уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
ТУРИЗАМ НА НОВ НАЧИН

Буђење Фрушке горе

Позната ТВ лица, Неле Карајлић, Димитрије Бањац и Ненад Окановић, откривају зашто воле ову војвођанску планину и подржавају пројекат велике обнове првог Националног парка
Аутор: Андријана Цветићанинчетвртак, 28.06.2018. у 08:15
(Фото Промо/Фондација Нови Сад 2021 – Европска престоница културе)

„Ја сам „Бачван” који је живео на Лиману и стално гледао ка Фрушкој гори. Онда сам се преселио на ту страну Дунава па су ми Сремци замерили што сам дошао међ њих. И даље ме сматрају „дођошем“.

Овако, у препознатљивом, комичарском маниру почиње разговор о Фрушкој гори Димитрије Бањац, који глуми Ђорђа Чваркова, у серији „Државни посао”. Он је једно од познатих лица „са малог екрана” који су се прикључили акцији „Буђење Фрушке горе”, пројекту Покрајинске владе и Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”. Циљ овог пројекта је да се у наредне четири године развију и унапреде културне тачке на Фрушкој гори, односно да се кроз капиталне инфраструктурне пројекте у најстаријем Националном парку у Србији, бројни локалитети и манифестације учине доступнијим, видљивијим и привлачнијим.

Свечано у Капели мира

Подугачка листа нових фестивала и места која ће на Фрушкој гори бити ускоро уређена представљена је на конференцији „Буђење Фрушке горе” одржаној недавно у Капели мира, у Сремским Карловцима.

Игор Мировић, председник Покрајинске владе, најавио је издвајање значајних средстава за овај пројекат, а Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, набројао је да се планира градња два пристаништа на Дунаву – у Баноштору и Сремским Карловцима, пешачко-бициклистичка стаза од Беочина, Сремске Каменице до Петроварадина, али и обнова централне зоне Сремских Карловаца.

Први Национални парк Србије
Фрушка гора је 1960. проглашена првим Националним парком у Србији;
Издиже се изнад десне обале Дунава, у дужини од 80 и ширини 15 километара;
Највиша тачка је Црвени Чот, на 583 метара надморске висине.

Планиране су реконструкције куће Борислава Михајловића Михиза у Иригу, Светосавског дома који би требало да постане архив САНУ где ће се обављати дигитализација наше културне баштине, обнова старог биоскопа у Беочину, Завичајног музеја у Черевићу….

Неле Карајлић, по сопственом признању – натурализовани Фрушкогорац и културни радник, верује да је култура најјаче оружје у историји човечанства и подржава сваки нови културни садржај. Фрушку гору походи често јер има пуно пријатеља који на њеним падинама имају викендице. Једну од својих последњих представа управо је спремао у хотелу на зеленим сремским обронцима. Открива и да често долази у фрушкогорске манастире – од Шишатовца до Крушедола.

Један од твораца култног серијала „Топ-листа надреалиста” и певач бенда „Забрањено пушење” у свом маниру је открио да је као пивопија пробајући фрушкогорска вина дошао у искушење да промени опредељење и постане – заклети винопија.

Предах за породице

Ненад Окановић, глумац рођен на југу Србије, каже да је Фрушку гору откривао приватно и снимајући серије и филмове. Посебно ће га радовати ако се обнови објекат подно телевизијског предајника на Црвеном Чоту.

Димитрије Бањац сећа се да је као дечак, касније младић, пуно времена проводио у дединој викендици и данас највише воли да са својом породицом ту предахне. Радо обилази и скривене фрушкогорске кутке – село Черевић и Андревље.

Пет најважнијих пројеката

1. Изградња међународног коридора пруге Београд–Келебија и државног пута првог реда Нови Сад–Рума–Шабац–Лозница

2. Доградња и оживљавање Спортско-туристичког центра Летенка

3. Реконструкција Стефанеума, задужбине митрополита Стефана Стратимировића и отварање Музеја Карловачке митрополије, у обновљеном простору

4. Реконструкција и пренамена Цркве Светог Рудолфа у Баноштору која ће постати вински истраживачки центар

5. Реконструкција фрушкогорског пута у дужини од 57 километара


Коментари0
f0e56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља