среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: Требиње

Дучић je волео свој родни град

На славног песника, писца и дипломату у вароши на реци Требишњици подсећају књиге, вредне уметнине, рукотворине, саднице, које је доносио са бројних путовања
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 27.06.2018. у 13:15
Требиње (Фото Борка Голубовић-Требјешанин)

„Требиње је један град изузетног значаја међу градовима старог српског царства. Овде је пореклом прва династија, српска династија Војисављевића, који су владали пре Немање нашим народом...”

Трагом ових речи надахнутог Јована Дучића, писца, песника и дипломате запутисмо се уз Дрину преко Мокре горе, Андрићграда, Вишеграда, Фоче и Сутјеске, па Билећког језера и Гацка до бајковитог Требиња, подно Леотара, на реци Требишњици.

Вредело је упустити се у ову авантуру јер Дучићево „мило Требиње”, како је овај знаменити Херцеговац знао да каже за свој родни град, дочекује сваког путника-намерника широм раширених руку под стогодишњим платанима који су обележје овога града. Опет по идеји и замисли славног Дучића, који је обожавао Требиње, бринуо о њему и увек му се враћао.

Његош и Јелена Анжујска

Неколико мањих династија, ако завиримо у историју, смењивало се владајући овим крајем, од династије Бранковића, од Младена, Бранка и Вука... Моћни Душан је овде долазио да преговара са Дубровчанима, а краљица Јелена Анжујска, мајка Драгутина и Милутина, баш на Требишњици имала је свој двор где је проводила зиме због медитеранске климе која одликује ово поднебље.

Завештање
Колико је Дучић волео родно Требиње може се видети и из једног од три тестамента које је оставио: „ У случају да умрем ван Требиња, места мог рођења, желим да се моје тело пренесе у Требиње и сахрани... гробница да се озида и поплоча бетоном, а место сваког другог споменика желим да се на гробници постави један велики  блок црног гранита и да на њему не буде ништа друго написано него име: Јован Дучић”. Његови посмртни остаци данас почивају на брду Црквине у Херцеговачкој Грачаници, манастиру који је саграђен по узору на истоимено косовско здање захваљујући ктитору Бранку Тупањцу, херцеговачком привреднику из Чикага. Гробно место песниково сваке године посећује више десетина хиљада туриста.

Отуда на зидинама старог Требиња и  фигура Јелене Анжујске која се у своје време опходила према Требињцима као права народна жена и свесрдно им помагала, због чега се њена десна рука налази у манастиру Тврдош. У овоме је крају и  лепу бројку својих песама сакупио Вук Караџић, своје радове написали бројни научници и филозофи, али и иметак стекли умешни трговци. Не треба заборавити ни славне војводе који су оставили свој печат у историји ових крајева.

У градском језгру, односно на Тргу песника под хладом платана старих преко 120 година, смештен је споменик Петру Петровићу Његошу постављен 1934. године, први уопште у част овог песника и владара,  којег из непосредне близине гледају пламене очи Јелене Анжујске. Споменик Његошу и бисту Јеленину у Требињу управо је подигао Јован Дучић, чији споменик и сам стоји преко пута Његоша, један наспрам другога, као да разговарају погледима...

Песникова заоставштина

Рођен у Подгљивљу, надомак Требиња у трговачкој породици Дучић, Јован је живео у родном граду до своје шесте године, будући да је рано остао без оца, када се са мајком преселио у Мостар. Ипак, било где да је боравио и радио, мисли су му биле везане за „мило Требиње”, чији сваки део данас подсећа на свог славног суграђанина, како због песама и умотворина у којима је овековечио свој град, тако и поклона и завештања.

И данас Требиње обрадује неки новопронађени материјални траг, предмет који је Требињу оставио Дучић, а већ му је оставио и те како много. Даривање Јована Дучића отменом Требињу, бележе хроничари, подељено је у два периода: док је песник био жив, и периода после његове смрти.

Споменик Дучићу (Фото Борка Голубовић-Требјешанин)

На самом улазу у двориште Саборног храма Светог Преображења Господњег у центру Требиња, на зидовима капије налазе се две вазе које су заправо први Дучићеви поклони овом граду. А доносио је са далеких путовања статуе, камену пластику, споменике, уникатне предмете, вредне уметничке слике, рукотворине, али и саднице платана и других биљака, а да би их одржавали у животу у временима суше набавио је и цистерну за воду, у то време са коњском запрегом.

Мост са седам лукова
Атракцију града представља и Арсланагића мост са седам лукова који пркоси времену још од 1574. године када га је саградио Мехмед паша Соколовић као спону између централне Босне и Херцег Новог преко којег се одвијала трговина.

У градском парку налазе се и фонтана и статуа бога Плакира, као и два лава са постаментима. Посетиоцима ће пажњу сигурно привући и споменик ослободиоцима Требиња, који је урађен према нацрту самога песника, посвећен је српској војсци која је 1918. године ослободила град, као и лустер од кованог гвожђа у тунелу у Старом граду.

Велики део експоната Дучићеве заоставштине смештен је у Музеју Херцеговине који броји преко 80 примерака уметничке камене пластике, али и многи други вредни предмети.

У Музеју у Старом граду смештен је такође богат део Дучићеве уметничке ризнице коју је завештао Требињу, поред осталог 15 слика, а међу њима и рад шпанске Корелијеве школе из 16. и 17. века „Купирет и мозаик из једне нише”, затим таписерија из средњоевропске радионице са библијским приказом, али и дела Стојана Аралице, Даниела Михалека... У овој културној установи смештени су и портрети фамилије Јована Дучића код које је боравио у Америци, као и сами портрети Јована Дучића. Ту су и ордења, њих око 15, која је Дучић добијао док је радио као амбасадор Мађарске, Румуније, Италије, Грчке, Чехословачке, Египта, Шпаније и два домаћа: орден Првог реда светог Саве и Југословенске круне.

У склопу Народне библиотеке у Требињу смештен је Легат Јована Дучића, 1.500 књига из периода до 1941, а с почетка 1961. године бродом је из Америке допремљена и Дучићева библиотека и лична архива, са око 4.000 књига.

Судар две културе

У Требињу у две градске целине може се осетити судар две културе:  аустроугарске, која даје гордост граду, и османске са карактеристичним обележјима. Вреди ту кушати укус најбољих херцеговачких вина и пастрмке, пршуте и сирева зачињених чувеном гатачком цицваром, а са градске пијаце испод платана сир, маслине, смокве, медовачу...

Посебна требињска знаменитост је манастир Тврдош, којег су основали цар Константин и његова мајка Јелена, а данас је седиште Захумско-херцеговачке епископије.


Коментари0
83c2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља