среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:12

Болоњски систем образовања у Србији уведен само формално

„Право на школовање не мора да значи да свако треба да студира. Тиме се губи и обесмишљава универзитет. Наш Универзитет има капацитет од 100.000 студената, а око 15 одсто студената се распе у првој години студија”, рекла је Иванка Поповић.
недеља, 24.06.2018. у 20:43
Фото Р. Крстинић

Новоизабрана ректорка Београдског универзитета (БУ) Иванка Поповић изјавила је данас да је прошло 20 година откако је болоњски систем уведен у Србији административно и формално, без суштинске промене наставних предмета да би се градиво боље савладавало.

У емисији Седмица Радио Београда Поповићева је казала да је болоњски модел студирања у Србији спроведен у „спартанским условима” без финансијских могућности.

„Србија мора да се држи болоњског модела студирања, а Београдски универзитет мора да делује у оквиру европског процеса образовања да би могли својим свршеним студентима да обезбедимо могућност циркулације по тржиштима рада Европе”, рекла је Поповићева.

Она је објаснила да је Болоњска декларација дала само смернице за реформу образовања, али није административно стегла или ограничила националне универзитете.

„Оно о чему бих ја волела да Сенат (Универзитета) разговара јесте да отворено сагледамо шта смо урадили у процесу примене болоњског система, каква је пролазност студената на испитима. То не значи снижавање критеријума, ни гледања кроз прсте, већ да је неопходно олакшати испитну материју”, објаснила је нова ректорка Београдског универзитета.

Упозорила је да је проблем Универзитета то што је он постао „тампон зона” где млади људи губе године без намере да заврше факултет.

„Право на школовање не мора да значи да свако треба да студира. Тиме се губи и обесмишљава универзитет. Наш Универзитет има капацитет од 100.000 студената, а око 15 одсто студената се распе у првој години студија”, рекла је Иванка Поповић.

Она је објаснила да би јавне службе могле да уведу полагање одређене врсте државног испита за све кандидате приликом запошљавања, па би тако могло да се искристалише да ли постоји разлика између приватних и државних факултета. (Бета)


Коментари9
47eb1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан Стојановић
Болоња изгледа овако: студент одабере неки предмет, током наставе преда одређени број семинарских радова, домаћих и сл. На крају може или не мора да има испит. Постоји један испитни рок. Све носи одређени број поена и полаже се само једанпут. На крају се све сабере, и студент добије оцену. Ако студент није задовољио, он тај предмет једноставно није положио. Може евентуално следеће године поново да иде на тај предмет. Ако је тај предмет обавезан за ту област коју студент студира, студент је у узбиљном проблему. Код нас можеш да полажеш испит двеста пута.
Profesor Profesor
Tzv. Bolonjska deklaracija je tekst na dve strane A4 papira. Nema tu ničega što može mnogo da se kritikuje ili uzdiže do neba. To je manje ili više u redu. Sve ostalo je naše tumačenje onoga što piše na te dve stranice. Ta Bolonjska deklaracija donela je sa sobom i neke pozitivne efekte, ali i izrazito negativne. Ono što je po meni najnegativnije jeste dodovoravanje profesora studentima i snižavanje kriterijuma. Izbornost predmeta, umesto da bude pozitivna stvar, u našim uslovima postala je negativna. I mnogo toga još... Iznenađen sam da budući rektor ima hrabrosti da otvori ovo pitanje, jer sigurno će na kraju ispasti da ono u šta se cela Evropa, pa i mi, kunemo, nije baš da je besprekorno...
zare
Bilo je odlicno nase skolstvo ! Kako se nasi strucnjaci lako snadju u inostranstvu?Dostupno,besplatno, sa ozbiljnim predmetima i ispitima, davalo je to ranije skolstvo prilicno znanje ! Nedostajalo je vise prakse ! Zato je BGD Univerzitet medju prvih 300 od 50000 univerziteta, koliko ih ima u svetu! Nemojte obezvredjivati sve nase i negovati taj kompleks da je sve tudje bolje ! Bolonja daje organizaciju, ujednacavanje, ali nije bolje ! Zadnje dve decenije su nas mnogo unazadile, ali smo mi cvrsti i popravimo u hohu slabosti kojih ima !
Nenad S
Ako svi idu na fakultet, tim se obesmisli fakultet? Pa to je nesto naj nakaradnije sto sam cuo u zivotu svom...eto sta je Bolonja napravila od ljudi.
Саша Микић
Ниједна земља, ма колико богата била, неће школовати оне који нису довољно способни или надарени. Тамо негде 80-тих разговарао сам са двојицом Грка браћом који су обојица студирали медицину у Београду. На питање да ли ће после имати проблема да се запосле у Грчкој рекли су ми да неће, јер им мама има поликлинику. Када сам их питао зашто онда нису студирали Грчкој, јер очито им није био проблем у новцу рекли су им да нису могли, јер нису имали довољан број поена за упис. Проверите и ви како и који су услови за упис на неком од универзитета на Западу па ћете видети, а тек на приватним факултетима су услови за пријем још ригорознији. И на крају факултет је успешнији када што већи број уписаних на крају и дипломира и то у року, а не као код нас да се студирање развуче и да од уписаних студената дипломира тек десетак процената.
Препоручујем 16
natalija
Bolanja je u Srbiju uvedena iz pre svega 2 razloga: 1) da uzimaju pare od EU za reforme fakultetskih programa i tsl (projekti....), 2) Bolonja je "smokvin list" koji treba da sakrije da je školski sistem otišao u totalni aut, osnovna-srednja škola su otišle u aut (ratovi i ratovi u rukavicama su uništili svaki civilizovan sistem vrednosti). Da je ostao stari način studiranja prolaznost na ispitima bi bila 1 do 2% Ovako po Bolonji studenti preko testova "polože" male porcije (više prepišu, nabubaju - dobiju ocenu i za nedelju dana nemaju pojima o tom predmetu).. usmeni kod većine nastavnika ne postoji. Popovićeva neće da vidi (zato i jeste rektor) da je već 2 decenije "masovno poklanjanje ocena" da bi se pravio privid kao je sve OK! Dovoljno je pogledati našta liče bolnice sa mlađim kadrovima) "operacija uspela pacijent umro"! A došli smo i dotle da imamo doktore medicine čija empatija teži nuli....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља