПС још 2011. године урадио упоредну анализу производа, али на малом узроку јер је реч о веома скупој анализи с обзиром на то да испитивање само једог хемијског производа кошта и до 2.000 евра. Резултати су показали да су креме за лице на нађем тржишту лошије, да чоколаде имају мање какаоа, а зачини више соли него поврћа.

– Тражимо помоћ од државе да се и Србија укључи у ова истраживања, а пробаћемо и да кроз европске фондове дођемо до средстава – каже Паповић, додајући да се потрошачи у Србији често обраћају овој организацији захтевајући да контролишу квалитет производа и објаве резултате.


Коментари1
42615
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

penzioner
Da li se u prevare racuna i DUGOGODISNJE varanje penzionera katalogom PENZIONER gde se ne iskazuje da je kamata za placanje na rate DVADESET POSTO.Ako nesto za gotovo kosta 9.990, uz ucesce 999 i 11 rata od 999 din izadje 11.988, da li je to 0,2 ili 20%?! Postoji li trzisna inspekcija u ovoj drzavi?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља