субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ЕСТОНСКА ИСКУСТВА СА ЕЛЕКТРОНСКОМ УПРАВОМ

Мали брат који помаже а можете га казнити

Не страхујући од тога да ће их свеприсутна дигитална мрежа подвргнути надзору „великог брата”, Естонци преко интернета могу све осим да се венчају и купе кућу
Аутор: Јелена Кавајанедеља, 24.06.2018. у 22:00
Папирни рецепти су одавно прошлост (Фото:2 E-Estronia)

Талин – Увођење електронске здравствене књижице у Србији пратиле су бројне тешкоће и прате је и даље, а стручњаци мисле да овај комад пластике и није био нужан. Црна Гора је, можда учећи на нашим грешкама, недавно одложила увођење е-књижице како би сагледала идеју јединственог електронског документа за све потребе. Управо такав систем се више од 15 година успешно примењује у Естонији, уверила се медијска екипа из Србије која је недавно посетила ову балтичку земљу.

За вишефункционалан лични документ, који је и возачка дозвола и здравствена књижица и картица лојалности у продавници, Естонци јавно захваљују – грешкама комшија. Финска је на такав документ потрошила 23 милиона евра, али је (као и Србија) оставила грађанима могућност избора. Естонски закон је 2002. прописао да је лична карта са чипом обавезна и данас је има 97 одсто становника. Није предвиђена казна за оне који је неће, али је због бројних погодности широко прихваћена. Број саме карте није осетљив податак јер, да би било шта урадили у онлајн окружењу, грађани морају да унесу лозинку.

Документ који важи десет година (кошта 25 евра) неопходан је да би се приступило сервисима е-управе, у чему је ова бивша совјетска република један од светских лидера. Становници Талина са много ентузијазма причају о томе шта све могу да ураде онлајн.

Алан Алакула, шеф канцеларије ЕУ у Талину, не сећа се кад је последњи пут потписао неки документ руком на папиру. Користи електронски потпис, који добија заједно са личном картом, слично као и власници овог документа (с чипом) у Србији, само што код нас морају још једном на шалтер да би га активирали. Естонски функционер више не мора ни да буде у канцеларији да би убацио карту у читач, јер виртуелни дупликат личног документа има у мобилном телефону. Тако уговор може да потпише док се вози до посла.

Студенти Кристијан и Ана објашњавају да им је лична карта довољна идентификација да преко портала закажу преглед код свог лекара и неких специјалиста. Могу да виде шта им је од лекова прописано и, такође само са личном картом, подигну лек у апотеци, без папирног рецепта.

Грађанима Србије, који у мноштву ситуација морају изнова да доказују држави да су се родили и да су још живи, свидео би се важан стуб естонске дигиталне државе који гласи „само једном”. Ако је влада од вас једном добила неки податак, више га не тражи. Може да га користи за сврху за коју је прикупљен али и за друге потребе. Дели га, кад је то неопходно, са другим установама и са приватним сектором, али законом је строго регулисано ко може да има приступ и сваки увид у базу оставља неизбрисив траг у модерној блокчејн технологији. На томе се базира поверење грађана, који је темељ целог система.

„Ако полицијски службеник погледа податак на који нема право, може да оде у затвор. Лекари су губили посао зато што су гледали податке туђих пацијената. Ни мој лекар не сме да ми гледа картон из радозналости после поноћи. Ја све могу да проверим и могу да се жалим. По закону, појединац је власник свих података о себи”, објашњава Индрек Оник, менаџер „Е-шоурума”, необичне поставке која слави успехе дигиталне државе.

Такође није дозвољено дуплирати податке у више база, с једне стране због безбедности, а с друге због прецизности – да не би било дилеме око тога где су ажурирани. Размена се обавља најпрометнијом естонском „саобраћајницом” званом „Икс-роуд”, дигиталном инфраструктуром која повезује 900 организација и база података.

Данас Естонци могу све обавити онлајн осим да се венчају и разведу или купе и продају кућу, хвали се Мартен Кавец, национални саветник за дигитални развој.

Хитна помоћ на таблету добија здравствени картон пацијента. Пореска пријава подноси се за три минута, а фирма региструје за просечно 18. Грађани уштеде две седмице годишње које би провели на шалтерима, а држава два одсто бруто друштвеног производа, колико је кошта чланство у НАТО, па се шале да им национална безбедност дође гратис

„Недавно сам морао у банку први пут после три године да бих овластио партнерку за картицу, али то је само зато што нисмо у браку”, каже  Кавец и открива зашто је у е-управи најмања балтичка република 15 до 20 година испред великих земаља које имају новац, знање и иновативне компаније.

„Дигитализација јавног сектора нема много везе са технологијом. То је у највећој мери културолошка промена, а за то је потребно време. Да бисте променили процесе, морате да промените законе, а пре него што промените законе, корисници морају да верују држави”, објашњава Кавец. У шали додаје да Естонци не виде у оваквом систему великог већ малог брата – помаже им у животу, а могу да га истуку.

Родитељи и деца преко интернета могу да прате школско градиво, оцене, изостанке, домаће задатке. Полицајци праве е-записник, сведоци у судници се саслушавају путем видео-линка из затвора, а хитна помоћ на таблету добија здравствени картон пацијента. Пореска пријава подноси се за три минута, а фирма региструје за просечно 18. Грађани уштеде две седмице годишње које би провели на шалтерима, а држава два одсто бруто друштвеног производа, колико кошта чланство у НАТО, па се шале да им национална безбедност дође гратис.

Велики замајац дигитализацији дао је приватни сектор, посебно банке и телекомуникационе компаније, које су деведесетих година финансирале дигитално образовање 80 одсто становништва јер су имале стратешку визију да ће им се тај новац брзо вратити. Напунили су школе, општине и библиотеке компјутерима тако да је свако могао да има приступ рачунару и да на курсевима научи основне ствари. Сада је фокус више на дигиталној хигијени: да не пишу лозинке тамо где држе личну карту и да не наседају на онлајн преваре.

Код нас је било покушаја да се овај модел преслика и почетком 2015. формирана је радна група. Душан Стојановић, руководилац групе и некадашњи први човек Дирекције за е-управу, наглашава да је тешко било у Србији правити модел упоредан са земљом која има само 1,3 милиона становника, концентрисаних у три велика административна центра, што знатно олакшава организовање е-управе. Уз то су Естонци, док су градили систем од нуле, имали велику оперативну, техничку и кадровску подршку НАТО-а и САД после одвајања од Русије.

Просечна плата у Естонији је око хиљаду евра, а неограничени мобилни интернет је мање од шест евра месечноОд нашег специјалног извештача

„Мобилисали су сопствену привреду, договорили се са 20 највећих компанија да раде без надокнаде, а влада је обећала да ће им помоћи да продају добра решења. Кад смо им били у посети, они су већ имали модел пресликан у више од 70 земаља”, прича Стојановић.

Радна група је закључила да је наша стратегија развоја информационог друштва у духу естонског модела и да нам не недостаје ниједан закон. У пракси је било тешко применити модел.

„Управа царина и пореска управа поручиле су нам да правимо свој модел, али да њих то не интересује. Док Естонци теже поједностављењу, ми компликујемо јер лобији иду да на то неко заради. Још 2010. смо у једној радној групи листом били против појединачних здравствених е-књижица, али нико нас није слушао”, каже Стојановић. Он, ипак, оцењује да је Србија много напредовала у е-управи, за шта је добила и велика признања.

Наши грађани на порталу најчешће продужују регистрацију возила, пријављују новорођенчад и пријављују децу у предшколске установе.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и е-управу, каже да су највећи изазови у спровођењу дигитализације, која је истакнута као један од приоритета владе, едукација државних службеника за коришћење информационих система, подизање свести запослених у јавној управи, али и грађана о значају и коришћењу система е-управе.

Од почетка године и код нас фирма може да се региструје онлајн, што је 30 одсто јефтиније од одласка на шалтер. Међутим, анкета је показала да од 1.350 предузетника регистрованих за првих пет месеци ни трећина није искористила услугу. Они који су знали за могућност, а нису је искористили рекли су да је „на папиру лакше и сигурније”. Један од разлога је и то што банке често траже папирно решење.

 

Гласање преко интернета – сигурно од уцена

Људи с којима смо разговарали у Талину не сећају се да је било случајева крађе идентитета. Прошлог септембра уздрмао их је безбедносни пропуст установљен код великог броја личних карата, али није било злоупотреба. Сертификати су замењени, а грађани су поверење у систем показали тиме што су у рекордном броју на општинским изборима у октобру гласали онлајн.

Гласање преко интернета било је једна од првих примена личне карте с чипом, а данас су грађани Естоније једини у свету који имају могућност електронског гласања на свим изборима. Од 2014. око трећина бирача свих старосних доби даје свој глас на овај начин и тај проценат не расте много, али благо расте одзив.

Као да је слушао српске приче о куповини гласова, Индрик Оник као предности е-гласања истиче немогућност манипулација. Ако неко под претњом оружјем буде присиљен да заокружи једног кандидата, глас може да промени када уцењивач оде, јер прописи дозвољавају промену мишљења. Рачуна се последњи избор.

Прва амбасада података

Са оваквом дигиталном архитектуром највећи изазов је сачувати безбедност података и система. Естонија је прва земља на свету која ће добити амбасаду података – у Луксембургу – као резервну базу из које би у случају неког великог сајбер-напада цео систем могао да се поврати. Мартен Кавец каже да је највећа безбедносна претња Русија, али пошто је један велики хакерски напад из тога правца земља већ доживела 2007. без веће штете, он тврди да су сада једна од најспособнијих нација да спрече евентуални нови напад.

Имовина политичара на длану

Подаци из катастра су јавни и сваки грађанин има приступ онлајн бази.

Када се укуца име председнице Керсти Каљулаид, претрага показује да је власница једне куће. На исти начин може се проверити имовина повезаних лица, родбине и пријатеља, што у другим земљама захтева мукотрпно истраживање новинара ако сумњају на корупцију. Постоји и база података о управним одборима предузећа, где се такође лако прати траг новца и утврђује евентуални сукоб интереса.


Коментари7
c5b7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mali radojica
1. Dobro država je uštedela, ali narod nije. Šta ja imam od toga ? 2. Država ima sve podatke o meni, ali ja nemam sve podatke o državi. (gde ide porez) 3. Narod neće čekati na šalteru ali hoće na mailu. Evo kad predaš obrazac-prijavu čekaš po godinu dana za potvrdu. To je realnost svakog Srbina bez beze. 4. Koja je garancija da odogovorno lice tj šalteruša neće samoinicijativno da prekroji podatke u korist drugog ? To je najčešća zloupotreba u Srbiji. Kuća nije vaša evo eletronski potpis vaš (malo banalizujem ali je tako)
Братимир
Шта тек може велики брат?
Марко
Ja сам инжењер електронике и мислим да је идеја јединственог идентификационог документа врло опасна. Систем може да се компромитује и хакује на много начина. Посебно је проблематична огромна моћ државе над својим грађанима, и могућност да се то злоупотреби. Свестан сам економског напретка Естоније услед концентрације ИТ стартапа и толико либералног законодавства, али мислим да потенцијалне опасности, посебно недостатак приватности превазилазе предности. Још кад би јавашлук наше администрације додали на то (сетимо се свих цурења личних података из државних инститицуја), то би било врло лоша вест за нас.
Bosa S
Sto manje birokratije i papira to bolje.
Препоручујем 2
Марко
А замислите колико би тек били на изволте и једноставни за злоупотребу да је све на једном месту, да цео живот човека представља једна картица са једним password-om.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља