субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:05

Опасне фантазије Приштине о „зеленој трансверзали”

Порука Реџепа Хотија да би тзв. Косову требало да припадну Санџак и југ централне Србије делује као да су поједини приштински кругови постали главни заговорници старог турског пројекта
Аутор: Никола Белићнедеља, 24.06.2018. у 22:00
Фото Википедија

Пројекат који је у прошлости најчешће повезиван с Бошњацима, такозвана зелена трансверзала, данас је, бар према најновијим порукама представника самопроглашеног Косова, „оживео” међу тамошњим Албанцима. То је потврдила и најновија изјава Реџепа Хотија, саветника председника привремених институција у Приштини Хашима Тачија, да би подела КиМ подразумевала да косовске власти припоје себи Санџак, односно Рашку област, и југ централне Србије, односно Прешево, Бујановац и Медвеђу.

Реагујући на ове речи, председник Србије Александар Вучић изјавио је да код дела косовских Албанаца постоји потреба за формирање „зелене трансверзале”, а на њеном путу до Санџака управо је север Косова, који им смета. „Када говорим о њиховој ’глади’ за заузимањем севера Косова, увек сам имао све те аргументе, и Газиводе и Валач, и за њихову потребу да одрже ту линију, на којој су увек инсистирали и коју сада један од тих политичара више не може да сакрије”, рекао је Вучић, упозоривши да се тако нешто неће догодити.

Министар спољних послова Ивица Дачић жељу појединих Албанаца за обнављањем „зелене трансверзале” назвао је фантазијама опасним по регион, додавши да иза њих стоји исламски екстремизам. „То није ништа ново, то постоји више векова. То је позната жеља још из доба Аустроугарске и Турске, да се одвоје Србија и Црна Гора линијом која би ишла преко Косова, Санџака и БиХ. Препрека томе је северно Косово”, изјавио је Дачић.

Да је „зелена трансверзала” пројекат који припада прошлости, односно времену када се Османска империја грчевито борила за свој останак у Европи, а њено подручје обухватало Косово, Албанију и Македонију – за „Политику” објашњава историчар Немања Старовић, који додаје да се ова идеја данас махом јавља међу радикалнијим елементима на албанском етничком простору. „Постоји наравно и фактор исламског екстремизма, али он је овде у другом плану у односу на албанске националне аспирације. Ипак, без обзира на то што усијани екстремисти користе свакакве поруке, то није таква опасност. Први разлог је што муслиманска популација управо на овом подручју данас нема јединствене ставове”, истиче Старовић.

Управо зато изјаву Хотија сматра више провокацијом. „Говорити о некаквом припајању такозваног Санџака такозваном Косову нема никаквог смисла, ако ни због чега другог онда због чињенице да се готово нико у самом Санџаку не залаже за тако нешто. Нити би хтео да се прикључује на било који начин некаквом Косову”, оцењује Старовић.

Међутим, у тренуцима док се протеклих дана говорило о притисцима на Србију због севера КиМ, поново се огласио и председник Бошњачког националног вијећа Сулејман Угљанин. У разговору са шефом мисије ОЕБС-а у Србији Андреом Орициом изнео је тврдњу да се држава Србија односи непријатељски према Бошњацима у Санџаку, као и да на овом простору не постоји владавина права. Шеф СДА Санџака иначе је у био на челу такозване Канцеларије за независни муслимански Санџак, која је у Истанбулу отворена још 1992. године.

Немања Старовић, међутим, каже да је политичка тежина Угљанина у бошњачком етничком корпусу данас ипак мала и да се умањује сваким даном: „Он је потпуно мењао своју политику и реторику из године у годину, у односу на то да ли је прихваћен као део владајуће коалиције и добио неку мрвицу. Због тога је после толико времена компромитовао своју политичку позицију.”

Чини се да је модерна Турска управо напустила некада свакако присутни идеолошки моменат у вођењу своје спољне политике, а тиме и пројекте као што је „зелена трансверзала”, каже историчар Немања Старовић

У контексту „зелене трансверзале”, у последњој деценији 20. века, али и првих година овог столећа, често је помињана и улога Турске. Чињеница је, међутим, да актуелна политика ове земље у протеклом периоду – и поруке председника Реџепа Тајипа Ердогана о сарадњи с Београдом, уз бројне инвестиције, као и посете нашој земљи – не одају утисак да је повратак старог пројекта етничког повезивања с Босном и Херцеговини нешто што има данас већу потпору у владајућим круговима у Анкари. Утолико су најновије изјаве албанских политичара с Косова и Метохије о томе да се Санџак стопи с њиховом самопроглашеном „државом” мање утемељене.

На другачији став Анкаре указује и Старовић, оцењујући да се „чини да је модерна Турска управо напустила некада свакако присутни идеолошки моменат у вођењу своје спољне политике”. „На неки начин, ослободила се вишка идеологије, чином денунцирања Ахмета Давутоглуа с места министра спољних послова и премијера и данас се Ердоган пре свега води основним државним интересом. Тај вишак идеологије који је одбачен, пре свега искључује неосманизам, који је био записан у манифесту раније политике, на линији Давутоглуа”, наводи Старовић.

Говорећи о улози Албанаца у дестабилизовању Балкана и простора „зелене трансверзале”, шеф дипломатије Ивица Дачић поручио је да га не брину саме великоалбанске теорије, „већ њихови савезници, односно ментори, који се праве да то не чују и не знају, а када на њихова врата закуца та врста екстремизма, ширење тероризма, тек онда испадне да су и они забринути”. Тако је наговестио да би велике силе, пре свега главни покровитељи косовске независности, и данас могли да „зажмуре” на пораст претњи које долазе из појединих кругова у Приштини.

Државе из којих долазе највеће инвестиције, како у нашу земљу, тако и регион, немају интерес да се догоде било какви сукоби, оцењује Немања Старовић. „Ако погледамо да су тренутно немачке компаније највећи приватни послодавци код нас, као и да је слична ситуација у региону, верујем да они сматрају да је с временима конфликта на Балкану завршено. С друге стране, неки који су много удаљенији можда имају другачије интересе, односно да мир и стабилност на Балкану за њих не представљају приоритет”, наводи наш саговорник.

Друго питање, које је и у историјском и савременом моменту веома важно када се помене „зелена трансверзала”, али и подела између Срба и Албанаца, јесте стратешки значај севера Косова и Метохије. Његов положај, али и симболички значај, већи део домаће јавности доживљава као веома велики. „Ми се још од почетка деведесетих налазимо у једном ширем процесу редукције српског етничког простора. Тај процес траје сувише дуго и сувише је мучан. И управо је простор севера КиМ место на којем се овај процес зауставио и ту још увек стоји. То је такође простор на коме, у неком повољнијем сценарију у блиској будућности, може да дође до неке врсте преокрета, што би представљало преломан успех”, закључује Старовић.

 

„Зетра” би пресекла Републику Српску, Србију, Црну Гору и Македонију

Без обзира на то што је пројекат повезивања муслиманског становништва до простора данашње Турске стар вековима, појам „зелена трансверзала” појавио се, према тумачењу више извора из Србије и Републике Српске, када су пред зимске Олимпијске игре у Сарајеву 1984. организатори, већином из редова Бошњака, новоизграђеној спортској дворани дали име „Зетра”. О томе је својевремено говорио и Рајко Васић, бивши министар у Влади Републике Српске из редова СНСД-а Милорада Додика, указавши да је ова идеја пред рат остала у затишју, све до поновног актуелизовања из Санџака.

Поменути „коридор” пролазио би од Сарајева, преко данашњег простора Републике Српске у близини Дрине и Фоче, до делова Црне Горе и Србије, на простору који Бошњаци зову Санџак. Потом би захватао Космет и општине на југу централне Србије, што би из угла екстремних Албанаца представљало северни и североисточни крак „велике Албаније”. Појас би се настављао кроз Македонију, а потом и области у Бугарској у којима живе Помаци, односно етничка група Бугара муслиманске вероисповести, преко којих би се коридор спојио с Турском. На овом путу не налазе се само Република Српска и делови Србије, укључујући и Косово и Метохију, већ део данашње Македоније, источно од Вардара.


Коментари17
d050c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljupco Andreev
Ovo su Turske fantazije, ali neko ce im stati na put. Bez panike.
Jovan Udovicic
A ono sto se na fotografiji bijeli iznad ZETRE su hiljade grobova iz zadnjeg rata.
Petar . Stanimirović
Možemo se mi praviti koliko hoćemo da ništa ne vidimo i ništa ne čujemo /ludi/,stvari su onakve,kakve jesu.Mi im nudimo svoje puteve,a oni planiraju svoje magistrale i tranverzale.- i to mnogo većeg zamaha i hrabrosti-da se oko svojih ideja još više zbliže. Ne smetaju im ni nacije, ni istorije, ni jezici. Glavno tutkalo koje ih spaja je MERAK. A možda i mi ,negde na svetu,imamo nekog ko nam je blizak po nekom meraku. Da ne budemo baš toliko sami i jedinstveni ?
Jovanka Voždovčanka
Ne znam koliko su to "opasne fantazije" a koliko geopolitički plan Četvrtog Rajha. Koliko vidimo do sada su se sve "fantazije" Albanaca ostvarile, ili se, još, ostvaruju, uz pomoć starih zapadnih saveznika a na štetu pravoslavnih naroda na Balkanu. Ubeđena sam da je i migrantski cunami deo tog, istog, plana. A plan je-bolje i ID, bolje i"Zelena transv.", ma bolje i smak sveta, samo ne ruski uticaj. Tako razmišljaju maloumni stratezi iz Četvrtog Rajha.
Miloš
Oni bi hteli, ali nisu u stanju da to ispune. Osim ako im mentori ne "pomognu". U tom slučaju, bojim se, biće rata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља