среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
ТВ ЛИЦА

Новинари се никада не искључују

Мислим да сам остала на том путу да не преглумљујем, да не претерујем, да нисам агресивна, да се с дужним поштовањем обраћам свим гледаоцима. Само се на овакав начин може изградити ауторитет, каже Живана Шапоња Илић, водитељка Вести на ТВ Прва
Аутор: Исидора Масниковићсреда, 27.06.2018. у 08:00
Живана Шапоња Илић (Фото Александар Крстовић)

С њом смо пролазили кроз разне тренутке, од оних тешких, стресних, тужних, узбудљивих, до лепих, веселих, слављеничких... Годинама јој верујемо, слушајући је како нам с пуно разумевања, убедљиво, сталожено, јасно, али врло директно, саопштава најновије вести из земље и иностранства. Навикли смо на њу, као редовног госта нашег дома... А, онда, после 25 година рада, за тренутак је нестала с малог екрана. Не постоји особа која то није приметила. Сви су се питали – Где је Живана Шапоња Илић? Али, она ипак није напустила форму у којој се најбоље осећа и по којој је гледаоци препознају – вести. Након шестомесечног помагања млађим колегама, иза камера, да осмисле и оформе нове вести на О2, некадашњем Б92, добија позив да се придружи екипи јутарњег програма ТВ Прва. И ето је... Поново пред нама.

Овога пута гледамо је само ујутро, с најсвежијим вестима. И сви су задовољни, и њени верни гледаоци, али и она. Напокон, има устаљено радно време и исто као и супруг, познати „ТВ манијак” Драган Илић, који већ годинама води јутарњи програм. Иако је било тешко навићи се на устајање у четири ујутро, све друго савршено функционише, а и њени синови Данило и Матија, напокон, знају када се мама враћа с посла, у шали нам прича, док ћаскамо у једном новобеоградском кафићу.

Да подсетимо, Живана је почела да се бави новинарством још у гимназији, на омладинском радију у Задру, где је живела до 1990. године. Тада се заљубила у микрофон и чаробни радио, каже, што ју је мотивисало да и после средње школе остане у новинарству, иако је одабрала сасвим други факултет, а не журналистику. Желела је да има још једну струку, занат, нешто чиме би евентуално могла да се бави у животу. Одабрала је Економски факултет у Београду и дипломирала на смеру туризам и угоститељство. Никада се није бавила овом облашћу, али је имала пуно бенефита од стеченог знања... Слушајући гувернере, министре, привреднике, многе ствари су јој биле јасније док је радила вести.

Још од 1992. године почиње да ради на Радију Б92, где је обављала разне послове – као водитељка, ди-џеј, ауторка емисија (Ритам у среду, Заврти глобус, Рок ин, Зачин), сценаристкиња реклама... Када је са радом започела и телевизија Б92, опробала се у вођењу вести, где остаје до краја.

– Двадесет пет година сам била део ове медијске куће. Када се та књига затворила и када је Б92 постао О2, а ствари постављене на своје место, учинило ми се да је то то. Прошла сам све фазе... Прва је телевизија с националном фреквенцијом која пружа највише могућности, и у продукцијском, техничком и сваком другом смислу. И на којој могу да радим оно што волим, на најбољи начин – казује нам наша саговорница, која и даље тврди да се суштина посла није много променила, осим динамике.

Раније је радила у поподневним, вечерњим терминима, а централне вести су трајале знатно дуже. Јутарњи програм, а самим тим и вести морају да прате динамику устајања, одласка на посао, спремања за школу... Зато се сви у тиму труде да вести буду кратке, динамичне, језгровите, да дају сиже кључних догађаја. Сматра да су пронашли добру формулу. Вести не трају дуже од 15 минута, репортери су увек на терену и све што се дешава гледаоци могу одмах да сазнају. Најважније је да реакција на одређени догађај буде брза. Људи данас немају времена нити пажње и кратке форме су императиви садашњег доба.

Радује се лету и нада се да стиже један мирнији период за све. За себе каже да је јутарњи тип, само што је сада мало померила време одласка у кревет. Дан јој је сада дужи и има више времена за пријатеље, тренинге, породицу и заједничке тренутке. Такође, на располагању су јој и слободни викенди које дуго није имала. То је за приватни живот прави мелем, каже.

А занимало нас је да ли и после толико година постоји трема?

– Трема, она позитивна, покретачка можда не у тој мери, колико повишени адреналин – прича нам. Он је увек ту, никада не јењава, док су лампице на камерама упаљене. – Поготово, када треба у тренутку да се реагује. Увек је присутан повишени ниво борбене готовости, што би у војсци рекли – шали се и додаје:

– Некада је јако тешко искључити се и спустити тај ниво адреналина у крви, поготово ми је то било тешко када сам радила касне вечерње смене. Умела сам да будем до три сата ујутро будна. Мислим да се новинари никада не искључују.

Сматра да се човек током читавог живота учи и гради. Оно што смо прочитали и научили види се и из наше гестикулације, начина саопштавања вести, познавања чињеница, ситуације...

– Мислим да сам остала на том путу да не преглумљујем, да не претерујем, да нисам агресивна, да се с дужним поштовањем обраћам свим гледаоцима. Само се на овакав начин може изградити ауторитет – врло је јасна Живана Шапоња Илић.

А колико је људи заиста воле и поштују, показује и то што јој стално прилазе на улици и питају је – где је, шта ради, а често траже од ње да им објасни шта се дешава у вестима, појасни актуелну ситуацију. Неретко јој износе и проблеме, предлажу теме за вести...

– Људи воле личности с телевизије, иако се информације данас чешће траже на интернету, порталима, друштвеним мрежама. Телевизија је и даље остао традиционални медиј број један у Србији, с великим утицајем. Можда је то мач с две оштрице. Има много младих колега који једва чекају да ускоче у те ципеле. Мисле да су остварили све у животу ако су се сликали. Али, не треба журити с тим – сматра ова водитељка.

Тврди да се и даље дешавају непредвиђене ситуације у живом програму, али је временом научила да се носи с њима и да их гледаоци не примете. Ако они то примете, то значи да су се ствари отргле контроли.

Живанин најлепши део дана почиње након јутарњег мини-колегијума, када се у опуштеној атмосфери, уз кафицу, сумирају резултати емисије. Након тога следи одмор, релаксација и оно такозвано искључивање. Посвећује се својим тинејџерима. С нестрпљењем је чекала крај овог нашег разговора како би похитала кући и сазнала резултате испита с мале матуре, коју је баш тог дана похађао млађи син.

Како је живети с два тинејџера?

– Узбудљиво, турбулентно, и у мом случају за сада једно лепо искуство. Стални су успони и падови. Старији син завршава трећи разред гимназије. Свира, има свој бенд који чине он, другарица из клупе и најбољи другар. Ових дана наступиће на „Арсенал фесту” у Крагујевцу, а недавно су учествовали и у „Бунт трок” фестивалу на РТС-у.

Они су, даље нам прича, толико огуглали на то да мама и тата раде у медијима и на то гледају као на сваки други посао па им је раније било необично када су њихови другари хтели да се сликају с нама. За сада не показују интересовање за новинарство. Додуше, млађи син је некада говорио да ће бити спортски коментатор, а сада то више не спомиње. Он је више наклоњен друштвеним наукама и такође формира свој бенд. Обојица воле музику, спорт... Тренирали су свашта, ништа им није било ускраћено. Углавном је то трајало сезонски. Најдуже су се задржали у фудбалу, обожавају овај спорт и знају имена свих фудбалера. Права су спортска енциклопедија...

– У овом периоду најважније је не бити навалентан, не нарушавати њихову аутономију. Онда се тај њихов прозор помало отвара и пуштају те у свој свет. Треба бити стрпљив и не инсистирати, већ сачекати да дође тај тренутак када ћете с њима причати и о неким тешким темама. Пре свега си им родитељ, али и пријатељ јер им желиш најбоље у животу. Деца морају да знају да имају подршку породице без обзира какав проблем да имају. А некада тај проблем из њихове визуре изгледа много већи него што он заиста јесте. Треба им стално објашњавати – брижно прича Живана Шапоња Илић.


Коментари0
c95e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља