понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Отварају се поново ризнице Народног музеја

У четвртак, 28. јуна, посетиоци ће имати прилику да виде између три и четири хиљаде експоната од 400.000 артефаката који припадају периоду између 7. века пре нове ере до половине 20. века
уторак, 26.06.2018. у 12:57
Народни музеј у Београду (Фото Танјуг - Сава Радовановић)

„Кићење невесте” Паје Јовановића, део вилице хоменина стара 400.000 година, мозаици из манастира Светих Архангела код Призрена...само су део уметничких дела из ризнице Народног музеја, који ће, после 15 година, колико је музеј био затворен за посетиоце, поново бити доступни публици.

Наша најзначајнија институција културе, наиме, отвориће у четвртак, 28. јуна, врата посетиоцима, који ће имати прилику да виде између три и четири хиљаде експоната од 400.000 артефаката, колико поседује Народни музеј.

Изложени артефакти припадају периоду између 7. века пре нове ере до половине 20. века.

Колико је отварање музеја за публику велики културни, па и друштвени догађај, сведочи чињеница да ће, на пример, људи који су ишли у основну школу када је Народни музеј затворен сада имати прилику да своју децу упознају са изузетном ризницом уметнина коју музеј поседује.

За само отварање, 28. јуна увече, припрема се мултимедијални спектакл на Тргу Републике, а очекује се неколико стотина гостију.

Музеј ће бити отворен целе ноћи, све до 22 часа 29. јуна.

Наредна два дана, 30. јуна и 1. јула, улаз ће бити бесплатан, а Музеј ће радити од 10 до 22 сата, док 3. јула почиње уобичајено радно време.

У Музеј ће се, како је још раније најављивано, улазити из Васине улице, где ће посетиоци прво угледати каријатиде Ивана Мештровића, а излазиће се на Трг Републике.

Међу бројним вредним уметничким делима велику пажњу изазива Збирка српског сликарства 18. и 19. века, коју чини више од 1.500 радова.

Међу ретким остварењима 18. века, посебно место имају слике Теодора Илића Чешљара и Теодора Крачуна, док су уметници 19. века заступљени драгоценим радовима Константина Данила, Николе Алексића, Димитрија Аврамовића, Уроша Кнежевића, Катарине Ивановић, Стевана Тодоровића, Ђуре Јакшића, Ђорђа Крстића...

Овој збирци припада и опус аутора чији животи су спојили 19. и 20. век, попут Паје Јовановића или Уроша Предића.

Експонати нове сталне поставке Музеја биће изложени на три нивоа, а приземље, атријум са бочним просторијама, резервисан је за археолошку збирку, у којој најстарији предмет датира од пре 400.000 година, док ће у некадашњим трезорима банке бити представљена богата нумизматичка збирка - од првог кованог новца на овом тлу с краја 6. века пре нове ере, до данас.

Кустос Народног музеја, археолог Адам Црнобрња наглашава да су при селекцији предмета, који ће ући у поставку, водили рачуна не само да то буду најстарији, најређи, најлепши артефакти, оно што публика жели да види и оно што мора да се представи, већ да сви предмети заједно испричају једну причу.

„Водило се рачуна да не стоје сами за себе и не презентују одређени сегмент прошлости, већ да кореспондирају једни са другима, да сви заједно могу да испричају интересантну причу тла на коме живимо, не само нашег народа, већ и народа који су живели хиљадама година пре нас на овом тлу”, објаснио је Црнобрања за Танјуг.

Он скреће пажњу да Народни музеј чува артефакте много старије од Лепенског вира, те ће тако први пут бити изложен део вилице хоменина старе око 400.000 година, која је откривена у истраживањима које је Народни музеј водио или у њима учествовао у протеклих 15 година.

„Вилица хоменина доноси нову причу о насељавању хоменина, а касније и хоминида, наших директних предака, не само на Балканском полуострву него и у Европи. Скулптуре с Лепенског вира су међу најстаријим монументалним скулптурама, не само код нас него и свету. Ту је и винчанска култура, јер је Народни музеј и започео ископавања у цувеној Винчи. У приземељу ће бити и нумизматичка поставка, која прати период од појаве првога новца на нашем тлу и најстаријег кованог новца с краја 6. века п.н.е па малтене до данашњег”, рекао је Црнобрања.

На првом спрату биће представљена средњовековна материјална култура и уметност, са археолошким благом до касног средњег века, као и богата колекција икона.

„Биће изложено оно што је прикупљено у археолошким истраживањима протеклих деценија, видеће се и мозаици из манастира Светих Арханглеа код Призрена, пуно предмета са Новог Брда, нашег важног средњевековног града”, рекао је Црнобрања.

На другом спрату ће бити југословенско и српско сликарство до средине 20. века и избор из збирке стране уметности.

„Ми се дичимо делима стране уметности која је атрактивна због великих имена, али је много важнија национална са најрепрезентативнијим делима наших аутора до средине 20. века”, наглашава Црнобрања.

Он је појаснио да се поставка Народног музеја завршава делима насталим до 1950. годином, због поделе рада између музеја, па захваљујући Музеју савремене уметности, који је прошле године отворен, „грађани неће остати ускраћенои ни за један период уметности на насесм тлу”.

„Онде где ми завршавамо, наставља Музеј савремене уметности”, додао је један од 30 кустоса који су заједно са конзерваторима и сарадницима из педагошке службе радили на поставци.

Црнобрања каже да већи део предмета, који ће бити изложени у оквиру сталне поставке морао да прође кроз већи или мањи конзерваторски третман.

Он напомиње да ће поставка бити прилагођена и новим медијима.

„Пре 15 година није било 'тачскрин' екрана, сада нам то доноси могућност иновирања поставке у првом тренутку, без промене предмета, а педагошке службе су испланирале програме за различите циљне групе посетилаца”, рекао је Црнобрња, који сматра да сталне поставке не треба да трају по 20-30 година, јер се долази до нових сазнања која воде до реинтерпретације тумачења предмета и пружају могућности њиховог другачијег излагања.

„Предмети који нису изложени такође представљају велико благо које ће нам помагати да поставку освежавамо, иновирамо и учинимо је интересантнијом”, додао је он.

Слоган програма отварања Народног музеја јесте „Да ли се (пре)познајемо?”, а Црнобрања скреће пажњу да су поједине анкете показале да неки чак ни зграду Народног музеја не препознају.

Он истиче да је простор НМ мали за збирку коју та институција чува и за поставку какву Србија заслужује, али каже да је изузетно важно да је после много деценија музеј темељно реконструисан.

„Све инсталације су промењене, уграђени су најсавременији безбедносни системи, уведена климатизација, те су коначно створени услови за адекватно чување непроцењивог блага и безбеднији рад свих запослених”,каже он. (Танјуг)


Коментари1
dd25c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
I za to vam je trebalo 15 godina. Kolike pare su utrošene a niko ne zna gde i kako.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља