недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Лоше прогнозе за род пшенице

Због пада квалитета значајне количине домаћег жита завршиће у сточној храни
Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 25.06.2018. у 22:00
Жетва пшенице у Мионици (Фото Д. Урошевић)

Због неповољних временских услова Србија, ове године, неће остварити очекиване приносе и квалитет пшенице што ће угрозити извоз жита али и брашна на инострана тржишта.

Жетва пшенице на војвођанским њивама почела је пре две недеље, али је убрзо и прекинута због лошег времена. До тада је овогодишњи род био обећавајући – посејано је око 633.000 хектара под пшеницом што је 75.000 више него прошле године.

Очекивана производња била је око три милиона тона, а половина тих количина планирана је за извоз.

Према мишљењу стручњака, овакве прогнозе сада су доведене у питање.

– Ситуација је лоша. Већ десетак дана комбајни стоје због лошег времена, а хлебно зрно је зрело. У овом тренутку најважније је да се настави скидање усева. Нажалост, још се не сагледава наставак жетве што би могло да доведе до даљих губитака у приносу – каже за наш лист један од највећих експерата за стрна жита у региону, проф. др Мирослав Малешевић.

Објашњава да је још од априла ова година била временски изван нормалних токова – најпре смо имали изузетно високе температуре, а потом средином јуна и дуготрајну кишу, што је зауставило жетву.

Када пшенице уђе у пуну зрелост (пред жетву) влага падне на 15 до 16 процената. Међутим, када у то време падне киша она поново повлачи влагу и што тај процес дуже траје смањује се маса зрна, односно долази до губитка приноса и квалитета.

Здравко Шајатовић, председник Удружења „Житоунија” истиче да за укупан извоз домаће пољопривреде ово може бити губитак.

– Киша је све упропастила јер падавине у овом периоду практично „испирају” квалитет пшенице. Ако буде још кише, а најављује се, плашимо се да ће ове године значајне количине жита отићи у сточну храну. За домаће тржиште биће брашна и хлеба, макар и слабијег квалитета – изјавио је Шајатовић.

Цена тоне пшенице, која се користи за сточну храну, око пет евра је мања од цене меркантилне пшенице коју Србија доминантно извози преко дунавских лука и Костанце. Питање је, такође, и колика ће бити тражња за том врстом жита.

– И извозници брашна ће вероватно имати проблема са купцима из региона, јер се због свега очекује и лошији квалитет. Сасвим сигурно ће за произвођаче ово бити лошија година него прошла – каже наш саговорник, додајући да је за прогнозе о размери губитка још рано.

– Прва која је скинута била је јако доброг квалитета. Видећемо шта ће се догађати јер пшеница је роба тек када је у складишту, а све до тада је само потенцијална роба – каже Шајатовић.

Према ранијим подацима „Житоуније”, Србија је рангирана као десети светски извозник пшенице док је у приносима, по хектару, на другом месту, одмах иза просека Европске уније.


Коментари1
e0627
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Podbacio rod psenice. Od drugog Svetskog rata je to vrlo cesto bio opravdan razlog da se ,jos u Jugoslaviji,traze krediti za pomoc. nekad su krediti trazeni uz taj izgovor i ako rod psenice nije podbacio. I sada se cesto manipulise sa takvim podacima a to drugim recima znaci da ce se dici cene mnogim proizvodima siroke potrosnje . Sva roba na trzistu moze da bude skupa ili deficitarna sem hleba..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља