недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:50

Буџет улази у мирније воде, еколошка улагања приоритет

У област заштите животне средине у наредних 10 до 15 година неопходне инвестиције од око 8,5 милијарди евра
Аутор: А. Телесковићуторак, 26.06.2018. у 14:11
(Фото Танјуг)

Јавне финансије улазе у мирније фискалне воде, па би сада један од приоритета за креаторе економске политике требало да буде улагање у заштиту животе средине, јер је Србија једна од најзагађенијих земаља Европе. Ову оцену изнео је Павле Петровић, председник Фискалног савета и додао да би приликом кројења државне касе за следећу годину, инвестиције у овој области требало да се повећају пола милијарде евра. О колико великом новцу је реч, најбоље говори податак да је то приближно једнако годишњим улагањима државе у пољопривреду и да то, на пример, чини трећину буџета Министарства просвете.

– За решавање нараслих проблема у овој области у наредних 10 до 15 година неопходне су огромне инвестиције од око 8,5 милијарди евра. Ова улагања ће пре или касније доћи на дневни ред, једним делом, и због наших обавеза према Европској унији у процесу придруживања – оценио је Петровић.

Од укупно 500 милиона евра, колико би следеће године требало да се повећају улагања за заштиту животне средине, 350 до 400 милиона требало би да се обезбеди из републичког буџета. Сугестија Фискалног савета је да остатак новца обезбеде локалне самоуправе и јавна предузећа. Кад је о јавним предузећима реч, само ЕПС ће у наредних десетак година морати да уложи око милијарду евра у заштиту животне средине.

– Та улагања нису само трошак. Она утичу и на привредни раст. Уколико би се годишња издвајања за ове намене повећала око 1,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), онда би то довело до убрзања привредног раста Србије најмање 0,5 процентних поена. Такође, допринела би равномернијем регионалном развоју, јер се добар део тих инвестиција односи на улагање у локалну комуналну инфраструктуру која је у лошем стању – истакао је Петровић.

ОПШИРНИЈЕ У СУТРАШЊЕМ ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари10
49a6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Zbog poglavlja 27 je vredelo da smo stupili procesu pridruzivanja EU, cak i ako isti beskonacno traje :) Ne hajemo za ocuvanje zivotne sredine, pa samo ako nas tresnu po dzepu, mozda se i osvestimo
milan
Ekologija je jako skupa u prakticnoj primeni. Siromasne drzave nemaju novca za ekolosku odbranu pa im usput razvijene drzave salju proizvodnju bez ekoloske zastite. Da li se neko zapitao koliko elektrana Nikola Tesla zagađuje ovaj deo Srbije u kome je i Beograd. U celoj Evropi je vecina termoelektrana zatvoreno . To ce biti i nasa obaveza za pristupanje Evropskoj Uniji. Stari i prastari automobili se krecu legalno gradovima i putevima Srbije a svi bi zeleli nove automobile. U siromasnoj drzavi i pojedincima ekologija je pusti san.
Milan M. Mišković, sociolog
Sosijalno i ekološko su povezani. Kod nas se na svim nivoima (makro, mezo i mikro), socijalno i ekološko povezuju tako da se može govoriti o socijalnoj dubini ekološke krize i ekološkoj dubini socijalne krize. Tako shvaćen problem ne bi trebalo na rešavanje poveriti samo stručnjacima za ekologiju, koji se školuje na visokim školama i fakultetima, nego u rešavanju treba da učestvuju sve političke, ekonomske i kulturne institucije, društveni pokreti, političke partije, civilno društvo itd. Ekološki problemi u društvu su strukturalno uslovljeni i ne mogu se rešavati samo "odozgo", putem državnih mera i akcija. Ne može postojati zdrava životna sredina u uslovima strukturalno uslovljene duboke društvene krize u izrazito nepovoljnim međunarodnim okolnostima po Srbiju. Mada se mnogi ekološki problemi (kao što je na primer problem prečišćavanja otpadnih voda) mogu uspešnije rešavati bar na lokalnom nivou.
Popovic Mirko
Fiskalni savet brine o ekologiji Ministarka građevine o fudbalerima...... ludilo.......
Jeremija
Fiskalni savjet brine o korištenju budžeta, a izdvajanje za ekologiju treba da bude veće nego za puteve, energetiku, poljoprivredu skupa. Eto zašto.
Препоручујем 7
Саша Јовановић
То је наша права и очигледна мера патриотизма, однос према природи. Иначе у овој земљи је све загађено а највише, људске душе. То је најпогубније и нема тих милиона и милијарди евра који ће то загађење уклонити.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља