понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:34
НЕ САМО О ПОСЛУ: РАДИВОЈЕ ЛАЛЕ БОЈИЧИЋ

Хумором „боцка”, али не вређа

Познати књижевник и сатиричар, дугогодишњи уредник „Јежа”, често пише оно што се многи не би усудили ни да помисле, а у књизи „Ало, ође мобилни” подсмехнуо се менталитету новог „мобилног човека”
Аутор: Мирослав Стефановићпетак, 29.06.2018. у 08:15
Радивоје Бојичић (Фото М. Стефановић)

Кад је пре скоро пола века крочио у редакцију хумористичког часописа „Јеж“, Радивоје Лале Бојичић осећао се као да је дотакао врх Олимпа. Тадашњи писци и карикатуристи чинили су му се као олимпијски богови. Упознао је и неке од предратних сарадника: Сабахадина Хоџића, Синишу Пауновића, Милета Станковића, Десу Глишић. Сазнање да су они седели у редакцији заједно са Нушићем, Пјером Крижанићем, Љубишом Манојловићем, Жаком Конфином, Бранком Ћопићем или Станиславом Винaвером изазивало је код њега осећање усхићености.

Звучна имена у том тренутку били су Брана Црнчевић, Мики Живадиновић, Миле Добрић, Фери Павловић, Никола Рудић, Илија Поповски, Бане Ђуричић, Душан Мандић Манда, Раде Ивановић, Драган Руменчић, Алек Марјано, Милован Витезовић. Били су му узор, па их је гледао као људе-институције, умне, образоване и талентоване мајсторе свог заната.

„Боцнуо“ познатог доктора

Како је време одмицало, било га је на телевизијама, од загребачке, преко сарајевске, новосадске, све до ТВ Београд на којима је заједно са Чкаљом понекад и улице„празнио“. И поред понуда да пређе у ову или ону редакцију, остао је веран свом омиљеном часопису.

– Нисам погрешио што сам остао у „Јежу” – каже на почетку разговора.– То је била љубав на први текст. Постати у тој средини калфа и шегрт значило је да вредиш, а колико – е, то је, међу мајсторима, члановима редакције, имао ко и да ти каже. Редакција је подржавала и храбрила младе сараднике, а кад је било „густо”, богами нас је и здушно штитила.

И данас му је у сећању велика гужва која се створила после његовог текста „Мајчинство на 78 обртаја”. На себи својствен начин, „боцнуо” је једног, за то доба познатог лекара. Чим се текст појавио у „Јежу”, телефон код главног уредника Радета Ивановића није престајао да звони. Разноразни државни функционери, нахушкани од својих супруга, које су користиле услуге овог лекара, захтевали су да се казни аутор текста. Главни уредник није подлегао притисцима, одбранио је Бојичића и он је наставио да ради. За пола века бављења овом професијом написао је на хиљаде афоризама и стотине текстова, више од двадесет књига, десетак позоришних представа, као и телевизијска остварења. Матија Бећковић ће за његов роман „Између два света” уз остало написати: „Бојичић је храбро почео да пише оно што се толико дуго прича, али за те мучне садржаје он је нашао многе излазе и решења у својој духовитости, у својој маштовитости, у својој безазлености, у своме здрављу. Залетео се да исприча оно што се многи не би усуђивали ни да мисле”.

Афоризми пред олтаром

Захваљујући часопису у којем је радио, путовао је по земљи и свету, упознао многе људе, створио нова познанства. Боравио је међу колегама, у редакцијама руског „Крокодила”, немачког „Ојленшпигела”, словачког „Рохача”, чешког „Дикобраза”, мађарског „Лудаш Маћија”, бугарског „Стршела”. Био пријатељ са колегама из љубљанске „Павлихе“ и скопског „Остена”.

Афоризме је говорио и текстове читао и на необичним местима, као рецимо у „Ноћи културе”, у српској цркви светог Стефана у Гетеборгу, или на броду „Константин Коротков” који је пловио од Санкт Петербурга до Москве.

Свуда је било ерупције смеха. Како рече један од критичара његових књига, осмех, подсмех, а нико да се наљути. Е, сад баш да никога не дотакну Бојичићеве „бодље” немогуће је, а и не би ваљало да је тако. Боцну оне, пецну још како, па човек не може да се заустави од смеха.

Пуног срца прича о дивној сарадњи са Миодрагом Петровићем Чкаљом, Павлом Минчићем (који је адаптирао његов роман „Спонзор ноћас мора пасти” у монодраму), Миленком Павловим, Мартом Келер, Владаном Гајовићем, који је играо у легендарном „Ало, ође мобилни”, Мином Лазаревић и другим познатим глумцима. По идеји Михајла Ћурчића са Милованом Вржином је десет година писао за емисију „Сатирикон 202” која се емитовала на Радио Београду 202. Објавио је 2004. године књигу „Српско-политички речник”.

– Иницијатор сам подизања Споменика читаоцу новина, рад академског вајара Мише Рогана, који краси Пионирски парк у Београду – поносан је на овај белег. – Један сам од оснивача Музеја хумора и сатире и југословенског фестивала хумора и сатире „Дани Вука Безаревића” у Пљевљима.

Дичи се и породицом. Супруга Љиљана Славнић, редовни факултетски професор у Новом Саду, највећа му је подршка и ослонац. Имају сина Данила и двоје унучади: Ђорђа и Милицу.

– Многи ме питају да ли исијавам смех и приватно. Волим да се смејем и на свој рачун, и себи сам често најбоља инспирација – открива и тај део своје личности. – Чини ми се да сам одмалена, још у ђачким данима, једном ногом био у фудбалу, а другом у хумору. Можда је то примећивао и мој први учитељ Петар Синђелић.

Неке од његових афористичких изрека постале су општеприхваћене градске крилатице, а да се при том не зна да их је он смислио. Као она „Ја сваког дана радим до три: јен, два, три и – одем”, или „Кад ми постанемо чланица НАТО моћи ћемо да учествујемо у сопственом бомбардовању”.

Мобилни човек

Радивоје Лале Бојичић пише бриљантним стилом, а у својој књизи „Ало, ође мобилни” излаже подсмеху менталитет новог „мобилног човека”, пуштајући га да говори о свом схватању бизниса, политике, традиције. Истоимена позоришна представа имала је велики успех код публике.

– Али, кад је ова ТВ драма у приватној продукцији снимљена и емитована на једној од црногорских телевизија, одмах је забрањена! Ваљда је мобилним телефоном дојављено тамошњим властима да се у њој неко шали с Црногорцима – присећа се и те епизоде из свог стваралаштва.

Како су скраћивани „Малбашићи”

Сећа се Бојичић и рада на телевизијским комедијама „Жеља звана трамвај“, „Госпођа другарица и другарица госпођа“ и „Малбашић“:

– Сними се „Малбашић“ са Пепијем Лаковићем и Милошем Жутићем у главним улогама. Ова ТВ комедија, за чије је трајање било предвиђено пола сата, говори о изневереним идеалима партизанских бораца. Објави се у ТВ програму термин емитовања са кратким садржајем. Кад, зову мене са телевизије. Јавила се нека жена, супруга извесног Малбашића, првоборца. Напала је на невиђено телевизију и аутора, тврдећи да је из кратког садржаја закључила да се ради о њеном покојном брачном другу. Емитовање се одлаже, а ми погледамо још једном комедију и уредништво закључи да се избаце неке сцене са снажнијим емоцијама. Са пола сата, комедија буде скраћена на двадесет пет минута. Идуће недеље, поново се објави у ТВ програму термин емитовања уз кратак садржај. И, опет се јави другарица Малбашић претећи да ће потегнути све везе у Централном комитету СК, да ће целој телевизији доћи главе. Опет се одложи емитовање и опет погледамо оно што је од комедије остало. Уредништво нађе да ту има простора за ново скраћивање. Кад је емитован, „Малбашић” је трајао 18 минута. И данас тврдим, као што сам то чинио и тада, да је текст плод моје маште.

Афоризми

Онај који се за све пита, ни за шта не одговара.

Срби бирајте: хоћете ли да живите као људи, или као народ!?

Имамо кључ! Сезаме, отвори се!

За десет година рада од фирме сам добио две недеље у бањи, за двадесет година ручни сат, за тридесет – отказ.

Читам новине, гледам телевизију, слушам радио. Па, нека ми неко каже да се од истине не може побећи.

Спреми се! Позор! Мало сутра!


Коментари0
143af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља